24. sep 2018.

Basara ponedeljkom

Eto ti patenta već u naslovu, zakoračismo u novi ponedeljak, u nove radne pobede, u novom dizajnu, pod novim naslovom – Basara ponedeljkom – ali pre nego što počnemo da pobeđujemo…

… osvrnimo se na naslov iz Danasa od petka – „Vlada okrenula leđa ministru kulture“ – koji me, malo je reći dibidus, nije iznenadio, jer u zemlji Srbiji jedva da postoji toliki tutumrak koji bi od vlade očekivao da podrži Vukosavljevića u stvari za koju su svi znali da će džarnuti direktno u Visoko Osinje Gnezdo.

Remote control premijerka, Brnabićeva, negde je, slučajno, rekla celu istinu – da gorepomenuta stvar nije stvar vlade – a onda je krenula mojim stopama i krivicu za rijalitizaciju Srbije upisala na raboš Đilasa, Dragana, ne Milovana. Ali ni Đido nije od juče, kao i prethodni i ovaj se Đilas razume u Agitprop, a bogme se bliži i godinama u kojima je Đilas Prvi zaglavinjao u mardelj. Ali neka se Đido Drugi ne brine, kao čoveka i marksistu, umiriću ga citatom iz Marksa o istoriji koja najpre bude tragedija, pa se onda pretvori u farsu.

Đilasi su uvek Đilasi, koje god da su boje, ali razlika ipak ima. Đilas I je govorio patetično i farsično, Đilas II govori tragikomično, da ne kažem baš tragično, poslušajte ga samo šta (i kako) zbori: „Taj program emitovan na B92 rađen je po uzoru na najmodernije evropske televizije za razliku od današnjeg veličanja primitivizma programima kojima haraju ljudi bez zanimanja i sa ponašanjem ispod svakog nivoa i kojim se bombarduju građani Srbije.“

Ovde se, kao čovek i marksista, slažem sa Đidom II jer je razlika između ONIH i OVIH rijalitija vaistinu istovetna razlici ondašnjeg i sadašnjeg režima, što će u prevodu reći da je, za razliku od trenutnog rijaliti govneta, Đilasovo govno bilo zamotano u ukrasni papir i bilo zaslađeno sa više saharina, ali je sveunatoč bilo govno. I to debelo.

Neporecivo je, međutim, da je govno u promet pustio Đilas, a ja bih se smeo opkladiti u milion sendviča da bi Đido – da je ostao na vlasti – nastavio da se realizuje kao producent rijalitija i nakon što su rijalitiji iz dijalektičke faze ekspres lonca prešli u fazu pomahnitale lokomotive.

Ako bi mi Đilas tako rekao, nemojte mi bar vi kasti da je Đido zaista mislio da će ta rijaliti stvar – bljutava, odvratna, besmislena, dosadna, ponižavajuća i za učesnike i za gledaoce još u startu, 2006 – zauvek ostati na očijukanjima, stidljivim ljubakanjima i – u odnosu na ove – srazmerno benignim pornografijama, prepičkavanjima, prepipavanjima i baljezganjima. Ako sam ja, ovako neškolovan, još onda znao kako će sve to završiti – i u ovim novinama objavio proročanstvo na tu temu – neće biti da to Đilas nije znao. Dobro je on to znao, ali ga je bolelo dupe, jer je znao nešto što i vi treba da znate – realitiji nisu show, nego su naša realnost u kojoj možeš ili da guziš ili da budeš gužen ili da na tome mlatiš pare. Pa ti biraj.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend