Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Marić (SNS): Priča o nezavisnim kandidatima za Savet REM-a je za malu decu 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
Suosnivač „Fejsbuka“ Mark Zakerberg opisao je budućnost svoje kompanije. Vizija koju je izneo nije zasnovana na oglašavanju, koje obezbeđuje veći profit kompanije, niti na širenju mreže koja već ima skoro tri milijarde aktivnih korisnika mesečno.
Tajni kanali komunikacije, maksimalna diskrecija, šifrovane poruke i strah da neko ne dođe u posed informacija - ove brige su do nedavno bile rezervisane za junake krimi trilera i slavne ličnosti.
U moru reklama, govora mržnje i lažnih vijesti, na društvenim mrežama sve se češće izdvajaju profili i stranice aktivističkog sadržaja. Iza dijela njih stoje naši sugovornici, koji preko Facebooka, Instagrama i TikToka dopiru do građana i educiraju ih o zaštiti okoliša i zdravlja, ženskim pravima te potrošnji javnog novca
Pre nešto više od tri godine, urednik beogradskog dnevnog lista “Danas” Božidar Andrejić bavio se decenijskom upotrebom reči “takozvani” u diskursu medija u Srbiji. On tu reč svrstava među “govorne gluposti” i naziva je “verbalnim štitom”. Ukazuje da se ona uglavnom koristi ne u svom osnovnom značenju, nego sa negativnom konotacijom kojom se osporava legitimitet ili samo postojanje neke pojave ili institucije, ili države. Autor veli da se “takozvano” upotrebljava kao neka vrsta “magijske reči”. “Izgovoriš je i problem nestane”. I konstatuje: “Sa filozofijom ‘takozvanosti’ i sam dijalog (Kosova i Srbije) i sve u stvarnosti biva – takozvano!”
Prema izveštaju Rojtersovog instituta za istraživanje novinarstva, podkast je za mnoge postao obavezni deo kućnog karantina i počeo je da se sluša u krugu porodice. U Srbiji je znatno veći broj podkasta i publike koja ih prati, ali oglašivači i dalje ne prepoznaju potencijal ovog formata
Kako se građani Srbije informišu o dešavanjima u društvu? Koliko koriste medije i možda još važnije koje? To su neka od pitanja na koje može da odgovori istraživanje koje su u martu uradili Kliping i Smart risrč (Smart Research) na više od 1.100 ispitanika.
Naučno novinarstvo u našem regionu, a pogotovo u BiH nije toliko zastupljen žanr. Međutim, u svijetu, naročito u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Njemačkoj i SAD-u, ovaj vid novinarstva se kultiviše decenijama, a negdje i preko sto godina. Nature Magazine, koji objavljuje naučne radove, kao i članke o nauci i vijesti iz nauke, osnovan je 1869. godine dok je Scientific American osnovan 1845. Niz respektabilnih medija poput BBC-a, Guardiana, New York Timesa imaju rubrike posvećene nauci, u kojima pišu neka od najboljih imena u ovoj oblasti – Carl Zimmer, Ed Yong i drugi.
Politička nezavisnost je najugroženiji medijski indikator u Srbiji, nalazi se samo četiri posto ispod maksimuma na skali rizika, otkrivamo u izveštaju „Monitoring medijskog pluralizma u digitalnoj eri“ za 2021. godinu Instituta za evropske studije Beograd.
Novi izveštaj Rojtersovog instituta za izučavanje novinarstva kaže da je poverenje u medije zbog epidemije i dalje u blagom porastu, ali i da je kriza gotovo dotukla štampu, koja je tradicionalno i faktički najkredibilniji segment medijske produkcije (osim tabloida, naravno, ali svako ima nepodnošljivog ujku u familiji)
Itekako umesto pravilnog i te kako, akamoli umesto a kamoli, ustvari umesto u stvari – ovo su samo neke od grešaka koje se pojavljuju u novinama, na portalima i televizijama u Srbiji. Prateći medije, ljudi nesvesno mogu da usvajaju pravopisna i gramatička pravila, a da bi ti tekstovi u potpunosti bili u skladu sa standardnim srpskim jezikom i da bi se ispoštovale sve normativne finese, novinarima je neophodna saradnja sa lektorima – smatra doc. dr Aleksandra Janić sa Departmana za srbistiku Filozofskog fakulteta u Nišu.
Nije lako ne ogrešiti se o novinarski profesionalizam u ovoj sredini, gde mnogi novinari ne vole posao kojim se bave, već žele da budu aktivisti, u politici ili u agencijama za odnose sa javnošću, izjavio je danas glavni urednik beogradskog lista Nedeljnik Veljko Lalić, na onlajn predavanju iz serijala „Uloga slobodnih medija u razvoju demokratije“.
Poziv na učešće u istraživanju o digitalnim kompetencijama novinara u Srbiji
Tema medijske pismenosti treba da bude prisutnija u srpskom društvu a mladi treba da se zainteresuju da se medijski opismenjuju, ocenjeno je danas na predstavljanju priručnika medijske pismenosti u Beogradu.
Potpredsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Maja Leđenac izjavila je danas da bez ozbiljnih ulaganja u zajednicu, nezavisni mediji gube glavnog saveznika, a to su građani.
Menadžer programa „Nova pismenost“ Goran Zarić izjavio je u Nišu da nikada nećemo dostići idealne vrednosti medijske i digitalne pismenosti, ali možemo stalnim vežbanjem, primajući i šaljući informacije da adekvatnije shvatamo suštinu informacija koje do nas dolaze.
U kakvoj vezi (ni)su vakcine, Vilijam Šekspir i Nikolas Kejdž?
Kladovska Biblioteka „Centar za kulturu“ domaćin je četvrtog u nizu seminara za bibliotekare, koje realizuje udruženje Biblioteka Plus u okviru projekta Medijsko nasilje i medijska ekologija.
Bezbroj je primera aplikacija koje ne samo monetizuju podatke svojih korisnika, nego odlaze i mnogo dalje, usled čega poslednjih godina postoji ogroman pritisak da se poveća kontrola nad podacima koje ostavljamo na internetu.
Tviter je pokrenuo novu opciju „tegla za bakšiš" koja omogućava ljudima da šalju novac preko te društvene mreže.
SHARE Fondacija u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji organizuje online trening iz oblasti zaštite podataka o ličnosti za novinare i medijske organizacije širom Srbije. Cilj treninga je da unapredi poštovanje zaštite podataka o ličnosti i pomogne medijima da implementiraju propise, standarde i dobre prakse u skladu sa njihovim mogućnostima. Sprovođenje treninga je podržano u okviru projekta Misije OEBS-a u Srbiji “Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Srbiji”, koji je finansijski podržala Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju.
