Odgovor Bratine na pitanje zašto nijedna institucija nije reagovala na napad na ekipu N1: Nemamo ovlašćenje da postupamo u konkretnom slučaju 
Andrej Hložan autor fotografije godine u Srbiji: Dok sam objektivom tražio pištolj mislio sam – neće valjda mene 
Slavko Ćuruvija fondacija: Pozdravljamo presudu Vrhovnog suda koji je utvrdio da je Apelacioni sud nezakonito presudio u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije 
Vučićeva Božićna priča o REM-u: Kako je predsednik preuzeo krivicu i uspavao regulatora 
Perica Gunjić: Odluka Vrhovnog suda u slučaju Ćuruvije potvrđuje kolaps pravosuđa 
Šta ako recimo talibani u Avganistanu zabrane slobodan pristup internetu? To se već često dešavalo u svetu, pa su razvijene aplikacije kojima može da se komunicira i bez interneta. No, uvek treba biti oprezan.
Publikacija „UNESCO priručnik za novinarske edukatore: Izveštavanje o migrantima i izbeglicama“ sada je dostupna svima širom sveta na sledećem LINKU.
Ruska tajna služba je podmetnula lažnu vest o tome kako je sida stvorena u američkoj laboratoriji. Istoričari su to dokazali, ruski obaveštajci priznali, ali to nije smetalo da se ta teorija zavere širom sveta zapati i doživljava kao nepobitna činjenica. Isto kao i glasine o tome da je koronavirus zapravo proizveden u američkoj i/ili kineskoj laboratoriji, a u koje komotno veruje veliki deo stanovnika Srbije
Posle optužbi da potpomaže širenje desničarskog sadržaja, kompanija Fejsbuk je saopštila da su među najgledanijim postovima na ovoj mreži pitanja poput ovog - da li se šećer stavlja u špagete.
Referendum o „Bregzitu“, izbori u SAD sa Trampom ili izbori u nemačkoj pokrajini Saksonija-Anhalt: istraživači javnog mnjenja tri puta su grešili. Da li su predizborne ankete postale neprecizne?
Zašto ljudi veruju u neistine, zavere, glasine, izmišljotine, pa i u gole laži i nage budalaštine?
„Kad ne znaš odakle, onda kreni iz sredine“, kaže stara poslovica, i vjerovatno ima pravo. Jer, kad se govori i piše o tome kako je bilo nekad, a kako je sad, uvijek na umu valja imati sredinu. Kao sadašnjost, središnju tačku onoga o čemu se i odakle govori, i kao socijalnu kategoriju. Sredinu u kojoj se neki proces odvija.
Škola javnog zdravlja i zdravstvenog menadžmenta Medicinskog fakulteta u Beogradu organizovaće obuke za novinare na kojima će moći da saznaju kako se ispravno tumače medicinski rezultati i zaključci, kao i da prepoznaju prave izvore informacija kada je u pitanju pandemija Kovid-19.
Suosnivač „Fejsbuka“ Mark Zakerberg opisao je budućnost svoje kompanije. Vizija koju je izneo nije zasnovana na oglašavanju, koje obezbeđuje veći profit kompanije, niti na širenju mreže koja već ima skoro tri milijarde aktivnih korisnika mesečno.
Tajni kanali komunikacije, maksimalna diskrecija, šifrovane poruke i strah da neko ne dođe u posed informacija - ove brige su do nedavno bile rezervisane za junake krimi trilera i slavne ličnosti.
U moru reklama, govora mržnje i lažnih vijesti, na društvenim mrežama sve se češće izdvajaju profili i stranice aktivističkog sadržaja. Iza dijela njih stoje naši sugovornici, koji preko Facebooka, Instagrama i TikToka dopiru do građana i educiraju ih o zaštiti okoliša i zdravlja, ženskim pravima te potrošnji javnog novca
Pre nešto više od tri godine, urednik beogradskog dnevnog lista “Danas” Božidar Andrejić bavio se decenijskom upotrebom reči “takozvani” u diskursu medija u Srbiji. On tu reč svrstava među “govorne gluposti” i naziva je “verbalnim štitom”. Ukazuje da se ona uglavnom koristi ne u svom osnovnom značenju, nego sa negativnom konotacijom kojom se osporava legitimitet ili samo postojanje neke pojave ili institucije, ili države. Autor veli da se “takozvano” upotrebljava kao neka vrsta “magijske reči”. “Izgovoriš je i problem nestane”. I konstatuje: “Sa filozofijom ‘takozvanosti’ i sam dijalog (Kosova i Srbije) i sve u stvarnosti biva – takozvano!”
Prema izveštaju Rojtersovog instituta za istraživanje novinarstva, podkast je za mnoge postao obavezni deo kućnog karantina i počeo je da se sluša u krugu porodice. U Srbiji je znatno veći broj podkasta i publike koja ih prati, ali oglašivači i dalje ne prepoznaju potencijal ovog formata
Kako se građani Srbije informišu o dešavanjima u društvu? Koliko koriste medije i možda još važnije koje? To su neka od pitanja na koje može da odgovori istraživanje koje su u martu uradili Kliping i Smart risrč (Smart Research) na više od 1.100 ispitanika.
Naučno novinarstvo u našem regionu, a pogotovo u BiH nije toliko zastupljen žanr. Međutim, u svijetu, naročito u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Njemačkoj i SAD-u, ovaj vid novinarstva se kultiviše decenijama, a negdje i preko sto godina. Nature Magazine, koji objavljuje naučne radove, kao i članke o nauci i vijesti iz nauke, osnovan je 1869. godine dok je Scientific American osnovan 1845. Niz respektabilnih medija poput BBC-a, Guardiana, New York Timesa imaju rubrike posvećene nauci, u kojima pišu neka od najboljih imena u ovoj oblasti – Carl Zimmer, Ed Yong i drugi.
Politička nezavisnost je najugroženiji medijski indikator u Srbiji, nalazi se samo četiri posto ispod maksimuma na skali rizika, otkrivamo u izveštaju „Monitoring medijskog pluralizma u digitalnoj eri“ za 2021. godinu Instituta za evropske studije Beograd.
Novi izveštaj Rojtersovog instituta za izučavanje novinarstva kaže da je poverenje u medije zbog epidemije i dalje u blagom porastu, ali i da je kriza gotovo dotukla štampu, koja je tradicionalno i faktički najkredibilniji segment medijske produkcije (osim tabloida, naravno, ali svako ima nepodnošljivog ujku u familiji)
Itekako umesto pravilnog i te kako, akamoli umesto a kamoli, ustvari umesto u stvari – ovo su samo neke od grešaka koje se pojavljuju u novinama, na portalima i televizijama u Srbiji. Prateći medije, ljudi nesvesno mogu da usvajaju pravopisna i gramatička pravila, a da bi ti tekstovi u potpunosti bili u skladu sa standardnim srpskim jezikom i da bi se ispoštovale sve normativne finese, novinarima je neophodna saradnja sa lektorima – smatra doc. dr Aleksandra Janić sa Departmana za srbistiku Filozofskog fakulteta u Nišu.
Nije lako ne ogrešiti se o novinarski profesionalizam u ovoj sredini, gde mnogi novinari ne vole posao kojim se bave, već žele da budu aktivisti, u politici ili u agencijama za odnose sa javnošću, izjavio je danas glavni urednik beogradskog lista Nedeljnik Veljko Lalić, na onlajn predavanju iz serijala „Uloga slobodnih medija u razvoju demokratije“.
Poziv na učešće u istraživanju o digitalnim kompetencijama novinara u Srbiji
