Bivši pripadnici Službe tvrde da Fondacija Ćuruvija vodi medijski progon protiv njih, advokatica traži da sud odbaci tužbe 
Surdulica: Izveštavanje u neprijateljskoj atmosferi, pod pritiscima, pretnjama i uvredama 
Prorežimski Alo i Zaple Media Group nastavljaju pohod na lokalne medije 
Savet za štampu: 25 medija prekršilo Kodeks učestvujući u kampanji koju je protiv Matića pokrenulo „Zlo doba“ 
„Klasično zastrašivanje“: Četvoro novinara KRIK-a na optuženičkoj klupi pod pretnjom kazne zatvora 
Građani Srbije se o političkim i društvenim temama i dalje u najvećoj meri informišu putem televizije, čak 62 odsto i internet portala 40 odsto, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja koje je Crta sprovela terenski od 24. septembra do 3. oktobra ove godine.
Već smo navikli na izveštavanja tabloida sa suđenja koja prelaze ne samo granicu dobrog ukusa, nego se kose i sa svim etičkim standardima. Posebno ako je reč o silovanjima, gde se do detalja prenose reči optuženog i dodatno traumiraju žrtve. Međutim, kada je reč o suđenju Veljku Belivuku i članovima njegove organizovane grupe, tabloidi ne samo što se prave nemi, već izdaju i saopštenja zašto reči prvooptuženog ne možemo čitati u njihovim redovima.
Filip Švarm, urednik nedeljnika Vreme, rekao je da mu izgleda da bi naslovi u provladinim novinama mogli da budu priprema da Srbija jednog dana može da uvede sankcije Rusiji. S druge strane, politički analitičar Dragomir Anđelković ocenio je da je suviše rano za izvođenje tog zaključka.
Srpska napredna stranka (SNS) je za svoju predsedničku i parlamentarnu kampanju samo na televizijama, ne računajući četiri poslednja dana, uložila oko četiri miliona evra, tri puta više nego svi drugi učesnici izbora zajedno, saopštila je organizacija Transparentnost Srbija. Kako kažu, situacija je slična i kada je reč o drugim vidovima oglašavanja.
Istraživanje organizacije CRTA pokazuje zbog čega je proteklih godina bilo toliko važno staviti sve nacionalne televizije pod kontrolu vlasti. Najviše građana Srbije se o političkim i društvenim temama informiše putem televizije, oni u najvećem broju veruju provladinim medijima i naklonjeni su strankama na vlasti. S druge strane, veb-portale preferiraju oni koji veruju kritičkim medijima i bliži su opoziciji
Nakon što su se na meti hakerskog aktivizma grupe Anonimus našli mađarski provladini mediji, ministarka pravde Judit Varga izrazila je zabrinutost za budućnost slobode medije u zemlji posle izbora 3. aprila.
U trenucima kad su prorežimski mediji započeli hajku na inspektore koju zaslužni za otkrivanje “Jovanjice” i hapšenje vlasnika plataže marihuane, Predraga Koluvije, među retkima iz redova vlasti koji su stali u odbranu policajaca bio je poslanik iz redova Srpske napredne stranke, Bratislav Jugović. Iako iz SNS redovno poručuju kako je to partija u kojoj se neguju različita mišljenja, odluka Jugovića da se ne uskladi sa agendom koja je podrazumevala odbranu Koluvije i progon inspektora, uticala je na to da on bude potpuno zabranjen na televizijama sa nacionalnim frekvencijama.
Dve nedelje pre izbora, debate političkih neistomišljenika i dalje nema. Umesto suočavanja plana i programa, u provladinim medijima u toku su svađe, pre svega voditelja sa protivnicima Srpske napredne stranke. Takve rasprave sve češće su na ivici pristojnosti.
Gotovo polovina građana najviše poverenja ima u provladine medije, pokazalo je najnovije istraživanje organizacije CRTA.
Ako je suditi po pisanju jednog dela medija bliskih vlasti, isključivi krivac za krizu u Ukrajini je Zapad, dok je Rusija žrtva, a ne agresor. U širenju proruske propagande od dnevnih novina prednjače Informer i Večernje novosti, a od televizija Pink i Hepi, pokazala je najnovija Crtina analiza medija.
Slučaj Novaka Đokovića, odnosno njegova deportacija iz Australije, novi je povod da se prorežimski mediji obruše na nezavisne medije, optužujući ih prvo da „navijaju“ da Australija protera Novaka, a sada i da je objektivno izveštavanje iz Srbije doprinelo samoj deportaciji svetskog tenisera broj jedan.
Privatni mediji u Srbiji beoma su naklonjeni vladi i to nije mišljenje već činjenica, rekao je u intervju za "Glas Amerike" Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni izaslanik za region.
Gostovanje Zorana Kesića na HRT-u u emisiji “Nedeljom u 2” autora Aleksandra Stankovića izazvalo je veliku pažnju u regionu, a tabloidi u Srbiji su odmah krenuli sa napadima na našeg voditelja, navodeći da je “veličao Hrvatsku a pljuvao po Srbiji”.
Nakon što su prošle nedelje za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije četvorica nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti nepravosnažno osuđena na sto godina zatvora, u tabloidima se „zavrtela“ priča o „misterioznoj torbi“ sa 415.000 dolara koju je Ćuruvija navodno nosio u trenutku ubistva. Jedini koji je tokom suđenja spominjao ovaj novac bio je nekadašnji novinar lista Svedok Vladan Dinić, koji je tvrdio da je sreo Ćuruviju na dan ubistva i da je on sa sobom tom prilikom nosio torbu punu para sa kojom je šetao po gradu. Dinićev iskaz je odbrana tokom postupka koristila da bi probudila sumnju sudskog veća da je Ćuruviju neko ubio zbog tih para te da likvidacija nema veze s državom.
Pojedini mediji, po pravilu oni naklonjeni vlastima, uspevaju da kroz medijske konkurse naplate astronomske iznose za vesti i izveštaje, neretko i za doslovce prekopirane tekstove sa drugih sajtova. Javnim novcem tako se ne plaćaju medijski sadržaji, već se obezbeđuje opstanak podobnih medija, dok najveći deo profesionalnih medija na lokalu jedva preživljava ili nestaje
Poduži je spisak afera u koje su upleteni brojni državni funkcioneri u Srbiji i članovi vladajuće stranke, međutim, i pored Savamale, Jovanjice, 24 stana u Bugarskoj, nelegalnog prisluškivanja, Veljka Belivuka i Dijane Hrkalović… poverenje u aktuelni režim ne opada, posebno u njegovog nosioca – predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Iako bar jednom sedmično daje intervjue ili se „obraća naciji“, činjenica je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić to radi isključivo preko prorežimskih medija.
Urednik produkcijske grupe Mreža Vladimir Milić izjavio je da se stvarnost na RTS „ne vidi“ i da su država i mediji u Srbiji zarobljeni, što se vidi po tome da je veoma „primetno odsustvo svake kritike vlasti“.
Međunarodni projekat Pandorini papiri tema je broj jedan u svim svetskim medijima, jer su njime otkrivene tajne poslovne aktivnosti i bogatstva svetskih lidera, političara i milijardera stečena na sumnjiv način.
Ako limit državne pomoći tokom tri godine iznosi 23 miliona za jednog učesnika na tržištu, kako je moguće da su Srbija danas i njene firme, koje državna uredba prepoznaje kao „jednog učesnika na tržištu“, na ime pomoći, a gotovo isključivo od medijskih konkursa, prihodovale bar 140 miliona? Ako su prekršile uredbu, kako su uopšte mogle da učestvuju na medijskim konkursima? Pa, lako – to koliko je novca na ime državne pomoći dobio neki učesnik na tržištu kontroliše upravo sam učesnik
