Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Marić (SNS): Priča o nezavisnim kandidatima za Savet REM-a je za malu decu 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
Da li politički ekstremisti, bilo da su levo ili desno orijentisani, kroz kulturu otkazivanja zapravo guše smislenu realizaciju svake vrste društvene angažovanosti, kreirajući na taj način nešto nalik sajber ratu mediokriteta? Gde je tačka u kojoj se razdvajaju subjektivni moral autora i njegovo stvaralaštvo? Odgovore na ta pitanja potražila sam u razgovoru sa nekim koga najverovatnije ne očekujete u ovom tekstu.
Jedan od vodećih svetskih stručnjaka za digitalne strategije, nekadašnji direktor brend planiranja u kompaniji Google za Evropu, pisac i predavač Lazar Džamić gost je nove epizode podcasta Snaga uma. U otvorenom razgovoru, Lazar Džamić je objasnio kako napredni algoritmi digitalnih platformi (zlo)upotrebljavaju naše kognitivne slabosti u cilju zarade, ali i otkrio da su neke od glavnih posledica toga epidemije teorija zavere, porast anksioznosti, bes u ljudima i otuđivanje.
Posao medija jeste da ukazuju, a ne da popravljaju loše stvari, smatra odgovorni urednika novosadskog portala 021 Zoran Strika, koji ističe da je u interesu društva da građani reaguju na ono o čemu mediji izveštavaju.
Sloboda izražavanja i slobodan protok informacija se u savremenom demokratskom svetu smatraju ljudskim pravom.
Uređivanje sadržaja na društvenim mrežama se u ranim danima obavljalo od strane zajednice, volontera ili unutar samih kompanija. Danas je sloboda govora na društvenim mrežama predmet kompleksnog sistema upravljanja. Veliki dio javnog govora je regulisan od strane privatnih korporacija.
Za negativne vesti nisu krivi i odgovorni samo mrski novinari ili kvarni mediji. Krivi smo i mi sami. Sapijensi su i genetski ili evoluciono biološki poslagani tako da mnogo više pažnje obraćaju na negativne stvari, a ne na one pozitivne, odnosno na pozitivne informacije.
Podaci više od 500 miliona korisnika Fejsbuka širom sveta, uključujući imena, mejl adrese i brojeve telefona, procureli su na internet. Među njima je skoro 100.000 brojeva telefona korisnika iz Srbije. SHARE Fondacija će pratiti razvoj događaja u vezi sa ovim incidentom i ažurirati analizu.
Da li će novinarstvo sačuvati profesionalizam i empatiju, ili postati epizoda serije „Black Mirror“? Koliko novinara će zameniti roboti? Medijska pismenost će se promeniti zajedno sa medijima, a nove etičke dileme postati svakodnevnica.
Neuko, kukavičko i nerazborito otkazivanje, brisanje ili cenzura, mahom zbog preosetljivih pahuljica ili narajcanih influensera sa Tvitera, dovodi do toga da samo trpamo naslage naše rasističke, nacionalističke i seksističke stvarnosti pod tepih, jednostavnim potezom usisivača najnovije medijske kulture otkazivanja. Dok među nama ostaje činjenica da ne vonja toliko Pepe le Tvor, koliko bazdi – patrijarhat. Baš kao što podjednako smrdi i – cenzura
Sa Snježanom Milivojević, profesoricom javnog mnijenja i medijskih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, razgovaramo o današnjem novinarstvu, njegovim izazovima i perspektivama u sve neizvjesnijoj budućnosti.
Briljantni glumac, upravo nominovan za Oskara, skinuo je masku Borata i nastupio otvoreno i hrabro, za razliku od mnogih svojih popularnih kolega, direktno govoreći o odgovornosti za planetarno širenje laži i o ogromnoj šteti za demokratske procese koju prave neke od najvećih kompanija na svetu – Fejsbuk, Gugl, Tviter, Jutjub…
Internet portali su prvi izvor informisanja za 58 procenata poslovne javnosti u Srbiji, a na drugom mestu su društvene mreže koje su osnov informisanja 37 odsto ispitanika, pokazuju rezultati godišnjeg istraživanja agencije Chapter 4 PR o informisanosti i poverenju u medije.
Uz kvalitetno učenje o vakcinama ne bi bilo na odmet ni malo književnog stila koji može zasjeniti vulgarnu privlačnost jezika dezinformacija.
Zaprećene kazne za krivično delo proganjanje mogu ići od novčanog iznosa do tri, pet ili deset godina zatvora, u zavisnosti od težine nastalih posledica, a slične kazne predviđene su i za prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnih lica za pornografiju, izjavio je za portal N1 tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je Federaciji BiH uručio pet hiljada vakcina protiv korone, a u Sarajevu ga je, pored tročlanog Predsedništva, dočekala bulumenta novinara.
“Fejsbuk ima najviše udela u mobilizaciji ljudi, on stvara zajednicu, povezanost. To je prostor u kojem ljudi komuniciraju i najbrže dolaze do informacija. Snaga pokreta, ipak, nije tolika kolika se čini u virtuelnom svetu. Naša grupa ima 8.000 članova, a na proteste ne dođe ni njih 1.000. Naravno, ima i onih koji u grupu ulaze da bi botovali, trolovali, sabotirali. Dakle, postoji rizik od samoobmane kada je u pitanju broj ljudi koji je spreman da praktično podrži ciljeve i ideje. Ali, to je proces u buđenju građanske svesti i praktičnog aktivizma.“
Očarani idejom o sveopštem medijskom opismenjavanju, koje će nas naučiti kako da razlikujemo istinu od laži u svemoćnim tabloidima i televizijama, na sveprisutnim fejsbucima i tviterima, zaboravljamo da to nije nimalo jednostavno izvesti bez – znanja, bez činjenica. Naša urođena sumnjičavost bez njih je samo još jedna laička i plemenska pristrasnost, predrasuda, stereotip ili teorija zavere
Dok klasične radio-stanice izumiru i sve više liče jedna na drugu, opterećene naknadama za emitovanje, zavisne od lokalnih moćnika, mladi iz zemalja bivše Jugoslavije pokreću radio po svojoj meri. Po modelu „radija zajednice“, emituju free culture muziku, za koju ne moraju da plaćaju naknade, kreiraju program bogat podkastima i istražuju radio kao medij umetnosti. Tako su u „etru“ zvanom internet nastali Radio Plac u Subotici i Radio Rojc u Puli
Nemojte reći da vam je svejedno da li su vesti koje svi proždiremo kao mahniti tačne, kompletne, aktuelne i zaista važne. Jer, stvarno nisu više „zaista važne“, to su bile ranije. Sada u dramatično većem broju slučajeva čine razliku između nečijeg života ili smrti. Ne verujete? Pročitajte izveštaj Rojtersovog instituta za izučavanje novinarstva koji najbolje objašnjava stanje novinarstva na planeti pogođenoj pandemijom
Izveštavanje medija u Srbiji o Evropskoj uniji je protokolarno, svedeno na dnevno-političke događaje i u direktnoj vezi sa političkom voljom vlasti, ocenili su 17. februara učesnici onlajn debate „Medijski izazov – Evropska unija“.
