Satira pred sudom: Bivši načelnik policije traži pola miliona zbog izmišljenog intervjua 
Surdulica: Izveštavanje u neprijateljskoj atmosferi, pod pritiscima, pretnjama i uvredama 
Stiven Kolber uživo optužio svoju matičnu kuću CBS za cenzuru i njihovo saopštenje bacio u đubre 
Savet za štampu: 25 medija prekršilo Kodeks učestvujući u kampanji koju je protiv Matića pokrenulo „Zlo doba“ 
Prorežimski Alo i Zaple Media Group nastavljaju pohod na lokalne medije 
Kurir, koji je nedavno tužio Cenzolovku i druge medije i NVO, tražeći neverovatnih 11 miliona dinara odštete zbog tekstova o kršenju Kodeksa novinara u ovom prorežimskom tabloidu, sada deli lekcije profesionalnim medijima.
Jezikom društvenih mreža rečeno, dobar deo kolega odluku Tvitera da označi neke srpske medije kao prorežimske je „lajkovao“. Međutim, iz Evropske federacije novinara poručuju da Tviter mora da ima jasnu metodologiju na osnovu koje to radi, ali i da ne može da označi samo neke, već sve medije, bilo da su državni ili privatni.
Profesor Veselin Kljajić sa Fakulteta političkih nauka kaže za RTS, da kada se kritikuje javni servis, svi kritikuju informativni program koji zauzima najmanji deo ukupnog programa. Došli smo u situaciju da je kultura proterana ne samo sa televizije nego i iz medija, i uloga javnih servisa je posebno važna, istakao je Kljajić.
“Ovde, konkretno, u selima Pranjani, Družetići, Bogdanica je katastrofa. Reka je presušila, ljudi se bore, muče. U Pranjanima, zaseok Lokva ima više od 300 krava koje se napajaju iz cisterni. Ali i ta voda nestaje. Ako se ovo bude nastavilo još deset dana mislim da će da bude pomor stoke. Jedno grlo pri ovakvim uslovima dnevno može da popije 100 litara vode, a to ljudi neće moći da obezbede, pre svega pošto je reč o, pretežno, staračkim domaćinstvima. Strašno. Jednom rečju - katastrofa”
Domaća medijska scena deluje kao da je u toku rat ili makar stanje neposredne ratne opasnosti, s tim što rat vode „mediji“ koji se bave propagandom protiv profesionalnih medija koji se uporno i hrabro bore da ostanu na profesionalnom koloseku.
Prvi put u istoriji televizije u Srbiji igrane serije “Vruć vetar“, “Policajac sa Petlovog brda“, “Selo gori, a baba se češlja“, “Priče iz radionice“, “Vojna akademija“ i druge koje je novcem građana producirala Radio-televizija Srbije (RTS) mogu se gledati i na nekoj privatnoj televizijskoj stanici. Licencna prava za emitovanje popularnih serija čije su snimanje najvećim delom finansirali pretplatnici Javnog servisa i ostali poreski obveznici, ustupljeno je kablovskoj televiziji Kurir, a detalji tog ugovora javnosti nisu poznati.
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) pozvao je danas predsednike upravnih odbora i programskih saveta Radio-televizije Srbije (RTS) i Radio-televizije Vojvodine (RTV) da se obrate Tviteru i zatraže detaljnu informaciju o metodologiji i rezultatima monitoringa koji je doveo do ocene da su mediji koji sarađuju sa Vladom Srbije.
Odluka kompanije Tviter da na neke od naloga koje RTS koristi na toj platformi stavi oznaku "medij koji sarađuje sa Vladom Srbije" primorava nas da preispitamo svoje prisustvo na toj mreži, ali i da zatražimo da se o tome izjasni EBU i druge organizacije čiji je RTS, kao javni servis, član.
Ono što svi u Srbiji znaju, Tviter je na svojoj platformi ozvaničio: nalozi RTS-a, Tanjuga, Politike, Kurira, Informera, Srpskog telegrafa, Pinka, B92, Prve i Hepi sada su označeni sa „medij koji sarađuje sa Vladom Srbije“
Radio-televizija Srbije (RTS) zadovoljava isključivo potrebe vlasti i sramota je za svakog građanina naše zemlje, smatraju sagovornici Danasa povodom Izveštaja o poslovanju za 2020. godinu koji je Radio-televizija Srbije dostavila Narodnoj skupštini.
Radio-televizija Srbije (RTS) u 2020. godini ostvarila je prihod od 13,5 milijardi dinara, navodi se u Izveštaju o poslovanju RTS-a za prošlu godinu koji je dostavljen Narodnoj skupštini, a u koji je Danas imao uvid.
Koliki je uticaj predsednika Srbije na informativni program Javnog servisa jasno je i običnom gledaocu, a kamoli stručnoj javnosti. Međutim, u nedelju uveče se desio presedan koji je pokazao ne samo da Vučić ima snažan uticaj na uređivačku politiku RTS-a, već i da praktično uređuje TV program.
Poslednjeg dana jula 1991. godine Narodna skupština Srbije usvojila je Zakon o radiju i televiziji. Trebalo je da to bude prvi savremeni zakon o radiodifuziji, ali nije bilo tako.
Sportski novinar Radio televizije Srbija (RTS) i član Uprave Udruženja novinara Srbije (UNS) Dušan Albijanić jedan je od sedmoro novinara i medijskih radnika RTS-a koji su i dalje u karantinu i sprečeni da izveštavaju sa Olimpijskih igara koje se upravo održavaju u Tokiju.
Nije bilo baš najjasnije šta se tačno desilo na televiziji RTS kada je deo priloga o surfovanju emitovan uz pesmu „Niko, niko kao ja“ Šarla Akrobate i sliku „Idola“ na kojoj, umesto bubnjara Kokana Popovića, „stoji“ predsednik Aleksandar Vučić, ali je misterija razrešena – novinar RTS Stefan Popović objasnio je za Danas da je slučajno pogrešio.
U danu kada je Srbija osvojila prvu zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju, N1 je preneo deo izjave koju je Milica Mandić dala Radio televiziji Srbije (RTS). "U Dnevnicima N1 u 19 i 22 časa je iskorišćeno 40 sekundi izjave srpske tekvondo šampionke, a Javni servis je to dan kasnije iskoristio za potpuno neosnovanu optužbu o krađi ekskluzivnog sadržaja. Naveli su i da smo uklonili znak RTS sa snimka", saopštila je TV N1.
Pola delegacije RTS koja je otputovala u Tokio kako bi izveštavala sa Olimpijskih igara, pet dana nakon što su normalno obavljali svoj posao sa ovog svetskog događaja, potpuno neočekivano je završila u karantinu.
Pojedine opozicione stranke prenele su u razgovorima s poslanicima Evropskog parlamenta da je emisija „Reč na reč“, koja je zamišljena kao debatna forma, a emituje se na Radio-televiziji Srbije, „izgubila smisao“, saznaje Danas nezvanično od izvora u Briselu.
Skupštinski odbor za kulturu i informisanje odabrao je 30 od ukupno 41 kandidata za člana Programskog saveta Radio televizije Srbije (RTS), a na konačnoj listi koja će biti upućena Upravnom odboru RTS nalaze se i novinari Jakša Šćekić, Vladimir Palikuća, Žarko Rakić i Zoran Ostojić, kao i operski pevači Oliver Njego i Nataša Tasić Knežević.
Radio televizija Srbije (RTS) prekinula je u ponedeljak, 26. jula prenos Olimpijskih igara u Tokiju pred finalni meč džudistkinje sa Kosova, Nore Đakova (Gjakova), zbog manjka ljudstva.
