02. mar 2022.

Tehnološki džinovi u informacionom ratu Zapada i Rusije

Dok ruske rakete padaju na ukrajinske gradove, platforme velikih tehnoloških kompanija pretvorene su bojna polja u paralelnom informacionom ratu Zapada i Rusije usred geopolitičke bitke za uticaj, pišu svetski mediji.

Blokirana stranica RT-a na Jutjubu

Blokada RT-a i Sputnjika

S prelivanjem ruskog rata s Ukrajinom na društvene mreže, velike tehnološke platforme počele su da ograničavaju ruske državne medije da koriste njihove platforme za širenje propagande i dezinformacija, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).

Kompanija Meta, koja je vlasnik Fejsbuka (Facebook) i Instagrama, objavila je u ponedeljak, 28. februara, da će ograničiti pristup ruskim medijima RT i Sputnjik u Evropskoj uniji, posle izjave predsednice Evropske unije Ursule fon der Lajen (Ursula von der Leyen) da zvaničnici rade na zabrani njihovih sajtova.

Gugl (Google) je u utorak, 1. marta, uveo slične mere za ta dva medija, najavom da će odmah početi da blokira njihove Jutjub (YouTube) kanale u EU.

Druge tehnološke kompanije iz SAD su dosad uvele skromnije promene poput ograničavanje dometa medija pod kontrolom Kremlja, označavanje njihovih sadržaja kako bi korisnici znali da potiče od ruske vlade i uskraćivanje mogućnosti ruskih medija da prikupljaju prihode od reklama.

Američke vlasti nisu preduzele slične mere ili uvele sankcije ruskim državnim medijana, ostavljajući tehnološke kompanije da se same snađu s tim kako da smanje domet Kremlja. Nalozi RT-a i drugih ruskih državnih medija i dalje su aktivni na Fejsbuku u SAD.

Tviter (Twitter) je u ponedeljak objavio da će, nakon što je poslednjih dana zabeležio više od 45.000 tvitova dnevno od korisnika povezanih s ruskim državnim medijima, dodavati oznake sadržaju sa sajtova Kremlja. Kompanija je takođe navela da neće preporučivati ili usmeravati korisnike na sajtove povezane s Rusijom u svojoj pretrazi.

Tokom vikenda, ta kompanija je objavila da zabranjuje reklame ruskih državnih medija i uklonila mrežu od 40 lažnih naloga, stranica i grupa koje su objavljivale proruske stavove. Mreža je koristila izmišljene osobe koje su se predstavljale kao novinari i eksperti, mada nije imala mnogo publike.

Uhvaćene u geopolitiku

Ruska invazija na Ukrajinu postala je odlučujući geopolitički trenutak za neke od najvećih svetskih tehnoloških kompanija, pošto su se njihove platforme pretvorile u glavna bojna polja za paralelni informacioni rat, piše Njujork tajms (The New York Times).

Poslednjih nekoliko dana, Gugl, Meta, Tviter, Telegram i drugi bili su, kako navodi list, prinuđeni da se suoče s tim kako da koriste svoju moć, uhvaćeni između sve snažnijih zahteva Ukrajine, Rusije, Evropske unije i SAD.

Za mnoge kompanije – uključujući Fejsbuk, Gugl i Tviter – rat u Ukrajini je prilika da rehabilituju svoju reputaciju pošto su se poslednjih godina suočili s pitanjima o privatnosti, dominaciji na tržištu i načinu na koji šire toksični i polarizujući sadržaj. Sada, ističe Njujork tajms, imaju priliku da pokažu da svoju tehnologiju mogu da iskoriste za dobro na način koji nije viđen od Arapskog proleća 2011, kada su društveni mediji povezivali aktiviste i bili pozdravljeni kao instrument za demokratiju.

Tehnološke kompanije se, međutim, suočavaju s teškim odlukama. Pogrešni koraci mogli bi da budu skupi, dodajući dodatni razlog naporima u EU i SAD da se reguliše njihovo poslovanje ili, s druge strane, da navedu Rusiju da ih potpuno zabrani.

Utoliko su te kompanija pred dvostrukom opasnošću, ocenjuje list. Ako preduzmu neke korake, a ne druge, mogle bi biti optužene da rade premalo i polovično, dok bi ograničavanje previše usluga i informacija moglo da odseče obične Ruse od digitalnih komunikacija koje mogu biti protivteža državnoj propagandi.

Unutar Mete, koja pored Fejsbuka i Instagram poseduje Vocap (WhatsApp), situacija je bila „haotična“ zbog obima ruskih dezinformacija u njenim aplikacijama, rekli su zaposleni za Njujork tajms. Stručnjaci za Rusiju u Metinom bezbednosnom timu, koji identifikuje i uklanja dezinformacije koje je sponzorisala država s Fejsbuka i Instagrama, rade danonoćno i redovno komuniciraju sa Tviterom, Jutjubom i drugim kompanijama o svojim nalazima.

Novi momenat za društvene mreža

Posle Putinove odluke da napadne Ukrajinu, velike tehnološke kompanije uhvaćene su u informacioni rat Zapada i Rusije, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times), ukazujući da su tvrdnje i kontratvrdnje oko rata u Ukrajini dovele kompanije iz Silicijumske doline usred geopolitičke bitke za uticaj, s obzirom na njihovu poziciju kontrolora protoka informacija koje dospevaju do milijardi ljudi.

S blokadom pristupa RT-a i Sputnjika u EU, na platformama Mete i Jutjuba, čemu se pridružio i kineski TikTok, pokušaji društvenih mreža da uklone dezinformacije i rade proveru činjenica naišli su na optužbe za cenzuru iz Rusije, koja je počela da ograničava pristup Fejsbuku u zemlji i zapretila da će isto učiniti za Jutjub.

Ograničavanja ruskih državnih medija prošireno je izvan sektora društvenih mreža. Gugl je 27. marta odlučio da blokira preuzimanje aplikacije RT na teritoriji Ukrajine. Majkrosoft (Microsoft) je dan kasnije otišao dalje, blokirajući preuzimanje aplikacije RT u svojoj prodavnici aplikacija širom sveta, kao i sadržaje RT-a i Sputnjika na svom sajtu MSN, pozivajući se na odluku Evropske unije.

Društvene mreže iz Silicijumske doline, koje su se predstavljale kao politički neutralne, ali posvećene demokratskoj slobodi govora, dugo su se mučile da spreče manipulaciju svojim platformama u svrhu informacionog rata, što uključuje tajne aktivnosti farmi trolova i botova u organizaciji ruske vlade, koja je, kako navodi Fajnenšl tajms, jedna od najaktivnijih aktera u tom polju.

Uklanjanje državnih medija označilo bi novi momenat za društvene mreža, koje su se dosad fokusirale na uklanjanje tajnih operacija, a ne na propagandni aparat neke države, ukazuje britanski list uz ocenu da to nosi rizik da će Rusija proterati evropske medije pošto je već zatvorila moskovski biro Dojče velea (Deutsche Welle) kao odgovor na odbijanje Nemačke da dozvoli emitovanje programa RT-a.

Stručnjaci za dezinformacije upozoravaju da ako platforme suviše snažno krenu protiv ruskih državnih medija, to može odgovarati narativima koji su osmišljeni da dodatno seju razdor, kao i da Moskvi daju izgovor da Zapad nije ništa otvoreniji za drugačije mišljenje, što bi joj dalo zeleno svetlo da krene na BBC i druge medije, uključujući domaće opozicione medije.

Ruska kontrola narativa

Dok ruske rakete padaju na ukrajinske gradove, druga bitka se odvija na internetu i u etru, ukazuje Rojters (Reuters).

Moskva je pojačala napore da kontroliše narativ u medijima i na tehnološkim platformama, dok su velike tehnološke kompanije uvele ograničenja za ruske medije pod kontrolom države u Ukrajini i širom sveta.

Rusija je 25. februara saopštila da će delimično ograničiti Fejsbuk, što je, prema navodima iz Mete, usledilo pošto je ta kompanija odbila zahtev ruske vlade da prekine nezavisnu proveru činjenica u sadržaju nekoliko ruskih državnih medija. Dan kasnije Tviter je naveo da je njegova usluga ograničena za neke ruske korisnike.

Za tehnološke kompanije, to je poslednji razvoj u tekućoj konfrontaciji s Rusijom, gde platforme društvenih mreža rizikuju ograničenja koja je nametnula vlada dok nastoji da cenzurišu disidente istovremeno štiteći državne medije.

Eskalacija sukoba tehnoloških kompanija s Rusijom dolazi nekoliko dana uoči roka koji im je Moskva postavila da se pridržavaju novog zakona koji od njih zahteva da uspostave zvanično predstavništvo u zemlji, što bi Kremlju moglo da olakša regulisanje platformi. To je usledilo i posle niza kazni i ograničenja nametnutih platformama za koje je ruska vlada kaže da nisu uklonile nelegalni sadržaj.

S novim ekonomskim sankcijama Zapada protiv Rusije i pritiscima za borbu protiv dezinformacija na internetu, stručnjaci kažu da bi mogla da se intenzivira i sukob Rusije i moćnih tehnoloških kompanija.

Ruski regulator Roskomnadzor je upozorio lokalne medije da ne šire, kako navodi, „lažne informacije“ o vojnoj operaciji Moskve, zabranjujući upotrebu reči „invazija“ i „napad“ za opis njenog napada na Ukrajinu. Ruski tehnološki gigant Jandeks (Yandex) takođe je počeo da ruske korisnike koji traže vesti o Ukrajini upozorava na nepouzdane informacije na internetu.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend