Satira pred sudom: Bivši načelnik policije traži pola miliona zbog izmišljenog intervjua 
Stiven Kolber uživo optužio svoju matičnu kuću CBS za cenzuru i njihovo saopštenje bacio u đubre 
Istovremeni napadi hakera na nacionalne i lokalne portale koji kritikuju vlast 
Dejani Cvetković, stalnoj saradnici Cenzolovke, na protestu u Surdulici pretili i uznemiravali je 
Piše Igor Božić: Zašto sada? Predsednikov poziv samom sebi na N1 
Lokalnim medijima prete tužbom i pre objavljivanja teksta, tuže ih zbog prenetog saopštenja, a svejedno koji se odštetni iznos traži u tužbi – presuda može da dovede do njihovog gašenja. I pored toga, ti mediji ostaju privrženi poštovanju profesionalnih standarda i kritičkom izveštavanju. „Javnost ima pravo da zna, a mi smo samo mogućnost da im to prenesemo“, objašnjava jedan od urednika i kaže da je stalno na sudu.
Bar tri lokalna medija, a zajedničko im je da nisu provladina, dobila su poslednjih godina kopije – sajtove istog ili sličnog naziva, čak i identičnog izgleda, ali s drugačijim, pa i klevetničkim sadržajem prema „originalima“. Južne vesti uspele su da spreče dalji rad svog „ružnog blizanca“. Iz nadležnog ministarstva ne odgovaraju kako je moguće da u Registar medija budu upisani oni za koje se sumnja da su plagijati postojećih. Možda zato što im je misija, kako reče urednica jednog od plagiranih sajtova, da hvale SNS i Vučića, a da blate one koji ih kritikuju?
Javna sednica, kojom će Apelacioni sud početi razmatranje žalbi na presudu iz februara, kojom je Dragoljub Simonović, bivši predsednik Opštine Grocka i visoki funkcioner vladajuće stranke, osuđen na kaznu zatvora od četiri godine i tri meseca zbog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, održaće se sutra u Apelacionom sudu, u Nemanjinoj 9, u Beogradu.
Na panel diskusiji koja je upriličena povodom dodele nagrade Katarina Preradović za profesionalni integritet, hrabrost i izuzetnost, koju je ove godine dobila novinarka KRIK-a Dragana Pećo, istraživački novinari tražili su odgovor na pitanje „Zašto je sve manje istraživačkih novinara u Srbiji“
Dosadašnji Krivični zakonik davao je previše prostora onima koji žele da naude ili zastraše novinare, a da za to ne budu kažnjeni. Upravo u tome i leži najveći doprinos ovih izmena što će se taj prostor značajno suziti i što će tužilaštvo i policija dobiti zakonski osnov da reaguju i u mnogobrojnim situacijama u kojima su im do sada bile „vezane ruke“, piše za Cenzolovku Miroslav Janković, pravni savetnik za slobodu medija Misije OEBS-a u Srbiji.
Nema metode koju nisu isprobali: pratili su glavnog urednika, proganjali novinare, političari ih prozivaju na svakom koraku, pretnje stižu redovno, poreska inspekcija im se uselila u redakciju, kopiraju im sajt... I pored tako ozbiljnih pritisaka sa svih strana, oni ne samo da opstaju i čuvaju svoju nezavisnost nego unapređuju svoj rad i sve su čitaniji – Južne vesti, Niš
Advokatica bivših funkcionera Službe Milana Radonjića i Ratka Romića tvrdi da su njeni klijenti ne samo nevini, da nema nijednog dokaza protiv njih i da sud treba da ih oslobodi, već da su žrtve prinete „vladarima iz senke“, koji su, u stvari, ovaj zločin izvršili
U znak sećanja na Katarinu Preradović (1972–2015), izuzetnu i plemenitu novinarku i urednicu Blica i nedeljnika NIN, koja je dosledno tragala za istinom, hrabro prkoseći konstantnim političkim, kriminalnim i tajkunskim pritiscima, Fondacija „Katarina Preradović“ po peti put dodeljuje godišnju nagradu za ispunjavanje visokih profesionalnih i etičkih standarda, profesionalni integritet i izuzetnost.
Reporteri bez granica (RBG) tražili su da istraživačko novinarstvo bude vodeća tema programa predstojećeg samita država Zapadnog Balkana i članica EU. Dok tabloidi i vodeći mediji u ovom regionu šire lažne vesti, a zaposlene u nezavisnim medijima hapsi ili uznemirava policija, veliki broj napada na novinare prolazi nekažnjeno, navode RBG.
„Šta bi sad ja trebalo da radim? Da čekam da država uradi nešto, a ona očigledno neće uraditi ništa? Ili da sam krenem da preduzimam stvari na svoju ruku? Ne znam, pitam se“, kaže za Cenzolovku Nenad Kulačin, koautor emisije „Dobar, loš, zao“, čijoj je 78-godišnjoj majci u Boru prišao čovek i rekao da joj sina treba obesiti
Glumac i političar Branislav Lečić peti put tužio portal Nova.rs, a drugi put novinara Pera Jovovića, koji je pisao o optužbama glumice Danijele Štajnfeld za silovanje. Jovović podseća da su svi odgovori koje je Lečić slao njegovom portalu objavljeni
Za samo dva dana autori podkasta „Dobar, loš, zao“ primili su na društvenim mrežama šest pretnji u kojima im se poručuje da će „primiti metak“ i „ostati bez jezika“, dok se protiv njih po ko zna koji put vodi kampanja u režimskih medijima. Istrage zbog ranijih pretnji su se zaglavile, a tužba protiv funkcionera SNS-a Aleksandra Šapića je odbačena jer „ja bih ti srce iščupao“ za tužilaštvo nije pretnja
Novinare ubijaju moćnici, tajkuni i mafijaši bliski vrhu vlasti, saradnici tajnih službi, zbog čega čak 80 odsto ubistava novinara u svetu ostaje nerasvetljeno. U Srbiji je taj procenat još veći – 100 odsto! Nijedno ubistvo novinara nije okončano pravosnažnom sudskom presudom. Tri poznate međunarodne organizacije su odlučile da okrenu list i same pokrenu i istrage i suđenja
Javnost traži sve čvršće, naučno zasnovane informacije o klimatskim promenama i životnoj sredini, te novinari moraju razumeti složenost ovih pitanja. Oni treba da razumljivo prenesu stavove stručnjaka, kao i da u priču uključe ljude koji su direktno pogođeni, navodi se u Vodiču za izveštavanje o klimatskim promenama holandske Skupštine slobodnog novinarstva
Istraživanje Fakulteta političkih nauka u Beogradu pokazalo je da je ukupan broj žena koje se bave novinarstvom u Srbiji (60 odsto) daleko veći nego u većini zemalja sveta, ali da ih je na glavnim uredničkim pozicijama samo 18 procenata. Ni u jednim dnevnim novinama žena nije glavna urednica, pa ni u javnom servisu – sve ključne pozicije na RTS-u drže muškarci.
Uoči 16. Međunarodnog dana prava javnosti da zna, u organizaciji Partnera Srbija, održana je konferencija o dostupnosti informacija od javnog značaj i zaključeno da i dalje ne postiji efikasan mehanizam koji bi primorao institucije da podele informacije kada to odbijaju da učine
Dok Evropljani u proseku više veruju tradicionalnim medijima nego internetu i društvenim mrežama, a posebno visoko poverenje imaju u javne servise, u Srbiji je situacija upravo suprotna, pokazuje istraživanje javnog mnjenja „Poverenje u medije 2021“ koje je objavila Evropska radiodifuzna unija. Razlog zašto se građani Srbije okreću onlajn medijima jeste dugogodišnje urušavanje kredibiliteta tradicionalnih medija.
I pored toga što Vesna Stojadinović tvrdi da nije protivnica vakcinisanja, ona javnu funkciju ombudsmana koristi da ponavlja iste teze koje antivakseri koriste na svakom koraku, optužujući medije da forsiraju samo stručnjake koji su za vakcinaciju. Kragujevački novinari kažu da zaista nisu davali prostor onima koji bez dokaza osporavaju vakcinaciju i podsećaju zaštitnicu građana da se nije oglašavala kada tokom epidemije novinari nisu mogli da dobiju informacije o koronavirusu niti kada su penzioneri zatvarani tokom policijskog časa
