Podneta krivična prijava protiv sudija koje su donele oslobađajuću presudu za ubistvo Ćuruvije zbog menjanja zapisnika 
Zastrašujuća poruka za sve nas: Presuda Vrhovnog suda u slučaju Ćuruvija je mrtvo slovo na papiru 
Odgovor Bratine na pitanje zašto nijedna institucija nije reagovala na napad na ekipu N1: Nemamo ovlašćenje da postupamo u konkretnom slučaju 
Vučićeva Božićna priča o REM-u: Kako je predsednik preuzeo krivicu i uspavao regulatora 
Slavko Ćuruvija fondacija: Pozdravljamo presudu Vrhovnog suda koji je utvrdio da je Apelacioni sud nezakonito presudio u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije 
Cilj projekta „Pojačavanje” je da distancira Marka Zakerberga od Fejsbuka, kako bi ga spasli teških optužbi, od toga da se Fejsbuk i druge platforme u njegovom vlasništvu koriste za uništavanje demokratije i promovisanja diktatora, širenja lažnih vesti i prodaje ličnih podataka korisnika
Sve je više medija u svetu u vlasništvu ili pod uticajem države koji nemaju zadovoljavajući nivo nezavisnosti u izveštavanju. Dok je u Evropi sve rizičnije za rad takvih medija, u Srbiji već postoji veliki broj zarobljenih medija, navodi se u istraživanju mađarskog Centra za medije, podatke i društvo, u kome je učestvovalo 546 medija iz 151 države
Od non-stop obožavanja Vučića, širenja laži, obračuna, straha i ogoljene propagande u korist interesnih grupa koje ih finansiraju i kontrolišu, urednici televizija sa nacionalnom frekvencijom, izgleda, ne stižu da se podsete zakona, novinarskih standarda i etičkog kodeksa, niti pokazuju da ih to i najmanje zanima. A i što bi, kad se na sve to previše ne osvrće ni REM, kome je to posao?
Ako limit državne pomoći tokom tri godine iznosi 23 miliona za jednog učesnika na tržištu, kako je moguće da su Srbija danas i njene firme, koje državna uredba prepoznaje kao „jednog učesnika na tržištu“, na ime pomoći, a gotovo isključivo od medijskih konkursa, prihodovale bar 140 miliona? Ako su prekršile uredbu, kako su uopšte mogle da učestvuju na medijskim konkursima? Pa, lako – to koliko je novca na ime državne pomoći dobio neki učesnik na tržištu kontroliše upravo sam učesnik
Osnovna ideja jeste da se zaštite vrednosti koje novinari i mediji predstavljaju, da se zaštiti sloboda govora i izražavanja. Na to nas, između ostalog, obavezuju i međunarodni ugovori, kaže za Cenzolovku profesor Zoran Stojanović, koji radi na izmenama Krivičnog zakonika. Da li će biti političke volje da se ovakve izmene usvoje i – još važnije – da budu primenjene?
Nezavisno udruženje novinara Srbije osudilo je pretnje koje je dobio urednik Foneta Zoran Sekulić i napade i ometanje u radu koje su doživeli novinari Televizije N1 i zahtevalo od nadležnih organa da reaguju i istraže ove slučajeve i procesuiraju počinioce.
Ni danas nije objašnjeno zašto se sudija Dragan Milošević dva puta nije pojavio na suđenju. Ponovljeni postupak će u oktobru ući u drugu godinu, iako nije bilo ni novih dokaza ni novih svedoka. Suđenje ukupno traje šest godina
Nekoliko ubistava novinara u Evropskoj uniji poslednjih godina, čak 900 napada na njih tokom 2020, sve više SLAPP tužbi i onlajn pretnji naveli su Evropsku komisiju da donese niz preporuka zemljama članicama EU za zaštitu odgovornog novinarstva i očuvanje nezavisnosti medija, ključnih za razvoj demokratije i očuvanje vrednosti koje promoviše EU
Grupa Novinarke protiv nasilja prema ženama apelovala je na medije da se pridržavaju etičkih principa u izveštavanju u slučaju sportskog novinara Milana Boškovića i prijave za partnersko nasilje koju je podnela njegova supruga.
Glavni i odgovorni urednik E-Pančeva Aleksandar Čupić nije se pojavio ni na jednom od sedam ročišta u dva postupka koje protiv tog pančevačkog portala vodi novinar Nenad Živković, uglavnom pravdajući izostanke različitim bolestima. Tako je bilo i danas.
Povodom 28. septembra, Međunarodnog dana prava javnosti da zna, Partneri Srbija organizuju konferenciju "Odbrana prava javnosti da zna.” Konferencija će se održati 27. septembra 2021. godine, a o stanju prava javnosti da zna u Srbiji govoriće Poverenik za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, eksperti SIGMA-u, novinari i predstavnici domaćih i organizacija civilnog društva iz regiona.
Zbog sprečenosti jednog člana sudskog veća, sudije Dragana Miloševića, danas nije održano suđenje u ponovljenom postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije, novinara i izdavača Dnevnog telegrafa i Evropljanina.
Posle puna dva meseca pauze, danas se u 14.30 sati, u tzv. Specijalnom sudu za organizovani kriminal nastavlja ponovljeno suđenje za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, koji je javno istupao protiv zločinačkog režima Slobodana Miloševića i beskompromisno ga kritikovao, zbog čega je ubijen 11. aprila 1999. godine.
Zaključak panela posvećenog doprinosu medija prevenciji suicida mogao bi biti da je taj doprinos minimalan. Mediji ne govore o tome jer je za urednike ta tema nezanimljiva, a za njihove medije zarada od otkrivanja podataka o maloletnom licu koje je izvršilo samoubistvo mnogo je veća od prekršajne kazne, koja iznosi 150.000 dinara. REM, u najboljem slučaju, izriče opomene, sudovi gotovo da i ne reaguju na krivične prijave. Zašto bi onda mediji bilo šta promenili u senzacionalističkom izveštavanju o osetljivim temama, pogotovo kad ih u tome podržava i publika?
Miroslav Milakov, koji je u vreme objavljivanja priloga u kojima se diskredituje pančevački novinar Nenad Živković bio glavni urednik RTV Pančevo, rekao je na suđenju da i danas stoji iza tih priloga, ali i priznao da nije sve informacije proveravao – jeste, i to u BIA, onu da je Živković „učenik špijuna i deo projekta unutrašnje destabilizacije Srbije“
Godišnji barometar američke nevladine organizacije Ajreks svrstao je Srbiju među države sa slabim informacionim sistemom. Gori od nas je samo Azerbejdžan (11), na istom smo nivou kao Rusija i Belorusija, dok su Bosna i Hercegovina i Gruzija dobile nešto više poena od Srbije, ali su u istoj grupi država u kojima su kvalitetne informacije veoma ograničene i u kojima većina ljudi nije u stanju da prepozna dezinformacije
Ako oko poštovanja Medijske strategije prilikom izrade novog zakona o javnom informisanju i medijima ne može da bude kompromisa, kao što poručuje premijerka Ana Brnabić, ostaje pitanje zbog čega pojedini (provladini) članovi Radne grupe za izradu tog zakona pokušavaju suprotno? Da li problem prave samo GONGO organizacije ili ima nečega i u odnosu kabineta premijerke i resornog ministarstva?
