Bivši pripadnici Službe tvrde da Fondacija Ćuruvija vodi medijski progon protiv njih, advokatica traži da sud odbaci tužbe 
Surdulica: Izveštavanje u neprijateljskoj atmosferi, pod pritiscima, pretnjama i uvredama 
Savet za štampu: 25 medija prekršilo Kodeks učestvujući u kampanji koju je protiv Matića pokrenulo „Zlo doba“ 
„Klasično zastrašivanje“: Četvoro novinara KRIK-a na optuženičkoj klupi pod pretnjom kazne zatvora 
Razvoj veštačke inteligencije i novinari: Pokradeš, zaradiš, odbaciš 
Već mesec dana traje kampanja Ilustrovane politike, koja preko Đorđa Martića i Gorana Kozića tvrdi da nema dokaza protiv optuženih u procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, dok u poslednjem broju pokušava da diskredituje Ljiljanu Smajlović i Verana Matića, koji su osnovali Komisiju za istraživanje ubistava novinara
Završne reči na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije najavljene su za kraj decembra, što će biti početak završne faze višegodišnjeg sudskog procesa. To suđenje ponovo je u žiži javnosti zbog dramatičnog apela Komisije za istraživanje ubistava novinara - da sudsko veće pokušava da izbaci ključne dokaze, kako bi moglo da donese oslobađajuću presudu.
Da li će ubicama Slavka Ćuruvije i njihovim nalogodavcima biti presuđeno pre proleća kada se navršava dvadeset godina od ubistva.
Što je suđenje koje se vodi zbog ubistva novinara Slavka Ćuruvije bliže prvostepenoj presudi, to su i žučnije rasprave o ulozi novinara u tom postupku i težini koju su pojedini medijski izveštaji imali na određene postupke veća.
Snežana Jovanović, predsednica tročlanog sudskog veća u procesu četvorici optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, rekla je na današnjem ročištu da je od zamenika tužioca Milenka Mandića dobila dopis u kojem je on obaveštava da „zbog neodložnih službenih obaveza“ ne može da prisustvuje glavnom pretresu niti da može da obezbedi zamenu.
Kraj prvostepenog suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije, koje su pratile nezakonite odluke Veća Specijalnog suda i pretnje svedocima, obeležava i pokretanje propagandne mašine iz vremena kada je ovaj zločin i počinjen
„Ko može da se složi sa tim da novinari ne smeju da kritikuju javašluk, namerno odugovlačenje postupka, nepoznavanje prava i sklanjanja dokaza upornim donošenjem spornih odluka koje idu na ruku okrivljenima i koje redovno poništava viša sudska instanca“, pita Veran Matić u odgovoru na nove optužbe Višeg suda u Beogradu.
Viši sud u Beogradu ponovo je osudio izjave predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara Verana Matića u kojima komentariše postupanje sudskog veća u slučaju za ubistvo Slavka Ćuruvije, kao i ranije presude tog veća.
Suđenje za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije ušlo je u završnu fazu. Ima li uopšte odgovora na bezbroj pitanja koja su postavljana u poslednjih 20 godina? Koliko za srpsko društvo uopšte, a pogotovo za pravosudni sistem znači slučaj Ćuruvija? I radi li država na otkrivanju istine ili oslobađanju od odgovornosti?
„Mi u Komisiji za istraživanje ubistava novinara zabrinuti smo za ishod suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije i zaprepašćeni smo stavovima Društva sudija, Višeg suda i Udruženja tužilaca“, rekla je danas članica Komisije i predsednica Suda časti UNS-a Ljiljana Smajlović u Jutarnjem programu TV Pink.
Povodom činjenice da su Đorđe Martić i Goran Kozić poslednjih nedelja objavili čitav niz tekstova u kojim je optužuju da je odgovorna za bombardovanje NATO posle ubistva Ćuruvije, zato što je u vreme bombardovanja bila konsultant Vašington posta, Ljiljana Smajlović je rekla da je u to vreme zapravo honorarno radila za Njujork tajms.
Inspektor Dragan Kecman, koji je 16 godina istraživao ubistvo Ćuruvije, našao neke od ključnih dokaza i napisao krivičnu prijavu protiv okrivljenih, rekao je tokom svedočenja da je Ćuruvija smatran državnim neprijateljem broj 1
Kriminalac Luka Bojović kome se u Srbiji sudilo za ubistvo i pokušaj ubistava nezakonito je 2015. godine oslobođen ovih optužbi, piše u presudi koju je prošle nedelje objavio Vrhovni kasacioni sud. U presudi se navodi da su sudije Višeg suda prekršile zakon pre svega jer su odbile da u dokaze uvrste tajna pisma članova Bojovićeve grupe koja otkrivaju kako se uticalo na svedoke, o čemu je KRIK ranije pisao.
Vest da je sudsko veće koje je 2015. oslobodilo Luku Bojovića optužbi za ubistvo svojim odlukama kršilo zakon, izazvala je reakcije u javnosti. Ne zbog spekulacija da bi se sudije Snežana Jovanović, Vladimir Mesarović i Dragan Milošević mogli naći pod proverom, već zbog činjenice da isto veće sudi u kontroverznom procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije.
Zašto je ljude koji su Ćuruviji crtali metu toliko raspalilo moje poređenje sudbine Miloševićevog kritičara sa raskomadanim Džamala Kašogijem? Zato što se bliži kraj suđenja udbašima optuženim za Slavkovo ubistvo.
Posle naslovne strane u nedeljniku Ilustrovana politika „Psi su pušteni“ i uvredljivog pominjanja ambasadora SAD u Beogradu Kajla Skota, ovaj nedeljnik stavio je na tapet Ljiljanu Smajlović, novinara, a sankcije od nadležnih su izostale kako prošle nedelje, tako i danas.
Ilustrovana politika nastavlja sa sramnom i opasnom spiralom laži koja je započeta tekstom „Ćuruvija dočekao bombe” u Politici Ekspres nekoliko dana pred ubistvo Slavka Ćuruvije (u kojem je na osnovu laži da je Ćuruvija tražio bombardovanje, nacrtana meta za streljanje koje je nakon nekoliko dana izvršeno).
Utisak je da u Saudijskoj Arabiji država prvo ubije novinara, pa onda pusti (medijske) kerove na njega. U Srbiji, pak, prvo se puste kerovi, a šta će dalje biti – videćemo. I to ponovo – pošto smo slične stvari par decenija ranije ovde jednom već gledali, sa istim akterima u ulozi kerova i kerovođa.
Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić rekao je da je dao predlog da se proveri bezbednost naših novinara i da je vreme da se radi na prevenciji zaštite novinara.
Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima Srbija dočekuje bez ijedne presude u slučajevima tri ubistva novinara i veoma retko procesuirajući fizičke napade i sve prisutnije pretnje. Za to vreme vlast i provladini mediji kritičke novinare proglašavaju izdajnicima i špijunima
