09. jun 2020.

Radio-televizija Kragujevac postala javni servis tokom predizborne kampanje

Televiziju, koja je već tri godine nezakonito u vlasništvu Grada i jedini je medij u Kragujevcu koji dobija novac iz budžeta, REM će do 21. juna tretirati kao javni servis i na nju primenjivati stroža pravila nego na komercijalne televizije

Kragujevac, foto: Cenzolovka

Na Radio-televiziju Kragujevac (RTK) tokom predizborne kampanje primenjivaće se pravila koja važe za javne medijske servise, odlučeno je na sednici Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Razlog primene Pravilnika REM-a na Radio-televiziju Kragujevac jeste njen nerešeni status, odnosno činjenica da je to jedina lokalna televizija koja nije privatizovana, već je u vlasništvu lokalne samouprave

To praktično znači da je ova televizija, barem privremeno, dobila status koji u Srbiji uživaju jedino Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine.

Iz odgovora koje je Cenzolovka dobila od REM-a vidi se da će takav status ove medijske kuće važiti isključivo do 21. juna, do kada će se na Radio-televiziju Kragujevac primenjivati Pravilnik o načinu izvršavanja obaveza javnih medijskih servisa tokom predizborne kampanje.

Tim pravilnikom definisan je način emitovanja predizbornog programa, predstavljanje izbornih lista i kandidata, političko oglašavanje, a definisana je i zabrana prikrivenog ili posrednog preporučivanja izbornih lista i kandidata.

Ne uvodi se još jedan javni servis

Primena Pravilnika, prema rečima Gorana Petrovića, zamenika predsednika REM-a, nikako ne znači da se na mala vrata u Srbiju uvodi još jedan javni servis, jer to nije u nadležnosti REM-a, a i protivno je odredbama Zakona o javnim medijskim servisima.

Glavni razlog primene Pravilnika REM-a na Radio-televiziju Kragujevac jeste njen nerešeni status, odnosno činjenica da je to jedina lokalna televizija koja nije privatizovana, već je u vlasništvu lokalne samouprave.

„Imajući u vidu da je Radio-televizija Kragujevac u postupku nove privatizacije, odnosno da nije u privatnom vlasništvu, na nju će se primenjivati stroža pravila tokom predizbornog procesa u odnosu na komercijalne emitere“, naglasio je Petrović.

Od juna 2017. godine do danas na račun RTK je iz gradske kase uplaćeno oko 350 miliona dinara. Nijedan drugi kragujevački medij nije dobio ni dinara

U odluci koju je usvojio Savet Regulatora navodi se da je ona doneta na osnovu zahteva za mišljenje koje je REM-u prosledila Radio-televizija Kragujevac.

RTK je već godinama u žiži interesovanja zbog činjenice da je, protivno Zakonu o medijima, još uvek u vlasništvu Grada Kragujevca i da se finansira novcem iz budžeta.

Ovog meseca navršavaju se tri godine otkako je Radio-televiziju Kragujevac, posle neuspele privatizacije, ponovo preuzeo Grad. Tada se počelo sa emitovanjem programa, a Grad je isplatio sva dugovanja prethodnog vlasnika, biznismena Radoice Milosavljevića.

Od juna 2017. godine do danas na račun RTK je iz gradske kase uplaćeno oko 350 miliona dinara. Nijedan drugi kragujevački medij nije dobio ni dinara, jer Grad već godinama ne raspisuje konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja, već novac namenjen konkursu isključivo prosleđuje za finansiranje Radio-televizije Kragujevac.

Cenzolovka je već nekoliko puta pisala o statusu RTK i pokušala da dobije odgovore od nadležnih institucija kako je moguće da nova privatizacija još uvek nije sprovedena, budući da je uredba kojom je Radio-televizija Kragujevac vraćena Gradu predviđala da taj period može da traje najduže šest meseci.

Iz Ministarstva privrede, Ministarstva finansija, Regulatornog tela za elektronske medije i lokalne samouprave dobili smo jedinstven odgovor da je Grad Kragujevac pokrenuo postupak ponovne privatizacije i da je on u toku.

1 komentar za: “Radio-televizija Kragujevac postala javni servis tokom predizborne kampanje

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend