Alpac Capital bi da što pre preuzme upravljanje nad nezavisnim medijima u Srbiji 
Cviljenje novinarstva 
Odobrenje za prodaju N1 i Nove daje Vlada Luksemburga: Čemu žurba sa smenama direktora kad kupovina nije završena? 
Telekom Srbija, partner MAGA sveta u Poljskoj 
Vlada Luksemburga može da sankcioniše promenu direktora N1, Nove, Radara i Danasa, koju još nije odobrila 
Pored poznatih prijateljskih veza Aleksandra Vučića sa Mariom Vargasom, ocem novog vlasnika N1 i drugih nezavisnih medija, o političkoj pozadini kupovine N1 i Nove S govori i pismo Ministarstva informisanja, koje napada regulatora u Luksemburgu, teško optužuje i vređa ove dve televizije. U Sloveniji ovaj posao vide kao politički, iza koga stoje Vučićevi interesi, te strahuju zbog njegovog i ruskog uticaja
Reporteri bez granica pozivaju EU da prestane da zatvara oči pred stanjem medijskih sloboda u Srbiji, državi kandidatu za članstvo u EU, podsećajući da je to jedina zemlja u EU i na Balkanu iz koje su novinari morali da odu zbog posla koji obavljaju.
Iz državnog ministarstva Vlade Luksemburga za Cenzolovku kažu da ono mora da odobri svaku promenu "kontrole nad kompanijom od strane njenih akcionara", te da promena koja je sprovedena bez njihovog odobrenja može dovesti do "postupka za izricanje sankcija"
Ukoliko smogne snage da konačno skloni ovu vlast, srpsko društvo čeka važna debata o tome kakve medije generalno želi i koju ulogu u novom sistemu namerava da dodeli javnom servisu. Očigledno je da ovaj današnji ne ispunjava svoju osnovnu funkciju – da informiše, dok se o ostale dve, da obrazuje i zabavi, može diskutovati
Luksemburški regulator ALIA za Cenzolovku pojašnjava da za nadležnu službu Vlade Luksemburga donosi ocenu koja podrazumeva uticaj na medijski pluralizam i uređivačku nezavisnost. Šta ako Luksemburg na kraju ne odobri prodaju medija u kojima su već smenjeni direktori? Nema objašnjenja zašto se toliko žuri u poslu koji mora biti potpuno transparentan
Sada će režim, osim ako se ne desi neko čudo, imati četiri televizije sa nacionalnim dozvolama, stotine lokalnih, sve nacionalne novine i radio-stanice, armiju botova na mrežama i nekoliko čitanih portala. Mi za informisanje imamo Fejsbuk, Instagram i malo Tik-toka, plus poneki još uvek živi istraživački ili lokalni medij. Pa, ako neko hoće da čestita…
Početkom jula je u Poljskoj lansiran TV kanal NewsMax Polska, u stoprocentnom vlasništvu srpskog Telekoma. Šta radi državni operater na poljskom tržištu u godini pred tamošnje parlamentarne izbore? Dok iz Telekoma za Cenzolovku tvrde da je reč samo o ekonomskom interesu, poljski novinari sa kojima smo razgovarali slute da se iza ove priče krije nešto mnogo ozbiljnije.
Ova će se bitka, bitka za američke medije oko spajanja dve mega-kompanije, fizički odvijati na sudovima, berzama i po ugaonim kancelarijama viših spratova poslovnih solitera. Pravi stratezi, međutim, domunđavaće se u političkim prostorima – Kapitol Hilu, Beloj kući i golf terenima.
Ako ste mislili da časopis koji se bavi lovom ili ribolovom ne može nikome da zasmeta – varate se. Specijalizovani časopisi u Srbiji su dugo važili za oblast koju prate gotovo samo oni zainteresovani za specifične teme. Ali u Srbiji 2026. godine politika je umešala prste u sve: Cenzolovka istražuje kako se i nišni mediji u Srbiji danas nalaze na udaru političkih pritisaka i (auto)cenzure, dok istovremeno pokušavaju da prežive u teškim tržišnim uslovima.
Još 2021. međunarodne organizacije su upozorile pisca i novinara Marka Vidojkovića da nije bezbedan u Srbiji. Sa suprugom je 2023. napustio zemlju, kao prvi od šest novinara koji su zbog pretnji kasnije morali da odu. Ni danas nije potpuno bezbedan, neprekidno dobija pretnje, Informer ga targetira u proseku dvaput nedeljno. Istovremeno je u najužem izboru za čuvenu međunarodnu nagradu koju dodeljuje Centar Vaclav Havel
Osam dobitnika i finalista izbora za Pulicerovu nagradu, najprestižnijeg priznanja za novinare u SAD, prijavilo je ove godine upotrebu veštačke inteligencije tokom rada na pričama – za razvrstavanje i pretragu hiljada dokumenata, prevode neprepoznatljivog pisma, pa čak i za proveru novinarske analize. Ipak, VI je ostala samo pomoćni alat, nije korišćena za pisanje i uređivanje priča
Metastaziralo, najkraći je komentar sagovornika Danasa na okolnost da Informer TV uređivački usmerava i programski popunjava sve više lokalnih televizijskih kanala po Srbiji, u nastojanju da propagira vlast i targetira njene političke protivnike, ne libeći se da koristi i sredstva koja se mogu označiti kao „bruka za profesiju“.
Izvor finansiranja kupovine Adria News Networka (ANN) — koji poseduje poslednji veliki nezavisni televizijski kanal u Srbiji i jedan od vodećih informativnih medija u Crnoj Gori — nije poznat. Reporteri bez granica (RBG) zabrinuti su da bi prodaja mogla dovesti do političkog uticaja u medijima ANN-a i pozivaju na potpunu transparentnost finansiranja, kao i na to da se, pre nego što evropske vlasti odobre transakciju, uspostave obavezujuće i sprovodive garancije uređivačke nezavisnosti.
Rekorder u kašnjenju sa izveštajem je firma Tačno, u okviru koje posluje agencija Tanjug. Izveštaj za projekat koji je podržan na konkursu Ministarstva informisanja u 2025. godini podnela je posle 211 dana. To nije bila prepreka da na istom konkursu ove godine dobije 4,3 miliona dinara, uprkos tome što zakon to zabranjuje. Neke koji su sa izveštajima kasnili Ministarstvo ne samo da nije kaznilo, nego ih je nagradilo dodelivši im sredstva i ove godine.
Iz kabineta evropske komesarke za proširenje Marte Kos rečeno je da je veoma zabrinjavajuće što je zbog svog novinarskog rada Veran Matić izložen napadima i u strahu za svoju bezbednost, te da se nadaju da će u kratkom roku biti zaštićen. Ovaj odgovor komesarke dolazi nakon što ih je Matić obavestio da je zbog ogromnog broja pretnji zatražio od policije bezbednosnu procenu
Uprkos intenzivnim desetodnevnim konsultacijama, propao je pokušaj da se nađe zajednički kandidat za predsednika iza koga bi stali svi članovi Saveta REM-a. Nezavisni članovi tražili su nove predloge, ali je grupa koju hvale predstavnici vlasti insistirala da kandidat ponovo bude bivši državni sekretar Miloš Garić
Istraživači Univerziteta Kolumbija analizirali su ceo slučaj „Ćuruvija”: od ubistva novinara do oslobađanja okrivljenih, odluke Vrhovnog suda o povredi zakona u pravosnažnoj presudi i tužbi protiv fondacije koju su osnovala njegova deca. Slučaj ocenjuju kao presedan i ističu njegovu važnost za pitanja slobode izražavanja, odgovornosti i istorijskog pamćenja
Kada su nadležni na TV Kuriru u svoju emisiju pozvali tiktokera M. R. poznatijeg kao Faraon, išli su na siguricu – gostovanje koje garantovano izaziva skandal, a posle može da se analizira i u štampanom izdanju. O etici, javnom interesu, uznemiravanju javnosti, odgovornosti i funkciji medija nije se preterano razmišljalo
Srbija se još uvek nije uskladila sa pravilima EU protiv zlonamernih postupaka protiv novinara, civilnog sektora i drugih kritičara vlasti, iako je po njihovom broju u evropskom vrhu. Nedostaje politička volja, a problem produbljuju nedovoljna nezavisnost pravosuđa, slaba zaštita medijskog pluralizma, kampanje diskreditacija kritičkih medija i odsustvo odgovornosti za pritiske na novinare – smatra pravnica i ekspertkinja u oblasti SLAPP tužbi Ana Zdravković
Postoji čvrsta veza između stepena ulaganja u javni servis i snage demokratije, bez obzira na izuzetke kao što su SAD. Što neka zemlja više ulaže u javni servis i tom servisu pruža strukturnu zaštitu kroz regulatorne mehanizme i političku i ekonomsku nezavisnost, to je demokratija u toj zemlji zdravija.
Zahvaljujući TV Mačva, klon Informerovog Kolegijuma je sada i u Šapcu, kao još jedna u nizu zajedničkih operacija tabloida Alo i Informer po Srbiji. Posle Čačka, Užica, Valjeva, Novog Sada, Bačke Palanke... širi se mreža za obračune sa kritičarima vlasti
Nakon više od decenije projektnog sufinansiranja medija, pokazalo se da ono ne služi tome da podrži javni interes, već da nagradi podobne. I dok lokalni mediji naklonjeni vlasti broje milione iz gradske, državne i pokrajinske kase, oni prepoznatljivi po kritičkom glasu imaju dva pristupa projektnom sufinansiranju: ili konkurišu očekujući da neće dobiti novac, ili potpuno bojkotuju konkurse, kako im ne bi dali legitimitet.
Reporterka Cenzolovke sa ukrajinskim novinarima dan posle jednog od najsmrtonosnijih vazdušnih napada na Kijev, sa 496 jurišnih i lažnih dronova i 74 krstareće rakete i balistička projektila
