Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Marić (SNS): Priča o nezavisnim kandidatima za Savet REM-a je za malu decu 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
Pokret „Ptice nisu stvarne“, koji je osmislio 23-godišnji Piter Mekindu i koji prate milioni na društvenim mrežama, izuzetna je parodija na masovnu produkciju teorija zavera. Mladi, odrasli uz internet, uglavnom ga vide kao dobru zabavu, ali mnogi desničari, zadojeni Trampom i QAnonom, duboko veruju da ih duboka država prati pomoću ptica i njihovog izmeta na vetrobranima automobila
Češki stručnjaci pozvali su vladu da preduzme konkretne mere da ograniči negativan uticaj dezinformacija na češko društvo.
U titlovanom video snimku sa javne debate o uvođenju obavezne vakcinacije u parlamentu Luksemburga, francuski profesor i lekar Kristijan Peron pogrešno je predstavljen kao bivši potpredsednik SZO. Govor u kojem Peron tvrdi da su vakcine protiv kovida usmrtile veći broj ljudi nego što je to učinio virus, na Fejsbuku je podeljen preko 6 hiljada puta i ima preko 200 hiljada pregleda.
Novinarka i projektna koordinatorka "Istinomera" Jovana Prešić rekla je za N1 da je posle otvorenog pisma direktorki Jutjuba, u kome se zahteva da ta platforma prestane da bude jedan od glavnih kanala za plasiranje dezinformacija na internetu, stigao odgovor i da treba da usledi sastanak. "Odmah smo dobili odgovor od predstavinka Jutjuba. Saradnja viša od 40 država, svi smo članice međunarodne mreže za proveru činjenica, imamo konstantnu komunikaciju, odlučili smo da zajedno skrenemo pažnju, da preduzmemo mere da se bore protiv dezinformacija na svojoj platformi", rekla je ona.
Svetska platforma za slušanje muzike Spotifaj će preduzeti korake u borbi protiv dezinformacija o kovid-19 na svojoj platformi, saopštio je švedski provajder, nakon pokreta za bojkot koji je pokrenula rok legenda Nil Jang.
Kantautor Nil Jang povlači svoju muziku sa Spotify striming usluge jer ne želi da se emituje na platformi na kojoj podkast Džoa Rogana "širi dezinformacije o vakcinama protiv kovida-19", saopštili su kompanija i muzičar.
Kako rešiti problem netačnih informacija? Kad su u pitanju razumevanje naučnih podataka i donošenje zdravstvenih odluka, ovo za posledicu može da ima pitanje života ili smrti. Ljudi odgovoreni od primanja vakcina čitajući dezinformacije na internetu završili su u bolnici ili čak umrli. A netačne ili potpuno izmišljene tvrdnje o 5G mreži i poreklu kovida-19 povezane su…
Osnivač United Grupe Dragan Šolak izjavio je za televizijsku mrežu MSNBC da je "situacija sa slobodom govora i slobodom medija u Srbiji vrlo ozbiljna". "Mislim da najbliže što možemo objasniti ovo je da pomenemo Matriks, svi smo gledali film. Mislim da 60 odsto populacije nažalost živi Matriks, gde svaka informacija koja im dolazi je vrlo kontrolisana, dolazi iz jednog izvora, žive u svetu gde podaci koje dobiju i osećaj koji im ostane nakon što ih edukuje televizija ili radio ili digitalni mediji, ili novine je potpuno lažan. Vrlo je teško u toj situaciji se probiti sa glasom o tome šta se zaista dešava", kaže on.
Agencija Frans pres (AFP) pokrenula je sajt za borbu protiv dezinformacija u Mađarskoj tri meseca pred izbore koji će odlučiti da li Viktor Orban ostaje na vlasti. Stručnjaci su skeptični u vezi tog sajta zbog strukturnih problema na mađarskom medijskom tržištu
Švedska se pred opšte izbore kasnije ove godine pridružila Francuskoj i osnovala agenciju za borbu protiv dezinformacija.
Grupa od 80 fektčeking medija iz 40 država širom sveta pozvala je u sredu 12. januara u otvorenom pismu direktorku YouTube-a Suzan Vojdžicki (Susan Wojcicki) da preduzme korake koji će sprečiti da YouTube ostane jedan od glavnih kanala za plasiranje dezinformacija na internetu.
Udruženje novinara Srbije (UNS) sačinilo je informator "Kako zaustaviti infodemiju" u kome istražuje šta je infodemija i koji su načini borbe s lažnim informacijama i dezinformacijama koje su preplavile svet uporedo s pandemijom koronavirusa.
Drugu godinu nakon što je svet upoznao novi virus korona, obeležio je početak vakcinacije u čitavom svetu, ali i izrazito negativan narativ o vakcinama protiv kovida 19. Na antivakserskim portalima i društvenim mrežama često su deljene neutemeljene, manipulativne ili lažne vesti u vezi sa vakcinacijom. Novinari koji se bave proverom tvrdnji u medijima zbog toga su imali dosta posla, a Raskrikavanje vam u analizi koja sledi donosi četiri najčešće grupe sumnjivih tvrdnji kojima smo se bavili prošle godine u vezi sa vakcinama.
Tviter je danas zabranio lični nalog republikanske članice Predstavničkog doma američkog Kongresa Mardžori Tajler Grin zbog višestrukog kršenja propisa te društvene mreže u vezi sa širenjem dezinformacija o kovidu 19.
Sve je bilo dozvoljeno i u antičkoj propagandi. I tada su tabloidno krivili i senzacionalistički klevetali za kukavičluk, razvrat, glupavost... Šta se promenilo i zašto ništa? Da li smo odmakli odatle i zašto nismo? I da li smo ikada postali moderni?
Skoro polovina anktetiranih građana EU pročitala je lažnu ili sumnjivu informaciju na internetu ali tek je jedna četvrtina i proverila istinitost sumnjive vesti, preneo je Eurostat.
Po društvenim mrežama deli se fotografija kalendara s navodnim „prognoziranim“ sojevima korona-virusa. To bi trebalo da bude dokaz da je soj omikron „planiran“. Provera činjenica DW pokazuje zašto to nije tačno.
Dnevni list Informer je početkom meseca u svom štampanom izdanju objavio priču pod naslovom „Srbi imaju poseban gen“ referišući na gostovanje naučne savetnice Instituta „Vinča“ dr Nevene Veljković u jutarnjem programu televizije Prva. Tokom svog gostovanja dr Veljković predstavila je istraživanje pod imenom „Prvi uvid u genetsku strukturu stanovništva savremene Srbije“ u kom se, između ostalog, konstatuje kako je PSPH varijanta gena „identifikovana…
Pre nego što u svojim vestima prenesu objave sa društvenih mreža, bilo da je reč o tekstu, snimku ili fotografiji, novinari su dužni da provere njenu istinitost. To nalažu standardi profesije koji se, pokazuje praksa, ne poštuju uvek, pa sadržaji sa društvenih mreža u medijima često osvanu bez ikakve provere.
Društvene mreže zarađuju od novinarskog sadržaja, ali novinari ne dobijaju svoj deo prihoda. U EFJ smatraju da bi Zakon o digitalnim uslugama trebalo da iznese konkretne predloge za rešavanje tog problema kako bi se došlo do pravedne preraspodele novca. Ne slažu se sa predlogom da platforme same brišu sadržaj koji nije u skladu sa zakonima EU
