Antisrpkinja, teroristkinja, ustaša: Reakcije vlasti i tabloida na tekst Mile Pajić u kom kritikuje nacionalizam 
Milioni iz beogradskog budžeta za „kraduckanje“ tuđih tekstova 
Mediji Junajted grupe prodati vlasniku Juronjuza 
Suđenje po tužbi Tanasković protiv KRIK-a: Kakav utisak kod čitalaca stvara tekst koji ne sadrži ništa sporno 
Radivojević po tužbi sudije Đorđević i njenog supruga: „Novinarima ne treba saglasnost ljudi koje istražuju” 
Kako je raspisan konkurs za dozvole radio i televizijskim pružaocima medijskih usluga tako je, nažalost i ovoga puta, rasprava započela površno, laički, sa vrlo malo stručno utemeljenih stavova.
Aktivistkinja za ljudska prava Aida Ćorović kaže za N1 povodom raspisivanja javnog konkursa za dodelu četiri televizijske nacionalne frekvencije da televizije N1 i Nova S nisu konkurencija B92 i Pinku. "Ne možete da budete konkurencija sa nekim ko su, slobodno mogu reći - trovači. Obrazovani sistem i mediji su najodgovorniji za ovakvo stanje u društvu, došli smo u stanje da će ljudi dobrovoljno pristajati na ispiranje mozga. Mi to živimo u punom kapacitetu, van velikih gradova većina ne zna da postoji N1 i Nova S, ne znaju za afere ove vlasti, slušaju mašineriju koja ozbiljno ispira mozak", rekla je ona.
Prema navodima iz godišnjeg izveštaja o stanju demokratije švedskog V instituta, Srbija se nalazi u društvu država sa najvećim nivoom autokratizacije poput Mađarske i Poljske.
Rijaliti programi i muškarac koji je za vikend fizički nasrnuo na ženu u Zemunu, jer nije vodila psa na povocu, naizgled nemaju ništa zajedničko. Povezuje ih, međutim, nasilje koje je sve češće. Ono je svuda oko nas, kažu eksperti, i poručuju da smo otupeli na te prizore pa ne čudi što ženi koja je napadnuta na ulici niko nije pomogao. Muškarac koji ju je napao je priveden, ali nasilje u rialitijima, uprkos mnogobrojnim prijavama, uglavnom prođe nekažnjeno.
Američki senatori koji su u poseti Beogradu sastali su se sa novinarima kako bi bolje razumeli izazove medijskog okruženja u Srbiji, saopštila je Ambasada Sjedinjenih Država u Beogradu.
Novinar i urednik „Danasa na lokalu“ Vukašin Obradović smatra da se ne dodeljuje peta nacionalna frekvencija jer vlast želi po svaku cenu da zadrži monopol u informativnoj sferi, da zadrži mogućnost kontrole onoga što se emituje u etru, kako bi informacije doprle do što manje ljudi. Navodi da je to jedno od najvažnijih društvenih pitanja u Srbiji i da pažnja javnosti nije na onom nivou koji zaslužuje ova tema, "to je dugoročno važno pitanje". Dodaje da bi dodeljivanjem pete frekvencije bila stvorena mogućnost da dobijemo kanal koji će odudarati od jednoglasja sa kojim se sada suočavamo.
– Naravno da ćemo konkurisati za nacionalnu frekvenciju, i Prva i B92. Pa te dve televizije sam platio 200 miliona evra. Imaju pravo da konkurišu, i naravno da očekujemo da obnovimo frekvenciju. Te dve televizije imaju 1.000 zaposlenih – kaže za Danas Srđan Milovanović, vlasnik Prve i TVB92.
Na pitanje da li će TV Hepi konkurisati za nacionalnu frekvenciju, glavni urednik ove televizije Milomir Marić odgovorio je potvrdno. S obzirom da ova televizija već ima frekvenciju sa nacionalnom pokrivenošću, a da je N1 najavio učešće na nedavno raspisanom konkursu REM-a, pitali smo ga da li smatra da im je ova televizija konkurencija.
Osim što nije jasno zašto je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) raspisalo konkurs za samo četiri frekvencije, tekst je vrlo štur, nema prateći dokument koji bi odgovorio na ovo pitanje, te se u javnosti opravdano sumnja da je regulator arbitrarno doneo odluku o broju nacionalnih frekvencija za koje je raspisan konkurs, kaže za Danas Marija Babić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), komentarišući to što ni ovog puta nije uzeta u obzir peta frekvencija, koja je slobodna od kada ju je, pre osam godina, vratila TV Avala.
Regulatorno telo za elektronske medije i dalje ne odgovara zašto konkursom za dodelu nacionalnih frekvencija nije obuhvaćena i slobodna, peta frekvencija. Članica tog tela Judita Popović za N1 navodi da je neophodno izraditi novi akt kojim bi se obezbedili jednaki uslovi za sve pružaoce medijskih usluga. U isto vreme, iz opozicionih stranaka navode da je potrebna promena strukture u REM-u.
Objave u Službenom listu Opštine Alibunar ne spadaju među najzanimljivija štiva koja čovek sebi može da priušti s proleća, ali se, svakako, vredi posvetiti ovogodišnjim izuzecima od predočenog pravila. U prvom redu, to je rešenje o obrazovanju ovogodišnje komisije za ocenjivanje medijskih projekata u ovoj maloj banatskoj opštini.
Peta nacionalna frekvencija, koju je TV Avala svojevremeno vratila, i to što se ona od tada ne dodeljuje je misterija, iako je i u momentu konkursa, pre osam godina, bilo interesenata među televizijama koje su predale dokumentaciju.
Programski direktor N1 Igor Božić kaže, nakon što je Savet REM raspisao javni konkurs za dodelu četiri televizijske nacionalne frekvencije, ali ne i za slobodnu petu dozvolu koja je pripadala televiziji Avala, da nešto u ovoj zemlji treba nešto da se promeni kako više ne bismo imali jednoumlje, koje kako je naveo, gledamo na svim frekvencijama sa nacionalnom pokrivenošću. "N1 i Nova S su zaslužile da se nađu u tržišnoj utakmici, pokazujemo da donosimo nešto novo na tržištu. Da li će biti iznenađenja, videćemo. N1 je skoro osam godina u kablovskom sistemu", rekao je Božić. Bivši član Saveta REM Slobodan Cvejić kaže da će N1 morati da menja program da bi pronudio elaborat za konkurs jer postoji pravilnik koji određuje uslove.
Regulatorno telo za elektronske medije nije raspisalo konkurs za petu nacionalna TV frekvencija, koju je pre deset godina izgubila televizija Avala. REM je raspisao samo redovni konkurs za četiri popunjene frekvencije koje se obnavljaju na 10 godina. To što je peto mesto i dalje upražnjeno a konkurs nije raspisan, sagovornici Danasa ocenjuju samo samovolju REM-a ali i kršenje Ustava Srbije.
Posle odluke Saveta REM da raspiše konkurs za nacionalne TV frekvencije, gostujuci na TV Nova S profesorka FPN Aleksandra Krstić i profesor Filozofskog fakulteta i bivši član Saveta REM Slobodan Cvejić ocenili su da regulatorno telo mora da objasni koji su razlozi što među njima nema i pete, sada slobodne frekvencije.
Nije trebalo da prođe ni desetak dana nakon izbora da bi neki međunarodni dokumenti koji se odnose na ovdašnju medijsku situaciju ugledali svetlost dana.
Iako je peta nacionalna TV frekvencija, koju je pre deset godina izgubila televizija Avala, i dalje slobodna, REM još ne raspisuje novi konkurs za njenu dodelu, uprkos tome što je danas raspisan redovni konkurs za četiri popunjene frekvencije koje se obnavljaju na 10 godina.
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) raspisao je javni konkurs za “izdavanje dozvola za pružanje medijske usluge televizijskog emitovanja i medijske usluge radija putem terestričkog digitalnog odnosno analognog prenosa za područje cele Republike Srbije”. Kako se navodi na sajtu REM-a konkurs je raspisan za četiri dozvole za televizijsko i četiri dozvole za radijsko emitovanje. To praktično znači da regulator nije uvrstio u konkurs slobodnu, petu TV dozvolu koja je pripadala TV Avala.
Odlukom Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da raspiše konkurs bez pete TV frekvencije, REM šalje poruku da se lista medija sa nacionalnom frekvencijom neće proširivati, izjavio je za televiziju Nova S pravnik, Milan Antonijević, koji dodaje da je neophodno reformisati to telo.
Istraživanje portala subotičke.rs koji je tražio dokumentaciju o dva projekta firme koja je za medijske sadržaje na prošlogodišnjim konkursima od Grada Sombora i Opštine Apatin dobila 2 700 000 dinara završilo se, za sada, odbijanjem lokalnih vlasti da dostave informacije.
