03. okt 2019.

REM dužan da reaguje na uvrede i izazivanje nacionalne mržnje na TV Hepi

Uvrede i omalovažavanje rektorke BU Ivanke Popović i profesora Danijela Sinanija na TV Hepi do sada nisu izazvali reakciju Regulatornog tela za elektronske medije, koje bi moralo da se oglasi po službenoj dužnosti

Profesor Danijel Sinani i rektorka BU Ivanka Popović u Utisku nedelje

Sa ciljem da se zaštiti integritet ministra finansija u Vladi Srbije Siniše Malog i da se relativizuju tvrdnje o ministrovom plagiranom doktoratu,  30. septembra su u emisiji „Dobro jutro, Srbijo“ na TV Hepi iznesene neprimerene kvalifikacije i uvrede na račun profesora Filozofskog fakulteta Danijela Sinanija i rektorke Univerziteta u Beogradu Ivanke Popović.

Rektorka Popović i profesor Sinani bili su u žiži javnosti proteklih nedelja dok su trajali razgovori sa studentima koji su blokirali Rektorat zahtevajući da se Univerzitet konačno izjasni o doktoratu Siniše Malog.

Veče pre neprimerenog govora u studiju TV Hepi, rektorka Popović i profesor Sinani bili su gosti u emisiji „Utisak nedelje“ na TV Nova S, gde su govorili o dešavanjima tokom studentske blokade, ali i o akademskoj čestitosti, neprihvatljivosti plagiranja naučnih radova, kao i o slučaju doktorata ministra Malog.

Vređanje rektorke Popović i profesora Sinanija po nacionalnoj osnovi izazvalo je oštre osude. Odmah je reagovala Uprava Filozofskog fakulteta u Beogradu i stala u njihovu zaštitu, a zatim i brojne javne ličnosti i pojedine političke partije.

REM ima mogućnost da elektronskim medijima koji krše zakon izrekne mere opomene, upozorenja, da im privremeno zabrani prikazivanje programa, kao i da im trajno oduzme dozvolu. Međutim, to telo je poznato po svojoj neadekvatnoj kaznenoj politici

Uprava Filozofskog fakulteta izrazila je gnušanje zbog vređanja profesora Sinanija i rektorke Popović na Televiziji Hepi. U saopštenju Filozofskog fakulteta navodi se da je glavni urednik TV Hepi Milomir Marić „omalovažavao profesora Sinanija, otvoreno izazivajući nacionalnu mržnju“.

Marić je Sinaniju, pred milionskim auditorijumom, osporio pravo da sa „sumnjivim prezimenom“ učestvuje u rešavanju problema na Univerzitetu u Beogradu i da bude, kako je rekao, „moralni sudija“, jer bi, kako tvrdi Marić, na Kosovu „Tači i Haradinaj streljali Srbina koji bi to pokušao“.

Tokom ovog napada, Marić je vređao i članove porodice profesorke Ivanke Popović, rektorke Univerziteta u Beogradu, uz tvrdnju da je u njenoj porodici promena strane normalna i da joj je stric „bio staljinista i glavoseča iz Novog Sada“, navodi se u saopštenju Uprave Filozofskog fakulteta u Beogradu i upozorava „da se širenjem nacionalne mržnje i uvredljivog obraćanja intenziviraju unutrašnji konflikti u Srbiji, a društvo uvodi u opasnu istorijsku fazu“.

Ko god je pažljivo slušao razgovor u studiju TV Hepi, mogao je da primeti da su diskriminatorske kvalifikacije i uvrede bile uvijene u ograde: „Mi nikoga ne vređamo“, „Nećemo o nacionalnosti, to je od drugorazrednog značaja, to nije bitno“, „Ne pravimo pitanje što je (Sinani) Albanac“, „Može Albanac da bude profesor Univerziteta, može da bude bilo šta“, da bi odmah nakon ove konstatacije usledila sledeća: „Ali ne može jedan Srbin da ode u Prištinu i da bude moralni sudija Haradinaju i Tačiju. Oni bi ga streljali.“

Mediji imaju veću odgovornost prema govoru mržnje i diskriminaciji

Zabrana govora mržnje i svakog oblika netolerancije i diskriminacije, uključujući i diskriminaciju na osnovu nacionalne ili verske netrpeljivosti, centralno je mesto svih međunarodnih dokumenata koji se tiču zaštite ljudskih prava, kao i svih relevantnih nacionalnih zakona i profesionalnih i etičkih kodeksa. Zbog svog uticaja, posebnu odgovornost u sprečavanju širenja mržnje, diskriminacije i netolerancije imaju mediji.

O tome se govori i u brojnim dokumentima Saveta Evrope, koji ukazuju na to da poruke koje se prenose putem medija imaju veći uticaj na javno mnjenje „nego bilo koji drugi pojedinačni oblik izražavanja“ te „mogu da nanesu veću štetu“, pa se u tom smislu od medija očekuje da poštuju zabranu „svakog nasilja, mržnje, netolerancije ili diskriminacije na osnovu rasne ili nacionalne pripadnosti, kao i one zasnovane na jeziku, veri, političkim ili drugim mišljenjima, nacionalnom ili društvenom poreklu, polu, seksualnoj orijentaciji“.

ZAKONI KOJI REGULIŠU GOVOR MRŽNJE

Govor mržnje i netolerancije regulisan je različitim zakonima u Srbiji. Zabranu diskriminatorskog ponašanja i govora regulišu Zakon o zabrani diskriminacije, kao i Krivični zakonik Srbije kojim se predviđa kazna zatvora od šest meseci do pet godina za izazivanje ili raspirivanje nacionalne mržnje ili netrpeljivosti. I medijski zakoni i podzakonska akta detaljno regulišu ovu oblast.

REM nadležan za govor mržnje u elektronskim medijima

Medijski zakoni u Srbiji sadrže odredbe koje zabranjuju prenošenje informacija i govora koji podstiču diskriminaciju, mržnju, nasilje i predviđaju mogućnost naknade štete onima koji su je pretrpeli zbog objavljivanja takvih podataka. Odredbe koje zabranjuju govor mržnje nalaze se u Zakonu o javnom informisanju i medijima (član 75), kao i u Zakonu o elektronskim medijima (ZEM) koji je relevantan u konkretnom slučaju pošto se odnosi na rad televizijskih stanica. Članovi  50 i 51 ovog zakona nalažu obavezu poštovanja ljudskih prava, ljudskog dostojanstva i zabranu govora mržnje.

U članu 51 ZEM-a precizira se da je za kršenje ovih obaveza nadležno Regulatorno telo za elektronske medije (REM) koje je dužno da se „stara da programski sadržaj pružaoca medijske usluge ne sadrži informacije kojima se podstiče, na otvoren ili prikriven način, diskriminacija, mržnja ili nasilje zbog rase, boje kože, predaka, državljanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta…“

Još detaljnija uputstva za ponašanje elektronskih medija u kontekstu zabrane širenja govora mržnje, netolerancije i diskriminacije nalaze se u REM-ovom Pravilniku o zaštiti ljudskih prava donetom 2015. Kada se pogledaju odredbe ovog pravilnika, a posebno članovi 5, 18, 20, 26 i 27, može se zaključiti da su u programu TV Hepi „Dobro jutro, Srbijo“ učinjeni višestruki prekršaji, među kojima se izdvaja diskriminacija zbog nacionalne pripadnosti, povreda dostojanstva ličnosti, povreda časti i ugleda, kao i povreda obaveze na istinito i potpuno informisanje.

Pravilnik REM-a

Postupak za izricanje mere bi u ovom slučaju trebalo da pokrene REM po službenoj dužnosti, s obzirom na to da ugrožavanje ljudskog dostojanstva, svi oblici diskriminacije i netolerancije, kao i govor mržnje spadaju u „povrede obaveza (emitera) koje se odnose na programski sadržaj, propisane članovima 47-71 ZEM-a“, u kojim slučajevima je dužno da reaguje Regulatorno telo, kao što je i precizirano u REM-ovom Pravilniku o načinu izricanja mera (čl. 2 i 3). To, naravno, ne isključuje mogućnost da prijave podnesu i fizička i pravna lica.

Mediji imaju posebnu odgovornost u sprečavanju širenja mržnje, diskriminacije i netolerancije

REM ima mogućnost da elektronskim medijima koji krše zakon izrekne mere opomene, upozorenja, da im privremeno zabrani prikazivanje programa, kao i da im trajno oduzme dozvolu.

Međutim, ovo telo je poznato po svojoj neadekvatnoj kaznenoj politici, pa tako samo u retkim slučajevima reaguje i, po pravilu, izriče blage mere. Privremenu zabranu emitovanja u trajanju od 24 sata REM je izrekao samo jednom – 2015. godine, i to baš Televiziji Hepi zbog rijaliti programa „Parovi“.

Nakon incidenta, profesor Danijel Sinani je za medije izjavio da očekuje reakciju nadležnih organa povodom napada na njega na Televiziji Hepi.

Na potezu je REM.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend