Umesto N1 i Nove S – katanac: Yettel i SBB bez najave gase kanale korisnicima 
Ko je ubio profesora Džejsona Ardeja? 
Milosavljević o kupovini N1: Kompanija koja tokom preuzimanja čeka odobrenja ne može unapred da postavlja direktore 
Deliblatska peščara gori – tužilaštvo preti: Kako je izgledalo izveštavanje pod pretnjom kazni 
Dogovora o predsedniku REM-a i dalje nema, koče ga „kontroverze” i „interesi sa strane” 
U proteklom periodu mediji su bili tuženi zbog prenošenja saopštenja ili izjave političara. Iako odgovornost za javnu reč snose i medij i onaj ko nešto poručuje, tužena bude samo jedna strana.
Bratislav Gašić, direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA), ni prošle nedelje se nije pojavio na suđenju novinarki i uredniku KRIK-a, jer je navodno iznenada bio sprečen da dođe, pa je suđenje odloženo. Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović je istakao da smatra da je tužba pritisak na redakciju, kao i da bi suđenje trebalo da se održi iako Gašić nije došao. „Obično nas tuže i ne pojavljuju se na sudu. On je direktor BIA-e, znači da očekujemo da nikada neće doći zbog posla?“
Glavni i odgovorni urednik KRIK-a Stevan Dojčinović rekao je prošlog četvrtka na suđenju KRIK-u po tužbi šefova policijske Jedinice za zaštitu svedoka da ovaj postupak vidi kao pokušaj da se novinari zastraše i prestanu da pišu o decenijskom problemu u policiji. „Ovo je pitanje slobode govora, pokušavaju da nas ućutkaju da ne pišemo o problemima u tom odeljenju MUP-a što je suprotno smislu novinarskog posla“, rekao je Dojčinović.
Privredni sud u Beogradu se oglasio nenadležnim za postupanje po tužbi koju je kompanija „Adria media group“, osnivač i izdavač tabloida „Kurir“, podnela 18. juna prošle godine protiv dnevnog lista Danas, zbog, kako su u tužbi naveli – nelojalne konkurencije.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) šokirano je nedavnom presudom kojom je portalu Autonomija pravosnažno izrečena novčana kazna zbog prenošenja stranačkog saopštenja, te upozorava javnost da je „takva presuda bez presedana jer sugeriše da mediji ne mogu prenositi stavove politčkih aktera, odnosno da mogu biti sudski procesuirani i kažnjeni ukoliko ih bilo ko tuži jer su preneli bilo čiji politički stav”.
Najveći broj onih koji tuže tabloide su osobe nepoznate široj javnosti, dok profesionalne medije najviše tuže političari, pokazuju istraživanja Slavko Ćuruvija fondacije i CEPRIS-a. Bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero kaže da na taj način političari vrše pritisak na profesionalne medije, što je najizraženije u predizbornom periodu
Predsednik opštine Gornji Milanovac Dejan Kovačević bio je sprečen da se danas pojavi u beogradskoj Palati pravde gde je trebalo da bude saslušan kao tužilac u sporu protiv „Takovskih novina“.
Bratislav Gašić, direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA), nije došao na današnje suđenje novinarki i uredniku KRIK-a koje je tužio prošle godine, a njegov advokat je to opravdao navodnom zauzetošću zbog sukoba u Ukrajini. Na suđenje nije došla ni sudija, pa je ono odloženo – čak za kraj juna ove godine. Šef BIA je novinarku i urednika KRIK-a tužio zbog vesti sa suđenja kriminalcu Zoranu Jotiću Jotki u kojoj su citirani prisluškivani razgovori kriminalaca u kojima pominju Gašića.
Viši sud u Beogradu doneo je prvostepenu presudu prema kojoj su Novinsko preduzeće Vreme, izdavač nedeljnika Vreme, urednik Filip Švarm i novinar Nemanja Rujević dužni da isplate direktorki Službenog glasnika Jeleni Trivan 80.000 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, odnosno nanetih duševnih bolova. Iz nedeljnika, čiji je tekst o sumnji u originalnost doktorata direktorke Službenog glasnika i doveo do tužbe, najavljuju da će se žaliti na presudu
Viši sud u Beogradu presudio je u korist Pištaljke i odbio tužbu visokog funkcionera Srpske napredne stranke, jednog od direktora u državnom preduzeću „Koridori Srbije” i člana opštinskog veća u Rači Aleksandra Senića zbog pisanja o njegovoj ulozi u spornoj izgradnji postrojenja za preradu otpadnih voda u Rači.
Agencija za zaštitu životne sredine odustala je od postupka protiv KRIK-a i zakonskog zastupnika Stevana Dojčinovića jer KRIK navodno nije na vreme platio ekološku taksu od 228 dinara i sud je obustavio postupak. Ovo je jedan od deset postupaka sa kojima se KRIK suočio u prethodnih godinu dana, a koje su medijska udruženja i međunarodne organizacije nazvale pritiskom na novinsku redakciju.
Niz tužbi podnetih protiv KRIK-a prethodnih meseci su zloupotreba mehanizma koji treba da obezbedi pravdu, a koristi se za šikaniranje medija, ocenjuje predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Norbert Šinković.
Povodom teksta koji je Cenzolovka prenela sa istraživačkog portala KRIK pod naslovm „KRIK zatrpan tužbama ljudi bliskih režimu” reagovala je kompanija Mineco Ltd sa zahtevom da objavimo njihov odgovor
Redakcija KRIK-a je pod udarom tužbi koje imaju za cilj da je unište, rekla je danas Miranda Patrucić, urednica međunarodne novinarske mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) u okviru ceremonije dodele Nobelove nagrade. Ona je pozvala međunarodnu zajednicu novinara da reaguje povodom ovog slučaja. „Ovo je jedan od finalnih udaraca, pošto nisu upalile sve dosadašnje pretnje i zastrašivanja”, kazala je Patrucić.
Učestale tužbe sa kojima se KRIK suočava u poslednje vreme deo su koordinisane kampanje političkih moćnika i cilj im je slabljenje KRIK-a i gašenje nezavisnih medija u Srbiji, piše u saopštenju međunarodne novinarske organizacije Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP).
Redakcija KRIK-a prethodnih meseci zatrpana je nizom tužbi koje su, u većini slučajeva, podneli ljudi iz vlasti ili njima bliski biznismeni. Ukupna vrednost 10 postupaka koji se trenutno vode protiv redakcije, urednika i novinara je 90 miliona dinara – što je tri puta više od godišnjeg budžeta KRIK-a. U jednom slučaju se čak traži zatvorska kazna za novinarke. „Postupci predstavljaju veliki pritisak na našu redakciju i mislim da su u pitanju SLAPP tužbe, odnosno da su pokušaj da se ućutka i ugasi KRIK”, smatra urednik KRIK-a Stevan Dojčinović.
Nezavisno udruženje novinara Srbije izražava solidarnost sa koleginicima i kolegama iz redakcije KRIK, budući da su već duže vreme pod udarcima tužbi zbog svojih istraživačkih tekstova, koji su profesionalno urađeni i napisani.
Bogoljub Karić, poznati domaći biznismen, tužio je KRIK, urednika Stevana Dojčinovića i zamenicu urednika Bojanu Jovanović zbog teksta o vezama članova porodice Karić sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom i povlašćenom položaju koje njihove kompanije imaju u toj zemlji. Karić tvrdi da mu je KRIK povredio čast i ugled, kao i da su njegov sin i kompanije povezane sa porodicom zbog naše priče stavljeni pod sankcije Evropske unije i američkog Trezora. KRIK stoji iza svog teksta i podseća da je sve što je objavljeno o Kariću i njegovim kompanijama potkrepljeno zvaničnim dokumentima.
Predrag Koluvija, kome se sudi da je uzgajao više od tone i po marihuane na imanju svoje firme „Jovanjica“, tužio je po drugi put KRIK i urednika Stevana Dojčinovića zbog navodnog kršenja pretpostavke nevinosti. Koluvija tužbom traži da mu se isplati 2,8 miliona dinara (gotovo 24 hiljade evra) zbog duševnih bolova koje je, tvdi, pretrpeo zbog sedam KRIK-ovih tekstova. Prethodnu Koluvijinu tužbu novinarska udurženja u Srbiji ocenila su kao pritisak na rad KRIK-a.
Pravni tim Predraga Koluvije, prvookrivljenog u predmetu Jovanjica, podneće tužbu protiv svih medija koji se budu ogrešili o Zakon o javnom informisanju, rekao je za Danas Koluvijin branilac, advokat Svetislav Bojić.
