Marić (SNS): Priča o nezavisnim kandidatima za Savet REM-a je za malu decu 
Gavrilo Andrić: Napad u Negotinu je bio najstrašniji, policajac je praktično saučesnik 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
Ponašanje REM-a je neozbiljno i ono govori o odnosu ovog tela prema svim upravnim odborima i javnosti, ali i prema zakonima, izjavila je za Cenzolovku Judita Popović, članica Saveta REM-a, nakon što to telo ni danas, opet zbog nedostatka kvoruma, treći put za mesec dana, nije uspelo da stare članove upravnih odbora javnih servisa, kojima je mandat istekao prošlog meseca, zameni novim.
"Nije naš poslodavac Dragan Bujošević, niti Upravni odbor. Naš poslodavac je narod Srbije. Ja jedino uvažavam javni interes", poruka je koju kolegama šalje urednik stranog programa iz kulture na Radio televiziji Srbije Bojan Bosiljčić. Gostujući u jutarnjem programu televizije Nova S "Probudi se", on je istakao da "borba za javni servis ne sme da prestane".
Radio-televiziji Vojvodine, recimo, uskoro predstoji raspisivanje konkursa za tri najvažnije pozicije u toj kući, za šta je nadležan upravo Upravni odbor, ali u kojem je većini članova još prošlog meseca istekao mandat, a novi još nisu imenovani. Bivši predsednik UO RTV-a je ipak optimista da će na sednici Saveta REM-a, zakazanoj za 14. maj, novi članovi upravnih odbora RTV-a i RTS-a konačno biti imenovani i da neće nastati smetnje u daljem funkcionisanju javnih servisa.
Dijalog o izbornim uslovima konačno je stigao do ključnog pitanja - šta to traži onaj deo opozicije koji je bojkotovao prethodne izbore, uz nekoliko stranaka koje su se u međuvremenu pridružile tom bloku? Dve grupacije opozicionih partija razgovarale su sa evropskim posrednicima, a sutra će još dve. Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas rekao je za N1 da je ključni zahtev pristup opozicije medijima, te da su evropski posrednici pokazali razumevanje.
Udruženje novinara Srbije (UNS) i Strukovni sindikat Radio-televizije Srbije (RTS) traže da Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) hitno imenuje članove upravnih odbora javnih servisa, organa upravljanja RTS-a i RTV-a, jer je mandat po šest članova UO RTS-a i RTV-a istekao. Odlaganjem izbora narušava se integritet i funkcionisanje oba javna medijska servisa.
Na današnji dan pre tačno 15 godina, ugašen je Treći kanal Radio televizije Srbije koji je ostao upamćen po kultnim emisijama i TV licima koji i dan-danas asociraju ljude na taj program.
Za bezmalo sedam godina koliko sam bio predsednik NUNS-a (Nezavisnog udruženja novinara Srbije), imali smo samo jedan slučaj da se koleginica žalila na pritiske u RTS-u, jer je bila „sklonjena“ iz emisije.
U Radio televiziji Srbije (RTS) još postoje emisije koje u „bunkeru“ čekaju da budu objavljene ili jednostavno ne dočekaju da vide svetlost dana, jer se bave temama koje kritički propituju postupke vlasti. S druge strane, nepoželjni novinari sklanjaju se iz informativnog programa u druge, manje politički obojene redakcije.
Emisije sa nezgodnim političkim temama, koje se mogu protumačiti kao kritika aktuelne vlasti, ali i nepodobni gosti koji se ne slažu sa vladajućom politikom, na javnom medijskom servisu potiskuju se u manje gledane termine, a novinari koji su skloni da otvaraju analitičke i kritičke teme problema u našem društvu, već godinama završavaju u takozvanoj disidentskoj sobi.
Da sam pre sedam godina umesto u jutarnji program RTS otišao u Narodnu banku da je opljačkam dosad bi uz dobro vladanje izašao sa robije. Imao bih dovoljno novca za život, država bi mi u procesu resocijalizacije pronašla adekvatan posao. Bio bi uvažen član našeg društva, rasterećen od problema, redovno gostovao na N1, eventualno pisao kolumnu za Novu rs ili bar Kurir.
Nije legitimno opravdanje rukovodstva Radio-televizije Srbije da opozicije nema na javnom medijskom servisu jer je većina bojkotovala izbore, pa sada njihovi poslanici ne ulaze u sastav parlamenta, smatraju sagovornici Danasa.
Nataša Miljković je gostovala u novoj epizodi podcasta „Snaga uma“, koja će premijerno biti emitovana sutra u 16h na portalu nova.rs. Sa voditeljkom Miljanom Nešković, Nataša je govorila o tome kako smo postali društvo sa tako mnogo nepoželjnih i nepodobnih, ali i prvi put u javnosti progovorila o razlozima zbog kojih se ona osećala nepoželjno radeći na RTS-u.
Vodio sam neugodne debate u međunarodnim organizacijama koje su odbijale da bombardovanje RTS-a tretiraju kao zločin, ubijanje medijskih radnika – ističe u razgovoru za Danas Veran Matić, predsednik Asocijacije neazavisnih elektronskih medija (ANEM), predsednik Komisije za istraživanja ubistava novinara i član Radne grupe Vlade Srbije za bezbednost novinara, povodom 22. godišnjice od bombardovanja Radio-televizije Srbije.
Navršavaju se 22 godine od bombardovanja zgrade Radio televizije Srbije, tokom kojeg je poginulo 16 radnika Javnog servisa. Porodice stradalih, kao i njihove kolege, ni danas nemaju odgovor na pitanje "zašto?". Zašto je NATO bombardovao medijsku kuću i usmrtio civile, ali i zašto rukovodstvo Jugoslavije nije preduzelo ništa da tragedija bude sprečena?
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ni na današnjoj sednici nije izabrao članove upravnih odbora Radio-televizije Srbije (RTS) i Radio-televizije Vojvodine (RTV) jer nije imao kvorum za odlučivanje, a sledeća sednica zakazana je za 14. maj, saznaje Udruženje novinara Srbije (UNS).
Pre dvadeset dve godine, u noći između 22. i 23. aprila NATO je bombardovao zgradu RTS-a i ubio 16 naših kolega. Simbolično u dva sata i šest minuta kod spomenika "Zašto" održana je komemoracija "Sećanje na nedužne".
U noći između 22. i 23. aprila 1999. godine u NATO bombardovanju zgrade Radio-televizije u Aberdarevoj ulici, stradalo je 16 radnika.
Pomen radnicima Radio-televizije Srbije (RTS) ubijenim 23. aprila 1999. u NATO bombardovanju zgrade u Aberdarevoj održaće se u noći 23. aprila, u dva časa i šest minuta, u prisustvu članova porodica, zaposlenih u RTS-u i saradnika.
Iako se delu javnosti koji je aktivan na društvenim mrežama, pre svega na Tviteru, učinilo da je svedočenje o svojevrsnom seksualnom robovlasništvu u Jagodini snažno kao zemljotres koji bi trebalo da sruši vladu, konzumenti većine tradicionalnih medija mogu steći utisak da je samo naišla malo jača promaja. Možda će i zatvoriti medijske prozore koji gledaju na to što im liči na još jednu „običnu“ međustranačku prepirku.
Javni servis RTS planira da potroši više od 42 miliona dinara za oglašavanje svojih programa u tridesetak novina i internet portala. To možda i ne bi bilo problematično da među njima nema i tabloida koji svakodnevno šire lažne vesti i krše Kodeks novinara Srbije. Ipak, to RTS ne vidi kao problem. Za Raskrikavanje iz PR službe navode da se u odabiru partnera kod koga će se oglašavati vode isključivo „poslovnim kriterijumima“, a da je za poštovanje Kodeksa nadležan Savet za štampu.
