08. mar 2022.

Ratni reporteri: Kako u moru informacija prepoznati one koje su istinite (VIDEO)

Skoro dve nedelje u Ukrajini bukti rat kome se, za sada, ne nazire kraj. Paralelno sa njim vodi se možda još opasniji i brutalniji medijski rat. Osim verodostojnih vesti, plasira se i veliki broj dezinformacija.

Snimatelj Predrag Bambić kaže da nije dobro informisan o ratu u Ukrajini jer se, kako je rekao, pod navalom lažnih i subjektivno intoniranih vesti koje se plasiraju stvara toliki šum da je teško postaviti se realno u odnosu na sukob, koliko god se mediji trude da stvari pojednostave.

„Niko normalan ne može da odborava agresiju velike sile, ali niti je Ukrajina David niti je Rusija Golijat, fali puno konteksta“, kaže Bambić.

Fotograf Srđan Ilić navodi da je zapazio da slika sa jedne strane gotovo i da nema.

„Jasno je, ta operacija se odvija tako da oni ne žele svedoke. Neki nezavisni mediji nemaju pristup a ruski su kontrolisani i objavljuje se ono što vidimo na televiziji portparola ministarstva koji nam ispriča nešto. Sa ukrajinske strane opasno je, primer su kolege sa Skaja, koje su prilično amaterski neobeleženim automobilom krenuli, a neko ko gleda kroz snajper ne znamo kako će reagovati, upali su u klopku, čudom nisu pobijeni, prošli su najbolje moguće s obzirom na nedostatak pažnje“, kaže Ilić.

Podsetimo, glavni dopisnik Skaj njuza Stjuart Remzi i njegov tim napadnuti su u blizini Kijeva.

„Pravila su empirijski ustanovljena, praksom se došlo do toga šta je moguće, šta nije. Nešto što bi privuklo pažnju nekoga ko je naoružan, a prtiom uplašen, jer i on stoji u šumi i pokušava da sačuva život. U ratu se svi plaše, ta pravila nisu ustanovljena, morate da se akreditujete da biste bili poznati, a onda vaše ponašanje utiče na vašu bezbednost. Informacije obezbeđuju velike agencije, ne mogu uticati na situaciju, ali mogu da obezbede materijal za medije koji su pretplaćeni da bi mogli da sastave priču. Kako će ona biti intonirana zavisi od uređivačke politike. Naravno da ruska televizija neće izveštavati kao privatna američka televizija bliska demokratama. Samim tim dolazi do razilaženja između stvarnosti koja je prikazana kroz agencijske izveštaje, fotografije i video koji su sto posto pouzdani“, pojašnjava Bambić.

Kada je u pitanju zabrana ruskih medija na teritoriji Evropske unije, Ilić je poručio da se ne slaže sa cenzurom i da smatra da je gašenje ruskih kanala akt koji može da se uporedi sa akcijom Rusije protiv Ukrajine.

„Sve treba da bude otvoreno i ruskim medijima treba omogućiti da pokažu svoj deo priče. U ratu u Bosni je pokušano da se onemogući pristup stranim medijima tako što su nas hapsili, proterivali. Mnogo ljudi je imalo problema, kad je krenula Oluja bio sam u Kninu i tu noć smo krenuli prema RS i na ulazu u RS koleginica je objansila policajcu da smo mi novinari i to je upalio sijalice, čovek je izvadio papir i video da piše Srđan Ilić i bilo je privođenje. Uspeo sam da se izvučem, dovučem do Banjaluke i pokrijem egzodus izbeglica, ali kolege su pohapisli ispratili do granice sa Srbijom i napolje“, ispričao je Ilić.

„Nisam za zabranu, ali mislim da oni rade propagandnu funkciju i da su odvratni. Oni rade intenzivna propagandna dejstva, e sad što to pronalazi plodno tlo kod nekih ljudi to je njihov proiblem“, dodao je Bambić.

Srđan Ilić je dodao da danas na internet može da se stavi bilo šta, a da je do gledaoca da shvati kome verovati, jer postoje relevantni i nerelevantni mediji.

„Ne možemo da verujemo svačemu, pogotovo da snimak na kome Putin viče na Šojgua ugleda svetlost dana. Tamo je sve pod kontrolom, nema mogućnosti da tako nešto slučajno procuri. U Rusiji se ništa ne ostavlja da se slučajno desi i da postoji mogućnost manipulacije, oni imaju razrađen sistem. Vidimo da ne postoje foto ni video materijali, posebno ne stranih agencija, koji prikazuju rusku vojsku“, navodi.

Bambić je dodao da je „prokletstvo“ interneta što može bilo šta da se pušta.

„Internet je toliko demokratičan da stavlja u istu ravan svaki stav, postoje ljudi koji se razumeju u određene teme i oni koji se ne razumeju, morate da imate predznanje kome ćete verovati a kome ne. Danas je lakše plasirati dezinformaciju ili delimičnu informaciju, ali svi mehanizmi cenzure su i dan danas identični. Potresno je koliko su izveštaji iz Ukrajine šablonizovani i koliko liče na ono što je bila javna slika rata u Jugoslaviji. Delimično kao posledica zatvorenosti druge strane“, rekao je Bambić.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend