Završeno suđenje po tužbi Vladimira Ðukanovića protiv Vuka Cvijića, očekuje se presuda 
Crna Gora privremeno zabranila TV Informer zbog napada na studente i Crnogorce i veličanja ratnih zločinaca 
Za tri medijska izdavača u Subotici više para nego svima ostalima tokom deset godina 
Slučaj Aleksinac: Kako je medijski konkurs oterao novinare na biro 
Glavna vest Vučić, opozicije nigde: Kako se plasiraju informacije na nacionalnim radio stanicama 
Istorija beščašća srbijanskog novinarstva je prepuna poltronstva, iskvarenosti, ratnog huškanja i ovo sad nije nikakva nova faza. Pažljivi čitatelji će u onom „Đilasovi i Šolakovi mediji“ lako prepoznati rukopis predsednika koji je svoju opčinjenost medijima i novinarima potvrdio još za vreme onog prvog vanrednog stanja nakon ratova, odnosno 1999., kad je bio ministar informisanja
Usled pojave korona virusa u Srbiji, u medijima, pretežno u tabloidima, i na društvenim mrežama širi se i poplava lažnih vesti, dezinformacija, teorija zavera, koje se razmnožavaju neverovatnom brzinom, u kojoj najveći broj građana veoma teško razlikuje vest od laži, što će nesumnjivo ostaviti ozbiljne i opasne posledice po društvo.
U vanrednom stanju, nažalost, stanje u tablodima je redovno, pristrasni su i izmišljaju, izjavila je FoNetu urednica portala Raskrikavanje Vesna Radojević, koja smatra da sadašnjoj situaciji i nema logike da oni budu bolji.
Osim što imaju poverenja u javni servis i gledaju BBC više nego ranije, Britanci informacije o koronavirusu traže i u drugim odgovornim medijima, ali i na društvenim mrežama. Tabloidi prednjače u sejanju straha i panike, posebno San i Dejli mejl
Epidemiolog dr Zoran Radovanović za Cenzolovku govori o opasnoj lavini dezinformacija koja se svakodnevno kroz provladine tabloide i od strane političara sliva na građane, ali i o nadi da će sistem profunkcionisati ako se bude više oslanjao na stručnjake
„Jedino sredstvo koje je prema smernicama Evropske agencije za kontrolu i preventivu bolesti 100 % učinkovito i deluje protiv virusa korone (...) jeste razblaženi rastvor natrijum-hipohlorida, a jedino postrojenje u jugoistočnoj Evropi koji se bavi proizvodnjom tog rastvora jeste firma Sigma u Crvenki“, piše Tanjug a prenosi RTV. Međutim, niti je natrijum-hipohlorit (koje ovi mediji pogrešno zovu „hlorid“) jedina supstanca koju ova institucija preporučuje, niti je ova firma jedina u Srbiji koja je proizvodi.
Ozbiljnost je nešto što nam tokom tekuće epidemije toliko nedostaje, a ona bolno manjka i medijima i pojedinim stručnjacima i političarima. O društvenim mrežama da i ne govorimo. Tom trendu se nisu oduprli ni na sajtu Ministarstva zdravlja covid19.rs, gde se doslovno može pročitati da „ako opravdano sumnjate da ste zaraženi koronavirusom i poželite da odete direktno u dom zdravlja, sasvim je izvesno da ćete tamo – poljubiti vrata“
Mi smo navikli na to da novinari rade pod pritiskom, da se suočavaju sa pretnjama, normalizovali smo takvo stanje. Međutim, deluje mi da smo na to navikli iz jedne nemoći, jer čak i to što smo se bunili nije dalo neki vidljivi rezultat, pa ljudi pre ili kasnije prestanu da guraju zid, kaže za Cenzolovku Igor Lečić, koji kao Milan Dog kroz svoje stripove svakodnevno ogoljuje stvarnost u Srbiji
Tokom poslednjih šest meseci prošle godine Kodeks novinara Srbije prekršen je u 5.057 tekstova, što je 17 odsto više u odnosu na 2018.
Titulu najneprofesionalnijeg štampanog medija ponovo je poneo Alo, slede Kurir, Srpski telegraf, Informer i Blic. Sve je više kršenja Kodeksa novinara, ukazali su predstavnici Saveta za štampu predstavljajući izveštaj šestomesečnog praćenja rada štampanih medija
Četiri tabloida na čijim je naslovnim stranicama Raskrikavanje u prošloj godini ulovilo nešto manje od 950 lažnih vesti, u istoj godini su preko brojnih državnih tendera dobila više od 600 hiljada evra. Ovo je još jedan način državnog finansiranja ovih medija, pored novca koje dobijaju na konkursima lokalnih samouprava.
Čovek koji se smatra odgovornim za udes u kojem je poginuo u februaru 2019. Šaban Šaulić morao je da se skloni od javnosti. Razlog: srpski mediji objavljuju njegove fotografije s punim imenom, piše „Vestfalen Blat“.
Princ Hari je izgubio pravnu bitku koju je vodio protiv britanskog tabloida "Mejl on Sandej", jer je nezavisna organizacija za standarde štampe ocenila da novine nisu prekršile pravila novinarstva.
Alo, Kurir, Informer, Srpski telegraf i Blic, u seriji tekstova o otmici M. K., koja je uzburkala javnost, nisu poštovali dostojanstvo deteta koje je žrtva zločina, niti zabranu otkrivanja identiteta dece, zaključila je Komisije za žalbe Saveta za štampu
Uprkos tome što konstantno krše standarde novinarstva, provladini mediji od države godinama dobijaju višemilionske iznose za, između ostalog, kako kažu stručnjaci, plasiranje lažnih vesti i nepoštovanje novinarskog Kodeksa. Iako je zvanična politika Ministarstva kulture i informisanja da ne finansira medije koji se ponašaju suprotno načelima struke, takvi mediji put do javnog novca pronalaze drugim kanalima.
Četiri najtiražnija tabloida, Informer, Srpski telegraf, Alo i Kurir - tokom 2019. godine objavili su najmanje 945 lažnih ili neutemeljenih tvrdnji samo na naslovnim stranama, pokazuje analiza Raskrikavanja. Prednjači Informer sa 317 „uhvaćenih” laži, sledi Alo (259), Srpski telegraf (227) i Kurir (142).
Norbert Šinković, predsednik UO NDNV-a, govori za Cenzolovku o tome zašto medijsku scenu treba graditi iz početka, da li se oni koji rade u tabloidima mogu zvati novinarima, zašto NDNV ne pristaje na uzimanje novca od političara, te kako pomoći medijima na lokalu
Veliki broj prekršaja novinarskog kodeksa u štampanim i onlajn medijima i edukacija građana o tome kada imaju pravo da se obrate tom telu, predstavljaju najveće izazove u radu Saveta za štampu, izjavio je FoNetu član Komisije Saveta za žalbe Bojan Cvejić.
Krajnje poražavajuće i deprimirajuće deluje reagovanje Ministarstva kulture i informisanje na saopštenje nedeljnika "Vreme". Ništa u njemu nije patetična demagogija. Naprotiv, jadno je i otužno pravdanje Ministarstva zbog čega je podnelo prekršajnu prijavu protiv "Vremena": da bi se dodvorilo režimskim tabloidima, Ministarstvo tobože insistira kako je zakon jednak za sve pa pokušava da izjednači nas i njih.
Nedeljnik Vreme ocenio je danas da najava prekršajne prijave Ministarstva kulture i informisanja ima za cilj „daljnji pritisak“ na nezavisne medije i „kontrolu štete“ koju su režimski tabloidi napravili „prozirnim i licemernim pokušajem njihovog izjednačavanja sa ‘Vremenom'“.
