Lake teme za državni novac: Milioni za folklor i jubileje, ni dinar za istraživanje korupcije i kriminala

Nijedan projekat koji je lane sufinansiralo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija na konkursima za televizije, radio stanice, internet, te štampane medije i novinske agencije nije se bavio temama kao što su borba protiv korupcije, vladavina prava ili borba protiv organizovanog kriminala.

Među projektima podržanim budžetskim novcem na ova četiri konkursa najveći broj nudio je priče o očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta, jezika i pisma, obeležavanju godišnjica, kulturi sećanja, kulturnim dobrima, tradiciji…

Ovo pokazuju podaci iz izveštaja o realizovanim konkursima u 2025. godini, koji se mogu naći na sajtu Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Dominaciju „lakih tema“ među projektima sufinansiranim budžetskim novcem na svim nivoima pokazuju i analize novinarskih i medijskih udruženja koje se odnose na ovogodišnje konkurse.

„Lake teme“ lako prolaze

Izveštaj o sprovedenom Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za televizije u 2025. godini Ministarstva informisanja i telekomunikacija pokazuje da se od 63 projekta koji su dobili sredstva gotovo trećina bavila kulturom sećanja, kulturnim dobrima, obeležavanjem godišnjica ili očuvanjem srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta, jezika i pisma.

Isti slučaj je i sa konkursom za internet medije. Sudeći po izveštaju Ministarstva, od 78 sufinansiranih projekata 25 se bavilo ovim temama, isto oko trećine. Tek koji procenat manje ovih tema je na konkursima za radio, kao i štampane medije i novinske agencije.

No, ako je suditi po izveštajima Ministarstva, očuvanje nacionalnog, jezičkog i kulturnog identiteta nije lane bilo tema od krucijalnog značaja samo kada je većinsko stanovništvo Srbije u pitanju.

Očuvanjem nacionalnog, jezičkog i kulturnog identiteta nacionalnih manjina bavila se tačno polovina od 82 projekta koje je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija sufinansiralo kroz konkurs namenjen informisanju nacionalnih manjina.

Doduše, među projektima odobrenim za finansiranje na ovom konkursu našao se jedan koji se bavio vladavinom prava.

Kulturni i nacionalni identitet što Srba, što manjina, kulturno nasleđe, stari zanati, znamenite ličnosti teme su koje je lane obrađivala i trećina podržanih projekata na konkursu AP Vojvodine.

Zvanične izveštaje o realizaciji ovogodišnjih konkursa Ministarstvo i Pokrajinski sekretarijat imaju rok da objave do kraja decembra, ali iz rešenja o raspodeli sredstava nije teško zaključiti da je sličan trend najzastupljenijih tema podržanih projekata „preslikan“ iz 2025.

Govore to i analize ovogodišnjih konkursa Udruženja novinara Srbije.

– Najviše projekata za koje su komisije u ovoj godini smatrale da treba da budu sufinansirani su oni čije su teme kulturno-istorijsko nasleđe, turizam i ekologija, sport, poljoprivreda ili veštačka inteligencija.

Sa druge strane, među podržanim projektima skoro je nemoguće bilo pronaći one koji za temu imaju istraživačko novinarstvo, kontrolu rada institucija, istraživanje korupcije, javne potrošnje, kaže Kristina Kovač Nastasić iz ovog udruženja.

„Teških tema“ jedva da ima i ispod crte

Kontrola rada institucija, korupcija ili javna potrošnja nisu bile tema nijednog projekta ni na konkursima koje su ove godine sproveli Grad Kragujevac i opštine u Šumadiji, pokazuje analiza Lokal presa.

U Šumadiji je, navodi Lokal pres, na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja u 2026. godini podržano 80 medijskih projekata sa ukupno 71,7 miliona dinara.

Među njima „svaki treći finansirani projekat bavi se kulturnim i istorijskim nasleđem, a gotovo četvrtina turizmom“.

– Na taj način model projektnog sufinansiranja koji je u ovom trenutku ključan za finansijsku održivost lokalnih medija potpuno je proterao istraživačko i kritičko novinarstvo iz lokalnih medija i sredina, zaključuje se u analizi Lokal presa.

Istine radi, treba reći da se među temama koje su u samim konkursima navedene kao prioritetne mogu naći i korupcija i kriminal i vladavina prava. Među dobitnicima na konkursu ih najčešće uopšte nema. Poslednjih godina, međutim, skoro da ih nema ni „ispod crte“.

– To pre svega govori o tome da se mediji na konkurse prijavljuju sa temama za koje su sigurni da neće uznemiriti ni vlast niti većinu članova komisija koje su i ove godine u najvećoj meri činili predstavnici novinarskih i medijskih udruženja bliskih vlasti. Dakle, one projektne ideje kojima nije cilj istraživanje ili kritičko izveštavanje o postupcima i radu institucija, kaže Kristina Kovač Nastasić.

Sličnog mišljenja je Bojana Vlajović Savić iz kragujevačkog udruženja Res publika koje se već nekoliko godinama bavi dubinskim analizama kragujevačkih medijskih konkursa.

– Iako same teme koje su u kragujevačkom medijskom konkursu navedene kao prioritetne nisu sporne, danas je teško zamisliti da će se bilo koji mediji odlučiti da aplicira za proizvodnju medijskog sadržaja iz oblasti borbe protiv korupcije, a još teže da će mu komisija za to odobriti novac, kaže Vlajović Savić.

Dodaje i da je poslednjih godina postalo očigledno da na konkursima „presuđuju nepisani kriterijumi“.

– Među njima je najvažniji onaj da mediji koji „ne idu niz dlaku“ аktuelnoj vlasti ne mogu dobiti podršku, dok je podobnima sve dozvoljeno, zaključuje Vlajović Savić.

O tome da su pojedini mediji prepoznatljivi po bavljenju „teškim temama“ odavno digli ruke od konkurisanja za budžetski novac, dok drugi pak uporno konkurišu iako su svesni da će ostati „na dnu liste“ Cenzolovka je već pisala.

Prema mišljenju naših sagovornika, to će se nastaviti sve dok vlast na svim nivoima ne reši da se drži i suštine zakona i pravilnika, a ne samo forme.