Zašto baš Vuk? 
Ko je Manja Grčić: Put od Pinka do RTS-a, uz bliske veze sa režimom 
Pregledanjem TV emisija dodatno se odugovlači postupak koji Vladimir Đukanović vodi protiv novinara Vuka Cvijića 
Ana Novaković tuži Đukanovića i Selakovića: Neću da dozvolim da me blate i lažu o meni 
Disciplinske prijave protiv sudija u slučaju Ćuruvija, kreće borba i pred Ustavnim sudom 
Živeći u svojim dobro filtriranim balonima, u čemu nam uveliko pomažu i šatro pametni algoritmi Gugla, Jutjuba ili Fejsbuka, u potrazi za informacijama koje se slažu sa našim mišljenjem, gubimo šansu da čujemo drugačije stavove i ne uviđamo činjenice koje nam ne idu u prilog. I vremenom gubimo dobro, funkcionalno, demokratsko i slobodno društvo koje komunicira među sobom
Aplikacija za deljenje fotografija Instagram uskoro će prestići Tviter kao izvor vesti, pokazuje istraživanje.
Nikada nije bilo uzbudljivije vreme za novinarstvo, a s druge strane mediji nikada nisu bili dosadniji, nešto poput konfekcijskog odela. Uvek isti i predvidivi, a realnost je sve samo ne dosadna i predvidiva.
Dragi Božo, (Božidar Andrejić, urednik Danasa koji je naručio temu za ovaj broj) Zadao si mi tešku temu – da pišem o novinarstvu – pošto mi to uglavnom ide za novinare u penziji ili pred penzijom.
Podkast platforma Stitcher je otkrila da je broj podkasta porastao za 129.000 odsto (da u pitanju su procenti) u poslednjoj deceniji.
Predstavnik međunarodne organizacije Ajreks (IREX) Ajvan Trač izjavio je danas da su i za tradicionalne i za nove medije u Srbiji "podkasti" nov način da dopru do publike, a doprinose i razvoju medija.
Podkast je fenomen koji je uveliko osvojio svet, pa je tako rado slušan između različitih fanova koji vole da podele sa drugima svoju strast ali i isto tako može biti vrlo ozbiljna medijska platforma velikih medijskih kuća poput Njujork tajmsa.
Emisija „Građani i zaštita slobode informisanja“ govori o ulozi građana u zaštite prava na slobodno i istinito informisanje.
Nataša iz Subotice rodila petorke, starija Romkinja pretučena u Srbiji, crnogorska policija povredila bebu, američki matematičar potvrdio da su naša deca najpametnija na svetu, trojica migranata dobila srpsko državljanstvo - samo su neke od viralnih vesti u srpskim medijima i na mrežama koje su kao dokaz svojih tvrdnji koristile fotografije. Vesti su upravo zbog fotografija majke sa petoro beba, starije žene sa masnicom na oku, povređene bebe i slično - delovale uverljivo i bile masovno šerovane i komentarisane. Ipak, sve fotografije su su bile lažne i prikazivale su neke druge ljude koje sa konkretnim događajima nisu imali nikakve veze. Kako da prepoznate da je neka fotografija lažna?
Sa Stevanom smo pričali o istraživačkom novinarstvu, bezbednosti, protokolima, praksi kod nas i u svetu, špijunaži, pritiscima i paranoji sa kojom novinari žive svakoga dana.
Mediji su oko mesec dana posle početka epidemije bili pod opsadom čitalaca, od kojih je više od dve trećine čitalo tekstove o koroni, dok su ranije popularne rubrike kao što su crna hronika i sport potonuli u drugi plan. Čitaoci lokalnih medija su čak četiri puta više šerovali tekstove od onih koji su pratili nacionalne, rezultati su istraživanja koje je sproveo Content Insights
Odakle potiče to sveprisutno mišljenje neopterećeno činjenicama, odnosno vaskoliko antivakcinaštvo, nadrilekarstvo i zaveraštvo, a koji se po javnosti, fejsbucima i vajberima naših građana izlivaju izdašno poput septičke jame? Zašto smo tako iracionalno skloni dezinformacijama?
Nije problem u medijima sa nacionalnom frekvencijom. U Srbiji postoji na desetine, ako ne i stotine dobrih novinara koji odlično rade svoj posao već decenijama, ali oni, kako to kažu Italijani, drže propovijed u pustinji
Stručnjaci iz oblasti medijske pismenosti kažu za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) da je neophodno integrisanje medijske pismenosti u obrazovanje kako bi mladi naučili da kritički pristupaju raznim medijskim sadržajima.
Načini borbe protiv lažnih vesti visokom tehnologijom bili su u fokusu svetske javnosti u izbornim kampanjama, pokušajima diskreditacije pojedinaca, kompanija, međunarodnih organizacija, ali se onda pojavila pandemija korona virusa, pa su neki tehnološki divovi počeli da preduzimaju mere kako bi sprečili širenje nepouzdanih I netačnih informacija u vezi sa tim virusom.
Epidemija koronavirusa zauvek je promenila televiziju i srušila neke granice. Umesto da gledaoci voditelje kroz TV ekrane "puštaju u kuću", voditelji puštaju gledaoce u svoje domove.
Solutions journalism (SJ) je vrsta novinarskog izvještavanja koje je usmjereno na rješenja za društvene probleme. Sastoji se od detaljnog i na činjenicama zasnovanog istraživanja uzroka i posljedica određenog društvenog problema, te predstavljanja rješenja za koje postoje dokazi da funkcionišu. Novinarstvo orijentirano na rješenja može ponuditi odgovore na zagađenost zraka, gužve u saobraćaju u velikim gradovima, probleme s otpadom, ali i izazove s kojima se pojedinci i sistemi suočavaju uslijed pandemije koronavirusa, poput društvene izolacije, online nastave, dezinformacija i manjka resursa u zdravstvenim ustanovama.
Gospodin Nebojša Krstić, bivši savetnik predsednika Tadića za medije i politički analitičar predložio je ukidanje društvenih mreža tokom vanrednog stanja zbog potencijalnog širenja dezinformacija i lažnih vesti. Ovaj predlog je opravdano uznemirio jedan broj građana, i uprkos tome što je predsednik Vučić jasno odbio takvu mogućnost, pokušaćemo ukratko da objasnimo zašto takav jedan čin nije moguć.
U osmoj, završnoj epizodi serijala "Stop korupciji", bavimo se istraživačkim novinarstvom, koje je u Srbiji postalo poslednji stub odbrane od ovog društvenog problema. Bez institucija koje treba da se suprotstave korupciji, bez političke volje za tu borbu, novinari nastavljaju da profesionalno rade svoj posao, otkrivaju aferu za aferom i ukazuju javnosti na sve veće probleme u Srbiji. Za Glas Amerike govore Slobodan Georgiev (BIRN), Branko Čečen (CINS), Filip Švarm (Vreme) i Vuk Cvijić (NIN).
Novinari i novinarke, ali i obični građani, sa zanimanjem i zebnjom prate razvoj i širenje pandemije korona virusa širom svijeta i u svojoj zemlji. Tehnološke kompanije redovno razvijaju nove alate i mape za bolju vizualizaciju i statističke prikaze broja oboljelih, no detaljnija ispitivanja pokazala su da su popularnost online mapa za COVID-19 prepoznali i hakeri, te se neke od njih koriste za širenje kompjuterskih virusa.
