Reporteri: U Srbiji predsednik novinare zove teroristima, a vlast se ponaša kao da već ima zakon o stranim agentima 
Evropska komisija zažmurila na stanje u medijima, pokušava da nagradi Srbiju otvaranjem klastera 
Nagrada za lojalnost: Prorežimskim medijima milioni od Ministarstva informisanja 
Da li nam uopšte treba javni servis i šta uraditi sa RTS-om nakon smene vlasti? 
Kritičko novinarstvo pod udarom: Ugrožavanje novinara sve raširenije i u demokratskim društvima 
Reporteri bez granica zabrinuti su zbog zabrana ulaska u Srbiju crnogorskim novinarima Vuku Marašu i Petru Komneniću, pod izgovorom nacionalne bezbednosti, i pozivaju srpske vlasti da ove mere ukinu.
Evropska komisija preporučila je da se u julu otvori Klaster 3 u pregovorima Srbije sa EU i tako nastavi proces evrointegracija, iako u internom dokumentu iz maja ukazuje na ozbiljno pogoršanje medijskih sloboda, uključujući napade na novinare. Za otvaranje klastera, međutim, neophodan je konsenzus svih 27 članica, ali neke od njih smatraju da Srbija nije spremna za dalje korake. Na sastanku ambasadora EU, osam država članica je glasalo protiv te ideje.
Novinarstvo se sve češće predstavlja kao delovanje protiv države – i u autoritarnim i u demokratskim režimima. U Srbiji predsednik novinare naziva teroristima, a medijski profesionalci tretiraju se kao „neprijatelji koji služe stranim interesima”, navode Reporteri bez granica u izveštaju o tome kako je nacionalna bezbednost postala izgovor za progon i ućutkivanje novinara širom sveta
Svima nam je jasno da novu vlast u Srbiji – ako je uskoro uopšte bude – čeka veliki i težak posao obnove RTS-a. Taj posao moraće da se radi u vreme kada je budućnost javnih medijskih servisa veoma neizvesna, jer se sama ideja tog koncepta sve glasnije preispituje.
Crnogorski novinar i direktor organizacije BIRN Crna Gora Vuk Maraš objavio na svom Fejsbuk profilu da mu je danas zabranjen ulazak u Srbiju na Aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu, odakle je trebalo da nastavi put ka Rimu.
Od Trampovih vređanja novinara, preko mafijaških napada u Italiji ili upada u stan u Francuskoj, sve žešći politički pritisci i pretnje moćnika, fizički napadi i konstantno zastrašivanje pokazuju da su novinari i kvalitetno novinarstvo sve ugroženiji i u razvijenim, do juče uzornim demokratijama. Reporteri bez granica su stanje medijskih sloboda u svetu ocenili kao najgore u ovom veku
Da se lojalnost prorežimskih medija vlastima itekako isplati, i to ne samo na lokalnim konkursima za sufinansiranje medija, pokazalo je ove godine i Ministarstvo informisanja. Na devet konkursa Ministarstva raspodeljeno je više od 482 miliona dinara, a najviše je otišlo u džepove onih koji obavljaju propagandni rad za potrebe vlasti SNS-a. Milionima su nagrađeni ne samo stari i dobro poznati mediji i produkcije, već i neki novi igrači koji su se na medijskom tržištu pojavili tek pre nekoliko meseci.
Nakon protesta održanog u Novom Sadu u subotu, 20. juna, lokalni onlajn mediji bliski vladajućoj strukturi pokrenuli su sinhronizovanu kampanju usmerenu protiv neistomišljenika.
Američki bogataš Aron D'Suza, uz finansijsku podršku milijardera Pitera Tila, pokrenuo je u aprilu platformu Objection AI, na kojoj veštačka inteligencija, uz naknadu od dve do petnaest hiljada dolara, u roku od nekoliko dana donosi presudu o tome da li je neki medij oklevetao klijenta ili objavio neistinu. Iz organizacija za zaštitu medijskih sloboda upozoravaju da je reč o novom obliku pritiska na novinare: privatizovanoj cenzuri u rukama bogatih.
Tamo gde postoji kvalitetan javni servis kome ljudi veruju, publika se sporije seli na internet da se informiše, kaže u intervjuu za Cenzolovku profesorka Snježana Milivojević, autorka izveštaja o Srbiji koji je objavio Rojtersov institut za novinarstvo. U zemljama koje klize u autokratiju ili su već autokratizovane, ljudi se u potrazi za informacijama sve više okreću mrežama, kojima – paradoksalno – takođe ne veruju.
Posle skoro pola godine ignorisanja izbora Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), skupštinski Odbor za kulturu i informisanje danas je obustavio izbor kandidata saveta nacionalnih manjina – sporne kategorije zbog koje je čitav izbor mesecima blokiran.
Od pada nadstrešnice u Novom Sadu eskalirali su napadi na kritičke medije. Rizično je baviti se novinarstvom ovde: Srbija zaista jeste najopasnije mesto u Evropi za rad novinara, i to smo videli u poslednjim izbornim ciklusima. Ovde su izbori kao ratne zone. Novinari se fizički napadaju. Centar Beograda je okupiran i pretvoren u paramilitarni kamp iz kog svakog trenutka mogu da iskoče kriminalci, navodi za Cenzolovku profesorka Snježana Milivojević, koja je za Rojtersov institut za studije novinarstva radila istraživanje o Srbiji.
Budućnost javnih servisa u digitalnom dobu, u eri mnoštva izvora informacija i uređaja na kojima ih primamo, prilično je neizvesna. Ovo što se trenutno dešava u britanskom BBC-ju može nam biti pokazatelj
Uteruju nam strah u kosti samo zato što smo pomenuli zvučni top. Preživeli smo mi i mnogo gore od toga, piše Tamara Skrozza
U svemu ovome nisam bitan ja, u pitanju je zastrašivanje i profesionalnih medija, njihovih sagovornika i građana, kaže glavni i odgovorni urednik Bete Vojkan Kostić, koji je juče saslušan u vezi sa krivičnim delom „organizovanje radi rušenja poretka Republike Srbije"
Cilj ove kampanje je da se čitavo društvo koje protestuje zaustavi, da se zaledi, kako bi se u taj vakuum ubacila poruka: „Sve je laž! Nismo tukli decu u Valjevu! Nismo koristili sonično oružje protiv mirnih građana!”, kaže novinar Radara Milan Radonjić, autor teksta o upotrebi zvučnog oružja na protestu 15. marta, koji je ovih dana na meti vlasti i tabloida
Mislim da je potpuno jasno da ovaj čin nije izolovani incident, već posledica dugogodišnje atmosfere targetiranja, dehumanizacije i kampanja mržnje kojima sam izložen zajedno sa porodicom, kaže novinar Dinko Gruhonjić nakon što su huligani demolirali automobil njegovog sina u blizini zgrade u kojoj živi u Novom Sadu
Bez novog Saveta REM-a nema pomaka Srbije na putu ka EU niti 1,6 milijardi evra iz Plana rasta, ali proces izbora stoji gotovo pola godine. Iz OEBS-a za Cenzolovku kažu da su razgovori u toku, dok u Skupštini Srbije ćute. Istovremeno, Ana Brnabić oštro kritikuje navodno mešanje Evropske unije, iako joj se sama obraćala za pomoć u ovom procesu
Sinoć je ispred Skupštine Srbije napadnut novinar i predsednik ANEM-a Veran Matić, kada mu je nepoznati muškarac oteo telefon, a onda mu ga vratio po naređenju osuđivanog huligana Đorđa Prelića, koji je Matiću poručio da mu je „uništio život“. Ovo je poslednji u nizu nekoliko desetina napada na novinare koji su se od prošle godine desili u rejonu Ćacilenda – ozloglašenog kampa u Pionirskom parku gde dežuraju muškarci sa kačketima, huligani, batinaši i kriminalci sa debelim dosijeima, kojima je po svemu sudeći dopušteno da napadnu bilo koga čak i naočigled policije.
Pred sud godišnje stigne više hiljada tužbi protiv medija. Procesi traju predugo, odštete za kršenje nečijih prava su niske, pa izostaje bilo kakva satisfakcija. S druge strane je rekordan broj prijavljenih napada na novinare, a slaba ili nikakva reakcija nadležnih, zaključeno je na predstavljanju novog istraživanja Slavko Ćuruvija fondacije o zaštiti slobode izražavanja na sudu
Decenijama od globalne popularizacije pretplata na medijske sadržaje i donacija publike, mediji u Srbiji i dalje ne zarađuju dovoljno od takvih modela da bi bili samoodrživi. Iako se ovaj vid finansiranja u svetu nezavisnih medija smatra idealom, deo njih odbija da zatvori sadržaj iza pejvola smatrajući da informacije od javnog interesa treba da budu dostupne svima.
Firme čiji je vlasnik Danilo Babin dobile su na pokrajinskom medijskom konkursu skoro 11 miliona, Ognjane Starović, sestre ministra Nemanje Starovića, dva, dok je televizija čiji su vlasnici Saša Blagojević i Dragan J. Vučićević četiri miliona dinara
Novac za medijske projekte u Aleksincu otišao je firmama i medijima iz Niša, Užica i Novog Sada, dok su lokalni aleksinački mediji dobili tek toliko da mogu da stave ključ u bravu. Petoro novinara Radio Aleksinca i portala Al pres, koji praktično zavise od lokalnog novca, od juna su na birou, a vlasnik ovih medija smatra da se vlastima ne dopada što prate proteste.
