Informacioni rat protiv ruskog širenja lažnih vesti

Svake godine Rusija troši 1,4 milijarde dolara kako bi dezinformisala javnost širom svijeta, podaci su Evropske unije (EU) koje navodi urednik nedeljnika Die Zeit Stefen Dobert.

Reč je o informacionom, negde nazvanom i hibridnim ratom Rusije protiv zapadnih demokratija, ocenjeno je na panelu „Dezinformacija je nova informacija?“, preneo je Radio Slobodna Evropa.

„To je rat koji se ne objavljuje, a društva koja se napadaju ne znaju da su žrtve, jer ih dezinformacije, koje su oružje u tom ratu, slabe“, kaže Dobert koji je naveo jedan od primera uspešne dezinformacije ruske televizije Raša Tudej (RT).

Kako je naveo, tokom jednog razgovora o lažnim vijestima sa koleginicom glavnom urednicom RT Margerit Simonja, pokazala mu je tekst uglednog nemačkog lista Špigela o ratu Rusije i Gruzije iz 2008. godine, kao dokaz da njena televizija istinito izveštava o ratu. U tom članku nemački novinar navodi da je Gruzija počela rat, a Rusija se navodi kao neko ko je tu samo da pomogne.

„Pretpostavljam da svi znate da to nije tačno. Ali, te lažne vesti su postale činjenica i većina publike u Nemačkoj danas u to veruje“, rekao je Dobert i podsetio da je RT bila prva na terenu u Gruziji pre nego što su tenkovi stigli.

Dodaje da su se slični primeri mogli videti kasnije u Ukrajini, tokom izbora u Holandiji, pa u Italiji i SAD.

Lažnih vesti je bilo toliko u 2017. godini da je britanski Kolins rečnik taj termin proglasio za reč godine uz definiciju „lažne, često senzacionalističke informacije koje se dele pod krinkom medijskog izveštavanja“.

A kako se one dele, vidi se na primeru ruskog delovanja u Ukrajini, navodi ukrajinski ekspert za komunikologiju

Katerina Kruk, koja dodaje da se prilikom sukoba na Mejdanu moglo pratiti kako se na društvenim mrežama lažne vesti šire svetlosnom brzinom.

„Onda se u Ukrajini shvatilo da je linija odbrane od lažnih vesti čovek, jer ne možete zaustaviti dezinformacije. Ne možete kontrolisati sve na internetu, ali možete da podignete svest ljudi i pomognete da kritički razmišljaju“, rekla je Kruk.

Pošto je Ukrajina počela da se aktivno bori protiv ruskih dezinformacija (zabranjuje rusku televiziju, novine, zatvara neke sajtove koji kradu lične podatke Ukrajinaca), danas samo oko četiri odsto Ukrajinaca veruje u ruske medije, navodi Kruk pozivajući se na istraživanja javnog mnijenja u toj zemlji.

Motive za rusko širenje lažnih vesti treba tražiti tražiti u ruskom doživljaju zapadne demokratije, smatra direktor CEPA programa za Rusiju iz SAD Brajan Vitmorn.

Prema njegovim rečima, iz Rusije vide posao zapadnih medija, nevladinih organizacija i demokratskih institucija kao sinhronizovani napad na tu zemlju koji je osmišljen u nekom podrumu Lenglija, centru američke Centralne obaveštajne agencije (CIA).

„Informativni napadi su deo jednog većeg rata koji Kremlj vodi protiv nas i tu su uključeni korupcija, organizovani kriminal, finansije, sajber napadi – sve to je deo jednog većeg cilja da se podriju zapadne institucije, demokratske institucije, da se uništi EU i transatlantski savez, jer sve te stvari navodno prete Kremlju“, ocenio je Whitmore.

Da li je onda rešenje zabraniti pojedine medije poput Raša tudej koji proizvode lažne vesti? Njemački novinar Boris Reitšuster odgovara odrečno.

„Ne. Ali, ne bi trebalo da budemo glupi kao što jesmo. Jer jedno je biti idiot, a drugo korisni idiot. Na primer, sloboda ne daje pravo nekome da ispisuje sve i svašta na zidove vaše kuće. Mi moramo da prestanemo biti glupi i puštati da se sve dešava tek tako“, rekao je nemački novinar.

On je ispričao da je bio prošle godine u Silikonskoj dolini gde se sa liderima Fejsbuka, Gugla i Tvitera razgovaralo o problemu širenja lažnih vesti društvenim mrežama.

„Bilo je to kao sudar civilizacija. Mi smo i ranije pričali o tim opasnim stvarima, ali su oni govorili – sve je u redu, naći ćemo rešenje, mislili su da se Putin samo igra. Bilo je impresivno koliko su bili naivni“, konstatuje nemački novinar.

Prema nedavnom ispitivanju Eurobarometra, 37 odsto ispitanika u državama EU se suočava sa lažnim vestima na dnevnom nivou, dok 85 odsto smatra da su lažne vesti problem u njihovim zemljama.

Indeks medijske pismenosti za 2018. godinu Instituta za otvoreno društvo navodi da su balkanske zemlje najpodložnije lažnim vestima zbog niske stope medijske pismenosti, slobode medija i političkog uticaja na medije.

Najsposobnije da se izbore sa lažnim vestima su skandinavske zemlje.