24. sep 2018.

Opel bludnik

Budući da je subota dan za kulturu, u izvesnom je smislu i dan za ministra kulture, koji, kako izgleda, nije zaglavio u Mladenovcu, a možda i neće jer je stavio – ili će pre biti da mu je neko „odozgo“ stavio – tačku na polemiku sa Mitrovićem, sa kojim se „ne može argumentovao raspravljati“, što je, držim, prava šteta jer zbog te kobne tačke srpski narod i senat neće biti u prilici da sazna ko ga više voli i ko bi da mu više učini, dal Vukosavljević, dal Mitrović.

No dobro, pustimo Vladanovu i Željkovu polemiku da teče svojim tokovima i da cveta hiljadama cvetova, a mi razmotrimo filozofsko pitanje od milion sendviča: da li „naš narod“ vaistinu traži rijalitije, kako smatra Mitrović (i više nego ubedljiva većina TV naroda) ili se našem dobrom i prepoštenom narodu rijaliti programi nameću grubom silom, kako to – nakon „izliva opere u mozak“ (Mitrović) – tumači Vukosavljević.

Pravo da vam kažem, ne znam šta da mislim, toliko je problem kompleksan. Da ne postoje daljinski upravljači, a da postoji zakonska obaveza da se rijalitiji gledaju, bezrezervno bih stao na branik kulturpopečitelja, ali budući da prvopomenuti postoje, a da drugopomenuto – bar dok se drugačije ne naredi – još nije uvedeno prepustio bih ličnom izboru svakog člana našeg naroda hoće li ili neće gledati spanđavanja, raspanđavanja i montirane jebačine zadrugara/ki, od kojih mi se najbolje sviđa damica koja se zove kao marka automobila, a preziva kao jedno prezreno, ali ponekad unosno zanimanje, što mnogo govori o realnosti rijalitija, ali i nagoveštava da bi u doglednoj budućnosti rečenoj damici „partner“ mogao postati lik po imenu Opel Bludnik, a da se u ljubavni trougao lako može ušunjati i neka Mazda Lopov.

Kao i u mnogim drugima stvarima i u stvarima rijalitija glave će nam doći sabornost, sumanuta ideja da postoje stvari i pojave koje „nama“ dolikuju, ali svima do jednog – kojih se, inače, ako ne baš svi do jednog, a ono većinski klonimo kao đavo od krsta – i stvari koje „nama“ ne dolikuju, ali kojima, manje-više svi do jednog, rado pribegavamo. Ta shizofrenija koja poprima obličja kliničke, proističe iz endemski seljačkog mentalnog sklopa koji – da „ilustrujem“ – decenijama udarnički uteruje strah u kosti okolnim narodima, pa se, kad neki od okolnih naroda uzvrati, do neba uzibreti i panično zakuka da se srbofobija širi kao kuga.

Pisac je hteo da kaže da je zbog pomenute mentalne poremećenosti, da ne kažem baš kolektivne „kognitivne krize“ u zemlji Srbiji poremećen i sled događaja, sledstveno čemu današnjim posledicama ne prethode jučerašnji uzroci nego jučerašnje posledice prekjučerašnjih posledica i tako unedogled. Mladenovački popečitelj je – posledično – uveren da nama kao potomcima Nemanjića ne priliči da gledamo porno rijalitije, ali – viđi vraga – svakom potomku koji pogleda seriju „Nemanjići“, momentalno puca zašto su rijalitiji popularniji od predaka.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend