Satira pred sudom: Bivši načelnik policije traži pola miliona zbog izmišljenog intervjua 
Surdulica: Izveštavanje u neprijateljskoj atmosferi, pod pritiscima, pretnjama i uvredama 
Stiven Kolber uživo optužio svoju matičnu kuću CBS za cenzuru i njihovo saopštenje bacio u đubre 
Prorežimski Alo i Zaple Media Group nastavljaju pohod na lokalne medije 
Bivši pripadnici Službe tvrde da Fondacija Ćuruvija vodi medijski progon protiv njih, advokatica traži da sud odbaci tužbe 
Urednici, novinari, vlasnici medija, domaći i strani medijski stručnjaci analiziraju budućnost medijskog biznisa na konferenciji “Kako upravljati medijima budućnosti? Održivo inovativno poslovanje, digitalna transformacija, nove tehnologije”...
Ukoliko želite da naučite ili usavršite tehnike istraživačkog novinarstva, prijavite se na trening koji organizuju CINS i Transparentnost Srbija.
Evropska komisija objavila je Smernice za nastavnike i vaspitače u osnovnim i srednjim školama o tome kako da se bave dezinformacijama i promovišu digitalnu pismenost u učionicama.
Pinpoint je novi Googleov alat koji može pomoći novinarima da istražuju, filtriraju i analiziraju veliku kolekciju dokumenata i da konvertuju audio datoteke u tekst uz mogućnost lakog pretraživanja
Otkako postoje kultovi i religije postoje i pojedinci koji tvrde da imaju magične i natprirodne sposobnosti – magovi, čarobnjaci, vidovnjaci, gatare i slični. Oni se nude da uz pomoć svojih magičnih sposobnosti reše određeni problem koji čovek ima.
Članak dnevnog lista “Informer” u kome se tvrdi da će “Rusija mobilisati i hrabru braću Srbe”, po već utvrđenom spisku, iako se već danima širi Fejsbukom — ne postoji. U pitanju je foto-montaža koja je u nekoliko različitih verzija našla svoj put do ogromnog dela korisnika društvenih mreža.
Samo u 2019. godini „procurelo“ je 1,76 milijardi zapisa, a imajući u vidu veliki deo sveta koji ne koristi internet, to znači da je neki podatak svakog od nas te godine bio otkriven, rekao je Rade Dragović iz Instituta za standarde i tehnologije novinarima i studentima novinarstva na predavanju o informacionoj bezbednosti u Pres centru Udruženja novinara Srbije (UNS).
Grupa međunarodnih organizacija koje podržavaju održivi razvoj medija pokreće Akcelerator medijske održivosti (Media Viability Accelerator), onlajn alat čiji je cilj poboljšanje finansijske stabilnosti nezavisnih medija na tržištima širom sveta.
U subotu počinje popis stanovništva i sem toga što će se raditi elektronski, nekih većih novina nema. Međutim, iako smo popise imali i pre, odjednom su se pojavili teoretičari zavere koji tvrde da iza toga stoje razne organizacije koje žele da zloupotrebe naše podatke.
Mudri državnici, hrabre vođe, lažni doktorati, odvažni uzbunjivači, kvarni preletači, devastacija prirodne sredine, kriminal i korupcija takođe imaju formu mitova, bajki, legendi i basni, te jednog holivudskog filma. Neke od ovih priča su čista propaganda ili lažne vesti, a neke su važne istraživačke priče u interesu javnosti. Ali, zajedničko im je da su sve to – dobre priče o herojima i antiherojima, dobrim momcima i zlikovcima. I što zatim utiče na naše moralne kompase
Američki biznismen Denijel Penja na viralnom video snimku tvrdi da su klimatske promene najveća prevara u istoriji čovečanstva. Kao glavni argument, Penja navodi "podatak" da banke i dalje nude dugoročne hipoteke na područjima koja su ugrožena poplavama u Americi. Prema njegovim rečima, “nivo mora ne raste”, a “finansijski investitori to vrlo dobro znaju i zato nastavljaju sa ulaganjima”. Penjine tvrdnje, međutim, nisu naučno utemeljene. Promena klime na Zemlji dovela je do viših temperatura, porasta nivoa mora i ekstremnih vremenskih nepogoda. Trenutno se koncentracije ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte povećavaju zbog emisija izazvanih ljudskim faktorom. Banke i drugi finansijski investitori identifikovali su klimatske promene kao poslovni izazov i rizik.
Reality programi kao bijeg od svakodnevnice? Pitanje kojim se globalno treba pozabaviti jeste od čega se i u šta bježi.
U Demostatovom nastavku serijala članaka o razotkrivanju mitova kojima se šire dezinformacije, bilo je reči o zabludama koje se pletu oko ruskog napada na Ukrajinu.
Dugo vremena unazad jedna od omiljenih mim pesama (da, stigli smo do toga da postoje i takve pesme) je narodnjak “Koktel ljubavi” Nedeljka Bajića Baje. Uz ovu pesmu slave mnoge naše reprezentacije svoje pobede u raznim sportovima, ali uz nju se prave i razne fotomontaže i smešni internet klipovi, za koje se do sad dešavalo da oni koji ne razumeju baš kako intertet funkcioniše poveruju da su pravi. Izgleda da u takve, od sad se ubrajaju i članovi sportske redakcije RTS-a.
Neki ljudi zaista postanu bolji u raspoznavanju pouzdanog od nepouzdanog sadržaja na mrežama i oprezniji konzumenti vesti. Ispostavilo se da pet procenata onih koji su gledali Jutjub animacije bolje uočavaju dezinformacije. Pet procenata – malo li je na ovu inflaciju laži? Pa još kada se ima u vidu da je to razlika koja može da dovede do nečije pobede ili poraza na izborima!
Društvene mreže su nastale kao koncept koji treba da pomogne u spajanju ljudi, naročito onih koji su fizički veoma daleko, ali je to sve davno prevazišlo taj okvir i svelo se na broj korisnika, mesečnu zaradu i način da se plasira i proda neki proizvod.
Udruženje novinara Srbije (UNS) poziva novinare i medijske radnike na jednodnevni kurs o informacionoj bezbednosti koji će biti održan 4. oktobra, od 11 sati, u Pres centru UNS-a, Knez Mihailova 6/3, Beograd.
Kada mediji objave satirične sadržaje bez provjere izvora, kao istinite informacije, nastaje lažna vijest.
Tehnologija u novinarstvu se uvek razvija. Od novinarstva na pametnim telefonima, preko izveštavanja na Tviteru i TikToku, do tzv. „data“ novinarstva, savremeni novinari se oslanjaju na novu tehnologiju kako bi svoj posao učinili lakšim, a svoje priče upečatljivijim i privlačnijim.
"Agresivna komunikacija se nastavila nakon demokratskih promena u našoj zemlji, i ona kulminira u ovom trenutku u kome smo danas. Mi smo izloženi verbalnom nasilju svakodnevno putem informativnih emisija. To je jedna manifestna agresija prema svima koji ne misle drugačije, koji govore drugačije, i koji se ne slažu sa određenim stavom. I sve se to posle preslikava i na društvene mreže", izjavila je Ana Mirković, iz Instituta za digitalne komunikacije. Ona je naglasila da trend napuštanja društvenih mreža ne znači i da se nakon toga na njima i dalje neće baviti onim ko izbriše sve aplikacije i ne učestvuje aktivno u njihovom radu.
