Marić (SNS): Priča o nezavisnim kandidatima za Savet REM-a je za malu decu 
Kleut: Moram da priznam, rastužuje me sama pomisao da možda više neću biti u učionici sa studentima 
Dovođenje u vezu N1 i Nove S sa ustašama i nacistima za REM je samo kritika i stav o uređivačkoj politici 
Gavrilo Andrić: Napad u Negotinu je bio najstrašniji, policajac je praktično saučesnik 
Nuncijati: Postavljati pitanja čak i ako postoji rizik od otkaza 
Saradnja između Kineske medijske grupe, verovatno najveće medijske organizacije u svetu i Radio- televizije Srbije biće nastavljena i u narednim godinama.
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) uputio je Regulatornom telu za elektronske medije (REM) predlog Uputstva o izveštavanju o predsedniku Republike kojim bi između ostalog, bilo predviđeno da novinari predsedniku ne postavljaju pitanja koja se ne tiču njegovih ustavnih ovlašćenja.
Dobila je Srbija novu vladu i istovremeno još jednu potvrdu ko stvarno vlada državom. Ako je neko pomislio da će se na televiziji javnog servisa to veče pojaviti novi predsednik vlade ili možda jedan od nekoliko zamenika, taj ne poznaje Srbiju. Vođa mora da objasni sve, jer se sve dešava po njegovoj volji.
U prostorijama Ministarstva informisanja i telekomunikacija danas je novoizabrani ministar Dejan Ristić preuzeo dužnost od dosadašnjeg ministra Mihaila Jovanovića.
Grupa novinarskih udruženja okupljena u Koaliciju za slobodu medija ocenilo je danas, povodom Međunarodnog praznika rada, Prvog maja, da je položaj novinara i medijskih radnika u Srbiji „daleko od zavidnog“.
U vremenu u kojem najveći deo političkog života u Srbiji trenutno obeležava navodna „neverovatna“ borba režima Aleksandra Vučića protiv izglasavanja rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama, u kojoj se, između ostalog, osuđuje negiranje genocida nad Bošnjacima 1995. godine u Potočarima u javnom prostoru, režim Aleksandra Vučića, imenovao je Dejana Ristića, direktora Muzeja žrtava genocida (koji se ne bavi srebreničkim, već pretežno onim NDH nad Srbima u Drugom svetskom ratu) za ministra informisanja, a samim tim i svojevrsnog kontrolora narativa u ovdašnjem javnom prostoru.
Govoreći o sastanku predstavnika vlasti i opozicije sa dva javna servisa koji bi trebalo da bude održan u ponedeljak, novinar Branko Čečen kaže da je problem što javni servis koji radi za „naš novac“ ne informiše građane na pravi način."
Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno- levog fronta, posle sastanka poslaničkih grupa i predstavnika medija da je ispunjenje zahteva opozicije da se ujednači prisustvo opozicije i vladajuće stranke u medijskom prostoru konkretan pokazatelj spremnosti da se „nešto uradi po ovom pitanju“.
Simbolično, pred godišnjicu najvećih tragedija koje su nas zadesile nakon poslednjih ratova, majskih masovnih ubistava, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je odlučilo da kad (ako) jednog dana se bude sastavljala lista najdemoliranijih državnih tela i institucija za vreme vladavine Aleksandra Vučića, ubedljivo bude na prvom mestu. Najveće zasluge, dakako, idu onima koji u tom telu sede.
Sastanak sa predstavnicima RTS i RTV biće održan u ponedeljak, 29. aprila, saopšteno je iz Skupštine Srbije.
Odgovor RTS-a i RTV-a pokazuje da se javni servisi boje javnog dijaloga i sučeljavanja sa bilo kojim ko ima kritički odnos prema njihovom radu, smatra redovni profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski i dodaje da je kasno za konstruktivne razgovore neposredno pred izbore.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić smatra da se srpska medijska scena neće promeniti na bolje do izbora 2. juna i da javni medijski servisi, Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine, ne pokazuju znake da će poboljšati program u skladu sa zahtevima opozicije, piše danas Demostat.
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) pozvao je danas medije u Srbiji da na godišnjice masovnih ubistava u beogradskoj OŠ "Vladislav Ribnikar" i u okolini Mladenovca, 3. i 4. maja zatamne ekrane, odnosno obustave radijski program u trajanju od jednog minuta.
Doprinos REM-a podizanju opšteg kulturnog i obrazovnog nivoa građana je misaona imenica, kaže nekadašnja članica Saveta ovog tela Judita Popović. REM odbio predlog da produži javnu raspravu, koja je za 15 pravilnika trajala minimalnih 20 dana, što Tamara Filipović iz NUNS-a smatra bahatim zanemarivanjem javnog interesa i građana zbog kojih REM postoji
Kompletan izveštaj o radu medija nije ugledao svetlost dana ni četiri meseca nakon izbora. Regulatorno telo za elektronske medije omogućava nacionalnim emiterima da zadrže licence, uprkos drastičnim slučajevima kršenja zakona i apsolutnoj dominaciji vlasti na svim televizijama. Srbija nazaduje po medijskim slobodama, pa je u izveštaju Reportera bez granica za 2023. godinu, čak za 11 mesta pala na 91, a najgore je rangirana u regionu. Hoće li se išta promeniti posle razmene znanja sa regulatorima u Azerbejdžanu i Turskoj, kojima se REM pohvalio?
Radio-televizija Srbije tražila je odlaganje sastanka sa poslanicima vladajuće partije i opozicije u okviru pregovora o izbornim uslovima.
Svedoci smo sveprisutnog botovanja, kako u komentarima na vesti u medijima, tako i na društvenim mrežama, što često dovodi do iskrivljavanja slike stvarnosti, te stoga nevladine organizacije predlažu donošenje antibot zakona, jer smatraju da je to jedini način da se ovoj praksi stane na put. Ljubomir Popović iz Građanskog preokreta kaže da je kod nas botovanje uzelo prilično maha, jer se ne radi više o nekoj neformalnoj grupi ili nepovezanim licima koja nekoga troluju, već je to organizovano od vladajuće partije koja plaća te ljude, "jer to je ogroman broj ljudi, zato je to uzelo maha i zato je potrebno da se to institucionalizuje i da se zaustavi jednom za sva vremena, ne samo za sad, jer otkud mi znamo da neka sledeća vlast neće preuzeti te mehanizme".
Nacrtom pravilnika REM-a nije predviđena obaveza televizija sa nacionalnom frekvencijom za dečji, naučno-obrazovni, dokumentarni, ni kulturno-umetnički program. Ukoliko se ovakav pravilnik usvoji to će biti legalizacija trenutnog stanja u medijima, smatraju sagovornice N1.
Regulatorno telo za elektronske medije odredilo je da javna rasprava povodom nacrta petnaest pravilnika, čije je donošenje u nadležnosti ovog tela, traje 20 dana, odnosno, od 5. do 25. aprila, što je prema zakonu minimalan period za njeno sprovođenje. Imajući u vidu da su ovi pravilnici od suštinkse važnosti za funkcionisanje elektronskih medija i da su brojne organizacije zainteresovanje za učestvovanje u javnoj raspravi, a da je rok za dostavljanje predloga izmena nacrta minimalan, tražimo da se on produži do 25. maja.
Iako su vlasti u Srbiji garantovale da će zakoni koje je usvojila prošle godine popraviti stanje u medijima, primena pokazuje drugačije. Umesto da se dobra rešenja novih zakona koriste, ona se u praksi zaobilaze. To pre svega važi za rešenja koja predviđa novi Zakon o javnom i informisanju i medijima, a koji ima mehanizme da sredstva za javno informisanje dobijaju profesioalni a ne podobni mediji.
