21. dec 2018.

Na Zapadu raste poverenje u tradicionalne medije, u Srbiji veruju televiziji i internetu

Klasični mediji dobili su šansu zahvaljujući sve većem broju lažnih vesti. Srbija je jedna od četiri zemlje u Evropi u kojima manje od polovine građana veruje medijima. Ovdašnji građani najmanje veruju štampi, a najviše televiziji i – onlajn medijima

Foto: Flickr, Stefano

Galupovo septembarsko istraživanje donelo je dobru vest onima koji proizvode vesti: 45 odsto Amerikanaca izjasnilo se da veruje da tradicionalni mediji izveštavaju potpuno, tačno i pošteno. Nakon prošlogodišnjih 41 odsto, sad se već može govoriti o trendu povratka poverenja u medije nakon 2016. i istorijski najnižeg nivoa (svega 32%).

Nivo poverenja u medije u 2018. izjednačio se sa onim koje su Amerikanci iskazivali u 2009. godini, ali je on i dalje niži od onog koji su mediji uživali tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih. Kada je Galup započeo ovu vrstu istraživanja početkom sedamdesetih godina prošlog veka, poverenje u medije bilo je blizu 70 procenata.

Novinari zaslužni za povećano poverenje

Studija Državnog univerziteta Luizijane, koju prenosi portal Eksios, ukazuje na to da su za povećano poverenje u medije zaslužni sami novinari koji su počeli glasno da staju u odbranu svoje profesije, a istovremeno su više pažnje počeli da posvećuju proveri informacija (fact checking).

Kada novinari ne uzvraćaju na veliki broj napada na vlastitu profesiju, navodi se u studiji, konzumenti to mogu da protumače kao priznanje o pristrasnosti.

Poverenje u tradicionalne medije raste i u Evropi, navodi se u izveštaju za ovu godinu Evropske radio-difuzne unije (EBU), koji je izrađen na osnovu podataka iz istraživanja Evropske komisije Eurobarometar s kraja prošle godine. Tim istraživanjem obuhvaćene su 33 države – 28 članica EU i pet kandidata za članstvo (među njima i Srbija).

Za povećano poverenje u medije zaslužni su sami novinari koji su počeli glasno da staju u odbranu svoje profesije, a istovremeno su više pažnje počeli da posvećuju fektčekingu

Tradicionalni mediji dobili su svoju šansu zahvaljujući povećanom broju lažnih vesti i nepouzdanih informacija koje su se proširile po internetu, stoji u izveštaju EBU. Ovo je, dodaje se, trenutak za radio, televiziju i druge medije da povrate poverenje, jer se danas, više nego ikad, vrednuje novinarstvo koje se zasniva na činjenicama i kvalitetu.

Od evropskih država, najviše poverenja u medije imaju nordijske zemlje (Danska, Švedska i Finska), kao i Albanija – između 80 i 83 odsto, dakle tek petina građana u tim zemljama nema poverenje u medije.

Istovremeno, u četiri države – Makedonija, Malta, Ujedinjeno Kraljevstvo i Srbija – više od polovine građana ne veruje u medije. U Srbiji medijima veruje 48 odsto građana (11% ima visoko, a 37% umereno poverenje), dok 52 odsto ili ima nisko poverenje ili uopšte ne veruje medijima.

Radio je medij kojem se najviše veruje – u 26 država više od polovine građana reklo je da veruje tom mediju. Televizija i internet su pak mediji od pretežnog poverenja u jugoistočnoj Evropi.

Društvenim mrežama najmanje se veruje u 28 od 33 države, štampi u Srbiji, Poljskoj, Makedoniji i Bugarskoj, dok Grci najmanje veruju televiziji.

Radiju u nordijskim zemljama (Švedska, Danska, Finska) veruje između 79 i 84 odsto građana, dok u taj mediji najmanje poverenja imaju u Makedoniji (28%) i Srbiji (29%). U odnosu na prethodno istraživanje, poverenje u radio poraslo je u više od polovine država, dok je u Srbiji opalo za tri, a u Makedoniji za jedan odsto.

Povezane priče

Danska, Švedska i Finska prednjače i u poverenju građana u televiziju (između 73% i 77%), ali su u vrhu i Albanija (72%) i Portugal (70%). Na samom dnu je Grčka (jedva 22%), a pretposlednje mesto dele Španija i Francuska (po 36%). U 20 država televiziji veruje više od polovine građana, a u 19 zemalja zabeležen je porast poverenja u odnosu na prethodno istraživanje.

Najviši skok poverenja u odnosu na istraživanje s kraja 2016. zabeležen je u Crnoj Gori, Makedoniji i Mađarskoj.

U Srbiji televiziji veruje 39 odsto građana, dok joj ne veruje njih 55 odsto. U prethodnom izveštaju 38 odsto građana je reklo da veruje, a 58 odsto da ne veruje televiziji.

Kad je reč o štampi, poverenje u ovaj mediji povećano je u 20 država u odnosu na prethodno istraživanje, a najveći skok poverenja za godinu dana beleži se u Albaniji i Mađarskoj. Štampi se najviše veruje u Holandiji (71%), Albaniji (70%) i Finskoj (67%), a najmanje u Ujedinjenom Kraljevstvu (23%), Makedoniji (24%) i Srbiji (25% veruje, 66% ne veruje).

Više veruju internetu nego štampi

U odnosu na istraživanje iz 2016. u Srbiji se beleži pad poverenja u štampane medije – tada je 28 odsto građana Srbije reklo da veruje tim medijima, dok je 64 odsto reklo da ne veruje.

Poverenje u internet opalo je u odnosu na istraživanje iz 2016. u polovini država (17 od 33), a najdramatičniji pad zabeležen je u Švedskoj, Holandiji i Finskoj.

Nivo poverenja u medije u 2018. izjednačio se sa onim koje su Amerikanci iskazivali u 2009. godini, ali je on i dalje niži od onog koji su mediji uživali tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih. Početkom sedamdesetih godina prošlog veka poverenje u medije bilo je blizu 70 procenata

Samo u Albaniji internetu veruje više od polovine građana (53%), dok je Češka na samoj granici (50%), a najmanje poverenje imaju Šveđani (svega 17%, uz 74% onih koji mu ne veruju).

U Srbiji internetu veruje 38 odsto građana, a tek je procenat manje onih koji su rekli da mu ne veruju – to je zapravo jedini mediji gde je više onih koji mu veruju od onih koji mu ne veruju (doduše, uz 25% onih koji nisu umeli da se izjasne). U izveštaju za 2017. isti broj građana je verovao internetu, ali je njih 40 odsto reklo da mu ne veruje.

Društvenim mrežama ubedljivo se najmanje veruje – samo u Bugarskoj više je građana reklo da im veruje (37%) nego da im ne veruje (35%). U Švedskoj društvenim mrežama veruje svega osam odsto građana, dok čak 82 odsto ne veruje. Uprkos sveopštem padu poverenja u čitavoj Evropi, u Albaniji, Mađarskoj i Hrvatskoj poraslo je poverenje u društvene mreže u odnosu na 2016. godinu.

U Srbiji 28 odsto građana veruje društvenim mrežama, dok je 46 odsto onih koji nemaju poverenje u njih. Isti je broj građana koji su to poverenje istakli i u prethodnom istraživanju, dok je broj onih koji nemaju poverenje u društvene mreže bio veći za dva odsto.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend