Umesto N1 i Nove S – katanac: Yettel i SBB bez najave gase kanale korisnicima 
Ko je ubio profesora Džejsona Ardeja? 
Milosavljević o kupovini N1: Kompanija koja tokom preuzimanja čeka odobrenja ne može unapred da postavlja direktore 
Deliblatska peščara gori – tužilaštvo preti: Kako je izgledalo izveštavanje pod pretnjom kazni 
Dogovora o predsedniku REM-a i dalje nema, koče ga „kontroverze” i „interesi sa strane” 
Gotovo svi članovi radnih grupa za medijske zakone koje nije imenovala Vlada i dalje nisu zadovoljni predlogom medijskih zakona i ukazuju na to da su ta dva člana bila samo vrh ledenog brega.
Uplitanje države na bilo koji način u medije nije se pokazalo kao dobro rešenje. Pozivanje na evropske modele ne može biti znak jednakosti. Zemlje u našem regionu ne mogu se porediti sa državama sa demokratskom kulturom na visokom nivou i uvek je bitan društveni kontekst u kojem se nešto dešava, ističe za N1 Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara (EFJ), povodom izmena medijskih zakona u Srbiji, prema kojima se predviđa da Telekom - sada i po zakonu - ima mogućnost da preko drugih firmi poseduje medije.
Članovi radne grupe koji se bave izmenana Zakona o javnom informisanju su se, u zavisnosti odakle dolaze, složili da se ne slažu, kaže za N1 članica ove grupe ispred Koalicije za slobodu medija Tamara FIlipović-Stevanović.
Nacrti Zakona o informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima, čije su sporne izmene naknadno unete prethodnih dana, izazvale buru u javnosti, i naći će se, najverovatnije, već sutra na sednici Vlade Srbije. Da predstavnici države izmene već usaglašene nacrte - nije prvi put. Može se reći da je to praksa, kaže Tanja Maksić, novinarka BIRN-a i članica Radne grupe za Zakon o informisanju i medijima, koja navodi kao primer rad na Medijskoj strategiji. Dešavalo se i da se na poslednjim sastancima dodaju neki članovi koji se tiču mogućnosti povratka državnog vlasništva, kroz preduzeća koja su vlasnički ili finansijski povezani sa državom, rekla je Maksićeva podsećajući da u Medijskoj strategiji jasno stoji da država mora da se povuče iz vlasništva u medijima. Konstatuje da time država zapravo želi da stavi u legalan tok ulaganja Telekoma u medije.
U tekstovima nacrta medijskih zakona i dalje ostaju članovi koji će omogućiti državi da, preko svojih firmi, učestvuje u vlasništvu medija, čime će se samo ozakoniti dosadašnje, nelegalno stanje na domaćoj medijskoj sceni, kažu sagovornici Danasa.
Bezmalo je prošla decenija otkako se država zakonom obavezala da će izaći iz vlasništva nad medijima u Srbiji. To se formalno i dogodilo, pa su brojni lokalni i beogradski mediji privatizovani. Ipak, vlast je našla načina da „kontroliše“ deo medija i to preko državnog Telekoma koji je prethodnih godina pokretao svoje i podržavao druge medije. Međutim, uskoro će biti usvojen novi Zakon o javnom informisanju u kome država pokušava da „progura“ član koji ovu situaciju praktično legalizuje, državnim firmama poput Telekoma biće omogućeno da osnivaju medije.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić kazao je da je Izmenama Zakona o elektronskim medijima koje se tiču "Telekoma" vlast faktički priznala da je pet godina radila nelegalne stvari i vršila krivična dela "osnivajući medije parama građana i trošeći milione dinara".
Država nema nameru da se vraća u vlasništvo medija, hoće samo da to dozvoli Telekomu, tvrdi ministar informisanja Mihailo Jovanović. Na javnoj raspravi u Kragujevcu najavljeno da država odustaje od predloga koji degradira ulogu Saveta za štampu, ali ne i od predloga vezanih za funkcionisanje REM-a
Učesnici javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima u Nišu bili su saglasni da član 39 Nacrta Zakona, kojim se propisuje da medijski sadržaj može proizvoditi pravno lice u javnoj svojini ako ne koristi državnu pomoć i ne obavlja delatnost od opšteg interesa, može predstavljati vraćanje države u medije na "mala vrata".
Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski i teoretičarka medija Ana Martinoli saglasni su da javni servis nije ono što treba da bude. Veljanovski ističe da je tamo kao za vreme devedesetih, kada je tadašnji direktor RTB Dušan Mitević govorio - za neprijatelja nema prostora. On je objasnio i šta vlast pokušava da "legitimiše" novim zakonom, kad je u pitanju Telekom Srbija.
Dok građani brinu o svakom dinaru, državni Telekom Srbija u ostvarenju svojih ciljeva ne pita za cenu. Državna telekomunikaciona kompanija od ove nedelje ponovo je postala vlasnik prava na prenos bosanskohercegovačke Premijer lige i kupa Bosne i Hercegovine. Procene stručnjaka su da je iz kase Telekoma "otišlo" neopravdano mnogo novca. Dok su iz Fudbalskog saveza BiH zadovoljni postignutim ugovorom, iz komšiluka stižu ocene i da je pozadina ove priče politička.
Telekom Srbija je 2021. u saradnji sa info kanalom Euronews iz Francuske u etar pustio televiziju Euronews Srbija. Iako je državni vrh konstatovao da će ova televizija doprineti medijskom pluralizmu, iza kulisa se zapravo zamagljivala činjenica da država ulazi u vlasništvo medija.
Dok su najvijači Partizana u Areni slavili novu titulu prvaka u košarci, oni pored malih ekrana nisu mogli sinoć da vide podizanje pehara jer je TV Arena rešila da prekine program i da iz svog studija saopšti kako navijači crno belog tima moraju da budu zahvalniji prema vlastima.
Tržišna utakmica dva telekomunikaciona igrača. Tako vlast u Srbiji interpretira sukob Telekoma i SBB-a, koji posluje u okviru Junajted grupe. Ipak, da li se državni Telekom i privatna kompanija SBB bore za parče tržišta ili je ulog mnogo veći: kakve će informacije stići do građana Srbije?
U borbi između Telekoma Srbije i SBB-a se više ne radi samo o telekomunikacijama i parčetu tržišnog kolača, radi se o tome kakvu će sliku Srbije dobiti krajnji korisnici, odnosno građani Srbije – kaže za Danas novinarka Maja Đurić, koautorka dokumentarnog filma „Trn u oku“, gde je sa kolegom Adamom Santovcem istraživala rat Telekoma Srbije protiv SBB i medija u vlasništvu Junajted grupe.
U najnovijem polugodišnjem izveštaju Evropske komisije o stanju vladavine prava u Srbiji ne pominju se masovni protesti građana koji se već šest nedelja održavaju u Beogradu. U tom dokumentu, u koji je Nova.rs imala uvid, se, između ostalog, skreće pažnja na premeštaj dve tužiteljke koje su radile na slučaju EPS-a, nerešen slučaj uzbunjivača iz Krušika, pominju se pretnje i kampanja klevetanja novinara, potreba jačanja nezavisnosti REM-a, ali i slučaj Telekoma Srbije i postupci koji se vode protiv te kompanije.
Telekom Srbija planira da preuzme, odnosno kupi 100 odsto udela u kompaniji Globatel, čiji je većinski vlasnik Pink medija grupa Željka Mitrovića, izjavio je generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić.
Telekom Srbija grupa koju čini 11 preduzeća, predvođenih kompanijom Telekom Srbija AD, i koje raspolažu imovinom od skoro četiri milijarde evra, u prošloj godini je ostvarila neto dobit od celih 3,5 milijarde dinara ili oko 30 miliona evra, što je skoro upola manje nego 2021. godine. Stopa neto dobiti nacionalnog telekomunikacionog operatera u većinskom državnom vlasništvu je pala na svega 2,1 odsto.
Troškovi kompanije "Arena sports cahnells d.o.o." u 2022. godini bili su čak 80 odsto veći od prihoda, a ukupni negativan bilans rada te kompanije - sportskih kanala u vlasništvu srpskog "Telekoma" - iznosi 106,7 miliona evra, piše specijalizovani medijski portal "Media daily".
