Student Marko Mićunović otpušten sa Arene sport posle tri godine komentarisanja utakmica 
Informer politizuje smrt studentkinje, bezobzirno objavljuje fotografije sa uviđaja i lične podatke žrtve 
Informer se širi Srbijom: Za potrebe lokalnih izbora, TV Lav plus postala regionalni propagandni centar 
Milenijum tim tuži novinarku N1: Traže zatvorsku kaznu od godinu dana zbog teksta o kupovini hotela Jugoslavija 
Zemlja preplavljena propagandom: Mapa lokalnih medija u vlasništvu novih/starih režimskih igrača 
Rojtersov Institut za proučavanje novinarstva objavio je novi godišnji izveštaj neposredno pre pojave koronavirusa, zbog čega je ponovio deo posla nakon prva dva meseca pandemije. Rezultati su, kao i naši životi – naglo izmenjeni i nezabeleženi
U Srbiji je više ljudi počelo da na dnevnom nivou prati internet nego televiziju, ali to ne znači da su se dogodile tektonske promene u informisanju građana, jer se korisnici interneta više informišu šta rade članovi njihovih porodica i prijatelji na Fejsbuku ili Instagramu nego što dobijaju informacije od društvenog ili političkog značaja.
Centar za građansko obrazovanje (CGO) i SHARE fondacija objavili su Novinarski priručnik za digitalno doba, koji pruža odgovore na neka od ključnih tehničkih i pravnih pitanja savremenog novinarstva u okviru medijske organizacije, ali i za samostalan novinarski rad.
Novosadska novinarska škola sprovela je monitoring sadržaja debatno-informativnih emisija „Utisak nedelje“, „Hit tvit“ i „Upitnik“ tokom predizborne kampanje u periodu od 19.5.2020. do 16.6.2020. godine u toku predizborne kampanje.
Živeći u svojim dobro filtriranim balonima, u čemu nam uveliko pomažu i šatro pametni algoritmi Gugla, Jutjuba ili Fejsbuka, u potrazi za informacijama koje se slažu sa našim mišljenjem, gubimo šansu da čujemo drugačije stavove i ne uviđamo činjenice koje nam ne idu u prilog. I vremenom gubimo dobro, funkcionalno, demokratsko i slobodno društvo koje komunicira među sobom
Aplikacija za deljenje fotografija Instagram uskoro će prestići Tviter kao izvor vesti, pokazuje istraživanje.
Nikada nije bilo uzbudljivije vreme za novinarstvo, a s druge strane mediji nikada nisu bili dosadniji, nešto poput konfekcijskog odela. Uvek isti i predvidivi, a realnost je sve samo ne dosadna i predvidiva.
Dragi Božo, (Božidar Andrejić, urednik Danasa koji je naručio temu za ovaj broj) Zadao si mi tešku temu – da pišem o novinarstvu – pošto mi to uglavnom ide za novinare u penziji ili pred penzijom.
Podkast platforma Stitcher je otkrila da je broj podkasta porastao za 129.000 odsto (da u pitanju su procenti) u poslednjoj deceniji.
Predstavnik međunarodne organizacije Ajreks (IREX) Ajvan Trač izjavio je danas da su i za tradicionalne i za nove medije u Srbiji "podkasti" nov način da dopru do publike, a doprinose i razvoju medija.
Podkast je fenomen koji je uveliko osvojio svet, pa je tako rado slušan između različitih fanova koji vole da podele sa drugima svoju strast ali i isto tako može biti vrlo ozbiljna medijska platforma velikih medijskih kuća poput Njujork tajmsa.
Emisija „Građani i zaštita slobode informisanja“ govori o ulozi građana u zaštite prava na slobodno i istinito informisanje.
Nataša iz Subotice rodila petorke, starija Romkinja pretučena u Srbiji, crnogorska policija povredila bebu, američki matematičar potvrdio da su naša deca najpametnija na svetu, trojica migranata dobila srpsko državljanstvo - samo su neke od viralnih vesti u srpskim medijima i na mrežama koje su kao dokaz svojih tvrdnji koristile fotografije. Vesti su upravo zbog fotografija majke sa petoro beba, starije žene sa masnicom na oku, povređene bebe i slično - delovale uverljivo i bile masovno šerovane i komentarisane. Ipak, sve fotografije su su bile lažne i prikazivale su neke druge ljude koje sa konkretnim događajima nisu imali nikakve veze. Kako da prepoznate da je neka fotografija lažna?
Sa Stevanom smo pričali o istraživačkom novinarstvu, bezbednosti, protokolima, praksi kod nas i u svetu, špijunaži, pritiscima i paranoji sa kojom novinari žive svakoga dana.
Mediji su oko mesec dana posle početka epidemije bili pod opsadom čitalaca, od kojih je više od dve trećine čitalo tekstove o koroni, dok su ranije popularne rubrike kao što su crna hronika i sport potonuli u drugi plan. Čitaoci lokalnih medija su čak četiri puta više šerovali tekstove od onih koji su pratili nacionalne, rezultati su istraživanja koje je sproveo Content Insights
Odakle potiče to sveprisutno mišljenje neopterećeno činjenicama, odnosno vaskoliko antivakcinaštvo, nadrilekarstvo i zaveraštvo, a koji se po javnosti, fejsbucima i vajberima naših građana izlivaju izdašno poput septičke jame? Zašto smo tako iracionalno skloni dezinformacijama?
Nije problem u medijima sa nacionalnom frekvencijom. U Srbiji postoji na desetine, ako ne i stotine dobrih novinara koji odlično rade svoj posao već decenijama, ali oni, kako to kažu Italijani, drže propovijed u pustinji
Stručnjaci iz oblasti medijske pismenosti kažu za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) da je neophodno integrisanje medijske pismenosti u obrazovanje kako bi mladi naučili da kritički pristupaju raznim medijskim sadržajima.
Načini borbe protiv lažnih vesti visokom tehnologijom bili su u fokusu svetske javnosti u izbornim kampanjama, pokušajima diskreditacije pojedinaca, kompanija, međunarodnih organizacija, ali se onda pojavila pandemija korona virusa, pa su neki tehnološki divovi počeli da preduzimaju mere kako bi sprečili širenje nepouzdanih I netačnih informacija u vezi sa tim virusom.
Epidemija koronavirusa zauvek je promenila televiziju i srušila neke granice. Umesto da gledaoci voditelje kroz TV ekrane "puštaju u kuću", voditelji puštaju gledaoce u svoje domove.
