Istorijski sunovrat Srbije: 104. mesto na Svetskom indeksu medijskih sloboda, 45 niže nego 2016. 
Novinar Miljko Stojanović: Bojim se da ću biti prinuđen da tražim azil 
Mašinerija laži: Tri miliona evra za prorežimske tabloide tokom decenije sufinansiranja 
Salaj: Srbija se sve više udaljava od Evrope, odgovornost za istorijski pad na Vučiću 
Novinarka KRIK-a: Nismo ni za šta optužili Jelenu Tanasković 
Egzistencija mladih novinara, urednika, lektora, realizatora, reditelja i asistenata reditelja u velikoj je opasnosti, a istovremeno je neizvesna i proizvodnja programa na mađarskom jeziku, upozorava se u saopštenju ove redakcije
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) zabrinuto je zbog položaja kolega i koleginica u manjinskim redakcijama Radio-televizije Vojvodine (RTV) nakon što su novinari drugog programa Radija Novi Sad na mađarskom jeziku potvrdili ranije informacije da se u toj medijskoj kući spremaju otkazi koji ugrožavaju informisanje na manjinskim jezicima.
Redakcija Drugog programa Radija Radio-televizije Vojvodine (RTV) koji emituje na mađarskom jeziku (Radio 2) zapretila je danas protestom zbog otpuštanja zaposlenih u manjinskim redakcijama na RTV-u.
Informisanje na jezicima nacionalnih manjina u Republici Srbiji prilično je neujednačeno. Po pravilu, nacionalne manjine čiji pripadnici žive u većem broju u Republici Srbiji imaju bolju mogućnost da informacije primaju na svom maternjem jeziku. Takođe, nacionalne manjine čiji pripadnici žive na teritoriji AP Vojvodine, imaju nešto bolji položaj po pitanju informisanja na maternjem jeziku, nego što je to slučaj sa nacionalnim manjinama čiji pripadnici žive u drugim delovima Republike Srbije. Veliki uticaj nacionalnih saveta nacionalnih manjina, zajednički je za informisanje svih nacionalnih manjina na teritoriji Republike Srbije.
Prema Medijskoj strategiji čiji je akcioni plan, prema rečima predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, trebalo da bude usvojen još 16. maja ove godine ali još uvek nije, posebna pažnja posvećuje se položaju nacionalnih saveta nacionalnih manjina zbog postojanja „određene zabrinutosti po pitanju njihovog uticaja na pluralizam i uređivačku nezavisnost medija“.
Potpisani članovi redakcije novina na slovačkom jeziku „Hlas ljudu“ ovim putem protestuju protiv uređivačke politike, koja se u ovom nedeljniku vodi otkako je na mesto v.d. odgovornog urednika postavljen Miroslav Benka.
Evropska asocijacija dnevnih listova na manjinskim i regionalnim jezicima (MIDAS) zatražila je od Evropskog parlamenta finansijsku podršku zbog teške situacije koju je prouzrokovala pandemija koronavirusa.
FAR je napunio četiri godine i polako ulazi u vreme zrelosti i nije mu lakše. Naprotiv teže mu je. I to zbog njega samog i profesionalnih principa koje poštuje i sledi, a protiv kojih su gotovo sve okolnosti. Od javnog ukusa, koji nameće većina „velikih medija“, pa do sveopštih prilika u kojima smo svi mi, pa i FAR. Ali ne treba kukati i tražiti izgovore, nego treba raditi i u radu tražiti rešenja.
Kolektiv Libertatee, koja postoji 75 godina, smatra da je ova smena najkraći put da se jedini slobodnomisleći medij na rumunskom jeziku stavi pod direktnu kontrolu vladajuće stranke
Najveći broj medija koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina uglavnom su pod uticajem glavnih manjinskih stranaka u svojim zajednicama. ”Mejnstrim” mediji su pod uticajem ili kontrolom političkih elita, kritički glasovi su proterani, a umerene i argumentovane debate ne postoje. Mala šaka slobodnih medija jedva preživljava, njihovi najveći izazovi su ljudski i finansijski resursi. Ovi mediji su neretko izloženi ignorisanjem od strane lokalnih političkih funkcionera i predstavnika javnih preduzeća, koja često ne odgovaraju na novinarska pitanja od javnog značaja. Teško je živeti na jednom manjinskom tržištu, koji je svaki dan sve manji zato što građani odlaze iz ove države.
Pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević danas je u Pokrajinskoj vladi uručila ugovore za sufinansiranje listova na jezicima nacionalnih manjina čiji su osnivači nacionalni saveti, vredne 312 miliona dinara.
Od 22 izabrana medija nacionalnih manjina u Srbiji, koji medijske sadržaje objavljuju na jednom ili dva jezika, 16 svakodnevno objavljuje sadržaje na društvenoj mreži Fejsbuk, pokazalo je istraživanje Komšijskih novosti (www.komsijskenovosti.rs).
Treća evropska konferencija posvećena manjinskim i lokalnim medijima održava se 28-29. novembra u Privrednoj komori Vojvodine u Novom Sadu.
Medijsko odeljenje Misije OEBS u Srbiji i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) predstavili su danas u Novom Sadu radnu verziju internog Etičkog kodeksa Nacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine i Novinsko-izdavačke ustanove Ruske slovo.
Udruženje novinara Srbije (UNS) podržava odluku redakcije lista na slovačkom jeziku „Hlas ljudu“ da na jučerašnji događaj „Susret novinara“ u Bačkom Petrovcu pošalje novinara Juraja Bartoša, uprkos pritisku i suprostavljanju Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, koji je njihov osnivač.
Nakon završene javne rasprave o nacrtu nove medijske strategije nacionalni saveti nacionalnih manjina, koji su i osnivači manjinskih medija o čijem budućem statusu se raspravlja, otvoreno su protiv većine predloženih rešenja za manjinsko informisanje. Dok iz saveta tvrde da predložene mere ugrožavaju stečena manjinska prava, medijski stručnjaci i novinarska udruženja naglašavaju da je cilj mera da se smanji politički uticaj na te medije.
U vremenima kada većina ljudi informacije o svetu koji ih okružuje i najbližoj okolini traži i dobija na neistinitim, no tiražnim taboidima, „rijaliti“ televizijama, ili pomodnim društvenim mrežama, trogodišnje opstajanje na medijskoj sceni je ne mali uspeh. Pogotovo za portal iz malog grada, koji se od starta pred sobom zakleo da će ono što obajavljuje prvo tri puta meriti, pa jednom (s)reći, truditi se da nikog ne vređa, ali i da ne zatvara oči pred važnim pojavama i događajima, bez obzira kome išle, a kome ne išle u prilog.
Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je prekjuče ugovore za sufinansiranje listova na jezicima nacionalnih manjina, čiji su osnivači nacionalni saveti, vredne 312 miliona dinara, što je za 12 odsto više nego u prethodnoj godini, saopštila je Pokrajinska vlada.
Zamenica glavnog i odgovornog urednika Drugog programa Radio-televizije Vojvodine Ana Jaškova govorila je za Komšijske novosti o problemima i izazovima sa kojima se susreću redakcije na manjinskim jezicima u Radio-televiziji Vojvodine, gledanosti ovih programa, autocenzuri, zakonodavnom okviru i slobodi medija koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina.
„Mediji civilnog društva još uvek nisu dovoljno prepoznati, ali u značajnoj meri mogu doprineti medijskom pluralizmu, kao i boljem dijalogu između nacionalnih zajednica. Značaj ovih medija neprocenjiv je za oblast manjinskog informisanja“, kaže u razgovoru za „Komšijske novosti“ odgovorni urednik dvojezičnog portala FAR iz Dimitrovgrada Petar Videnov.
