Antisrpkinja, teroristkinja, ustaša: Reakcije vlasti i tabloida na tekst Mile Pajić u kom kritikuje nacionalizam 
Milioni iz beogradskog budžeta za „kraduckanje“ tuđih tekstova 
Mediji Junajted grupe prodati vlasniku Juronjuza 
Suđenje po tužbi Tanasković protiv KRIK-a: Kakav utisak kod čitalaca stvara tekst koji ne sadrži ništa sporno 
Radivojević po tužbi sudije Đorđević i njenog supruga: „Novinarima ne treba saglasnost ljudi koje istražuju” 
Filip Švarm, urednik nedeljnika Vreme, rekao je da mu izgleda da bi naslovi u provladinim novinama mogli da budu priprema da Srbija jednog dana može da uvede sankcije Rusiji. S druge strane, politički analitičar Dragomir Anđelković ocenio je da je suviše rano za izvođenje tog zaključka.
Regionalna poseta uticajnih američkih zvaničnika koincidirala je sa objavljivanjem godišnjeg izveštaja međunarodne organizacije Freedom House.
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) raspisalo je 15. aprila javni konkurs za dodelu nacionalnih televizijskih i radio frekvencija, tačnije – za izdavanje dozvola za pružanje medijske usluge televizijskog emitovanja i radija putem terestričkog digitalnog, odnosno analognog prenosa za područje cele Republike Srbije. Trenutno pravo na nacionalno pokrivanje TV signalom u Srbiji imaju četiri televizije: Pink, Happy, Prva i B92, a pošto ove godine ističu prethodno dodeljene desetogodišnje dozvole, REM je bio u obavezi da raspiše novi konkurs.
Sednica Skupštine grada pokazala je da u vladajućoj većini nema volje da se raščisti sa starom praksom i nezakonitim radnjama, koje u dužem vremenskom periodu prelaze dodelu milionskih iznosa u evrima. Sremska TV je na kritike reagovala u standardnom RTS-ovskom maniru iz devedesetih, specijalnim izveštajem o karakteru njenih kritičara. Voditelj je takođe bio iz tog perioda.
Iako je Akcioni plan za sprovođenje Medijske strategije oročen do kraja 2022. godine, nijedan od tri ključna medijska zakona čije izmene dokument previđa nije usvojen, a veliki broj mera nije realizovan. Rad na izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima zapao je u ćorsokak, dok se sa izmenama druga dva medijska zakona još nije ni počelo
Na konkursu za sufinanisranje medijskih projekata iz budžeta Požege najveći iznos je, i ove godine, dobila TV Požega čiji vlasnik je Radoica Milosavljević.
Objavljeni su rezultatim medijskog konkursa koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Od ukupno 15,5 milijardi dinara državnog novca potrošenog na javne konkurse, gotovo 75 odsto potrošeno je na sektore civilnog društva i medija, dok kultura i omladina dele ostatak novca, zaključak je izveštaja "Javno o javnim konkursima"
Četiri privatne televizije koje, uz tabloide, predstavljaju medijski stub ove vlasti, ukoliko se tome odlučno ne usprotivi javnost, dobiće dozvole da i narednih osam godina dezinformacijama i govorom mržnje sistematski zaluđuju i ispiraju mozgove građana Srbije
Gotovo da nema nezavisnih novina, portala ili televizija koje bar jednom u poslednjoj deceniji nisu bili na udaru tabloidne kampanje, a pod uticajem izjava najviših nosilaca vlasti, narodnih poslanika ili stranačkih glavešina.
Najviše novca za informisanje na konkursu koji je raspisala Gradska uprava Zrenjanina i ove godine dobiće RTV „Santos“ , ukupno 9,5 miliona dinara. Zrenjaninska radio televizijska stanica dobila je tri miliona dinara za emisiju „Vikendica“, tri miliona za internet projekat „Kutak za kulturu“ i 3,5 miliona dinara za radijsku emisiju iz poljoprivrede „Agrominuti“.
Nekada nagrađivana novinarka, a sada jedina među njima sa juga Srbije za koju je predsednik NUNS-a najavio da će se naći pred Sudom časti, gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski niške novinare koje nije imenovala nazvala je neiskusnim, prinaučenim, a neke medije stranim i plaćenim iz inostranstva. Iz UNS-a navode da je opet diskriminisala novinare i pozivaju je da koriguje ponašanje prema bivšim kolegama kada je, kako kažu, iz njihovih prešla u salonske cipele.
Televizija Hit plus iz Batočine dobiće na ovogodišnjem medijskom konkursu u Kragujevcu dva puta više novca iz budžeta grada, u poređenju sa nekoliko kragujevačkih medija sa dugogodišnjom tradicijom ili daleko većim uticajem, objavilo je Udruženje za građanski aktivizam „Res Publica“.
Medijski "gigant" u sferi projektnog finansiranja brif.rs, poznat po višegodišnjem haranju konkursima i uzimanju na stotine hiljada evra za propagiranje vlasti, preko noći je nestao sa scene.
„Video kreativa tim“ Milana Švelja na medijskom konkursu u Novom Sadu, raspisanom februara 2021. godine, priložio troškove realizacije projekta koje je, potom, platio firmi osnovanoj 4 meseca nakon raspisivanja konkursa
Radio-televizija Srbije oštro osuđuje neprimerene insinuacije nekih pojedinaca na društvenim mrežama da sto na fotografiji naše predstavnice na Pesmi Evrovizije, zbog toga što podseća na slovo "Z", ujedno "predstavlja podršku ruskoj vojsci u ratu u Ukrajini".
U najnovijem izveštaju američke nevladine organizacije Fridom haus „Zemlje u tranziciji”, Srbija je ove godine najviše u regionu nazadovala u oblasti sprovođenja demokratskih reformi. Po njihovoj oceni, treću godinu zaredom nalazimo se u redu hibridnih, a ne demokratskih režima što praktično znači da je vlast u Srbiji zasnovana na autoritarizmu. U delu izveštaja o medijima Fridom haus podseća i na prošlogodišnju kampanju vlasti protiv KRIK-a optužujući novinare da sarađuju sa Veljkom Belivukom, optuženim između ostalog za brutalna ubistva i otmice.
U izveštaju Fridom haousa, u kom je ocenjeno da je Srbija najviše nazadovala u oblasti sprovođenja demokratskih reformi, posebna pažnja posvećana je favorizovanju državnog Telekoma i pokušajima da se Junajted Grupa istisne sa tržišta. Kao ilustraciju nedostatka medijskih sloboda, u izveštaju se navodi činjenica da je dnevni list "Nova" prinudno štampan u Osijeku.
Na sajtu peticije.online pokrenuta je peticija da televizije N1 i Nova S dobiju nacionalnu frekvenciju.
Rečnik u srpskom parlamentu je "zapaljiv", napadaju se neistomišljenici i mediji, a zaštita prava diskriminsanih osoba bi morala biti bolja, ukratko je poruka Izveštaja o ljudskim pravima i demokratiji u svetu visokog predstavnka EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepa Borela za prošlu godinu. Piše i da bi Srbija trebalo više da podrži slobodu izražavanja, a da se govoru mržnje suprotstave svi političari.
