Lokalna propagandna mreža Informera i Aloa stigla i u Šabac 
Miloš Medenica: Uputstvo za upotrebu 
Skandalizovanje s predumišljajem 
Bez para za Boom 93 i eBraničevo u Požarevcu, sumnjaju da je razlog praćenje studentskih protesta 
Bjeletić o napadu u Pirotu: Opkolili su nas i napali još pre nego što sam izvukla mikrofon 
Izvor finansiranja kupovine Adria News Networka (ANN) — koji poseduje poslednji veliki nezavisni televizijski kanal u Srbiji i jedan od vodećih informativnih medija u Crnoj Gori — nije poznat. Reporteri bez granica (RBG) zabrinuti su da bi prodaja mogla dovesti do političkog uticaja u medijima ANN-a i pozivaju na potpunu transparentnost finansiranja, kao i na to da se, pre nego što evropske vlasti odobre transakciju, uspostave obavezujuće i sprovodive garancije uređivačke nezavisnosti.
Rekorder u kašnjenju sa izveštajem je firma Tačno, u okviru koje posluje agencija Tanjug. Izveštaj za projekat koji je podržan na konkursu Ministarstva informisanja u 2025. godini podnela je posle 211 dana. To nije bila prepreka da na istom konkursu ove godine dobije 4,3 miliona dinara, uprkos tome što zakon to zabranjuje. Neke koji su sa izveštajima kasnili Ministarstvo ne samo da nije kaznilo, nego ih je nagradilo dodelivši im sredstva i ove godine.
Iz kabineta evropske komesarke za proširenje Marte Kos rečeno je da je veoma zabrinjavajuće što je zbog svog novinarskog rada Veran Matić izložen napadima i u strahu za svoju bezbednost, te da se nadaju da će u kratkom roku biti zaštićen. Ovaj odgovor komesarke dolazi nakon što ih je Matić obavestio da je zbog ogromnog broja pretnji zatražio od policije bezbednosnu procenu
Uprkos intenzivnim desetodnevnim konsultacijama, propao je pokušaj da se nađe zajednički kandidat za predsednika iza koga bi stali svi članovi Saveta REM-a. Nezavisni članovi tražili su nove predloge, ali je grupa koju hvale predstavnici vlasti insistirala da kandidat ponovo bude bivši državni sekretar Miloš Garić
Istraživači Univerziteta Kolumbija analizirali su ceo slučaj „Ćuruvija”: od ubistva novinara do oslobađanja okrivljenih, odluke Vrhovnog suda o povredi zakona u pravosnažnoj presudi i tužbi protiv fondacije koju su osnovala njegova deca. Slučaj ocenjuju kao presedan i ističu njegovu važnost za pitanja slobode izražavanja, odgovornosti i istorijskog pamćenja
Kada su nadležni na TV Kuriru u svoju emisiju pozvali tiktokera M. R. poznatijeg kao Faraon, išli su na siguricu – gostovanje koje garantovano izaziva skandal, a posle može da se analizira i u štampanom izdanju. O etici, javnom interesu, uznemiravanju javnosti, odgovornosti i funkciji medija nije se preterano razmišljalo
Srbija se još uvek nije uskladila sa pravilima EU protiv zlonamernih postupaka protiv novinara, civilnog sektora i drugih kritičara vlasti, iako je po njihovom broju u evropskom vrhu. Nedostaje politička volja, a problem produbljuju nedovoljna nezavisnost pravosuđa, slaba zaštita medijskog pluralizma, kampanje diskreditacija kritičkih medija i odsustvo odgovornosti za pritiske na novinare – smatra pravnica i ekspertkinja u oblasti SLAPP tužbi Ana Zdravković
Postoji čvrsta veza između stepena ulaganja u javni servis i snage demokratije, bez obzira na izuzetke kao što su SAD. Što neka zemlja više ulaže u javni servis i tom servisu pruža strukturnu zaštitu kroz regulatorne mehanizme i političku i ekonomsku nezavisnost, to je demokratija u toj zemlji zdravija.
Zahvaljujući TV Mačva, klon Informerovog Kolegijuma je sada i u Šapcu, kao još jedna u nizu zajedničkih operacija tabloida Alo i Informer po Srbiji. Posle Čačka, Užica, Valjeva, Novog Sada, Bačke Palanke... širi se mreža za obračune sa kritičarima vlasti
Nakon više od decenije projektnog sufinansiranja medija, pokazalo se da ono ne služi tome da podrži javni interes, već da nagradi podobne. I dok lokalni mediji naklonjeni vlasti broje milione iz gradske, državne i pokrajinske kase, oni prepoznatljivi po kritičkom glasu imaju dva pristupa projektnom sufinansiranju: ili konkurišu očekujući da neće dobiti novac, ili potpuno bojkotuju konkurse, kako im ne bi dali legitimitet.
Reporterka Cenzolovke sa ukrajinskim novinarima dan posle jednog od najsmrtonosnijih vazdušnih napada na Kijev, sa 496 jurišnih i lažnih dronova i 74 krstareće rakete i balistička projektila
Korisnici društvenih mreža svaki put kada naiđu na nešto senzacionalno, kao što su videi Miloša Medenice, treba da pitaju: „Da li je odgovorno objaviti nešto ovako važno bez dokaza?“ A posle toga i: „Da li bih ja ovom čoveku dao svoj auto da ode da kupi nešto?“ I sve će biti mnogo lakše.
Početkom jula počela je reforma mađarskog javnog servisa, izvinjenjem i obustavljanjem programa TV M1, sa idejom da ponovo služi informisanju građana, a ne političkoj propagandi. Informativni program je počeo da se oslobađa političke kontrole, ali sagovornici Cenzolovke upozoravaju da će uspeh reforme i vraćanje poverenja građana u javni servis zavisiti od izgradnje mehanizama koji će obezbediti njegovu trajnu nezavisnost
Požarevac je podelio oko 80.000 evra medijima na konkursu za projektno sufinansiranje, ali je više onih koji su ostali praznih ruku. Među njima su eBraničevo i Boom 93, požarevački portali koji su prepoznatljivi po aktivnom izveštavanju sa studentskih protesta. Sumnjaju da odluka komisije ima veze upravo sa time.
Za kritike na društvenim mrežama koje sudovi budu tretirali kao „narušavanje javnog reda i mira“, Zaštitnik građana predlaže prekršajne kazne, čak i – zatvorske. Partneri Srbija analizirali su kako izmene zakona koje je predložio ombudsman mogu da ugroze političku kritiku, novinarsko izveštavanje i slobodu izražavanja na internetu
Dva sata je iza zatvorenih vrata trajala konstitutivna sednica Saveta REM-a, a rezultat je očekivan – predsednik Saveta nije izabran jer ne postoji potrebna većina za takvu odluku. Ovakav početak ukazuje i na buduće napetosti
Dubravka Valić Nedeljković naglasila da je rasprava tokom današnjeg konstituisanja Saveta REM-a bila tolerantna, da su kandidati za predsednika dobili isti broj glasova i da očekuje da naredna sednica bude do kraja jula
Tokom pokušaja održavanja Prajd karavana u Pirotu, novinarima Mašine, Tampon zone i ekipi TV N1 onemogućen rad, reporterka N1 Gordana Bjeletić pogođena u glavu
Odsustvo funkcionalnog REM-a, dodeljivanje državnog novca medijima koji krše Kodeks, problemi oko uredničke autonomije i rada javnih servisa, koncentracija na medijskom tržištu, pogoršana bezbednost novinara, sve više napada i pretnji – ovo je deo liste problema u medijima koje je Evropska komisija istakla u najnovijem godišnjem izveštaju o vladavini prava u Srbiji za 2026. godinu. Izveštaj je oštar i kada je reč o situaciji u pravosuđu, borbi protiv korupcije i institucionalnoj kontroli vlasti
Privatno pismo u kojem je Bojana Maljević obrazložila zašto se povlači sa studentske liste procurelo je u medije i postalo javno sredstvo protiv pobunjenih studenata
Pored nikad više slučajeva fizičkog nasilja i pretnji novinarima, u izveštaju međunarodnih organizacija iz Misije Saveta Evrope ističe se i veliki broj zlonamernih tužbi protiv novinara, zloupotreba državnog Telekoma za kupovinu medija, kao i činjenica da Savet REM-a ne funkcioniše više od godinu i po dana i da je Srbija jedina zemlja kandidat za Evropsku uniju bez funkcionalnog regulatornog tela
Nakon Dejana Vukelića, na lokalne zadatke prekomandovane i Informerovo TV lice Andrea Veskov i urednica Vaseljenske Vesna Veizović. Na meti su vođe studentskih protesta, opozicioni čelnici, lokalni građanski aktivisti, ali i lokalni novinari i mediji koji izveštavaju u interesu javnosti
Poznato je da je RTS spreman da plati tri miliona dinara za usluge integracije veštačke inteligencije u sopstveni sistem za unos sadržaja na portal. Manje je poznato šta bi to tačno trebalo da znači za svakodnevno funkcionisanje javnog medijskog servisa.
Vlast je dve godine svojim činjenjem i nečinjenjem sprečavala izbor Saveta REM-a: zbog kriminalnog kašnjenja i kršenja zakona dozvolila je da Srbija potpuno ostane bez Regulatora, a zatim mesecima opstruirala izbor novog Saveta u skladu sa zakonom, objavila je Slavko Ćuruvija fondacija.
Reporteri bez granica zabrinuti su zbog zabrana ulaska u Srbiju crnogorskim novinarima Vuku Marašu i Petru Komneniću, pod izgovorom nacionalne bezbednosti, i pozivaju srpske vlasti da ove mere ukinu.
Evropska komisija preporučila je da se u julu otvori Klaster 3 u pregovorima Srbije sa EU i tako nastavi proces evrointegracija, iako u internom dokumentu iz maja ukazuje na ozbiljno pogoršanje medijskih sloboda, uključujući napade na novinare. Za otvaranje klastera, međutim, neophodan je konsenzus svih 27 članica, ali neke od njih smatraju da Srbija nije spremna za dalje korake. Na sastanku ambasadora EU, osam država članica je glasalo protiv te ideje.
Novinarstvo se sve češće predstavlja kao delovanje protiv države – i u autoritarnim i u demokratskim režimima. U Srbiji predsednik novinare naziva teroristima, a medijski profesionalci tretiraju se kao „neprijatelji koji služe stranim interesima”, navode Reporteri bez granica u izveštaju o tome kako je nacionalna bezbednost postala izgovor za progon i ućutkivanje novinara širom sveta
Svima nam je jasno da novu vlast u Srbiji – ako je uskoro uopšte bude – čeka veliki i težak posao obnove RTS-a. Taj posao moraće da se radi u vreme kada je budućnost javnih medijskih servisa veoma neizvesna, jer se sama ideja tog koncepta sve glasnije preispituje.
Crnogorski novinar i direktor organizacije BIRN Crna Gora Vuk Maraš objavio na svom Fejsbuk profilu da mu je danas zabranjen ulazak u Srbiju na Aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu, odakle je trebalo da nastavi put ka Rimu.
Od Trampovih vređanja novinara, preko mafijaških napada u Italiji ili upada u stan u Francuskoj, sve žešći politički pritisci i pretnje moćnika, fizički napadi i konstantno zastrašivanje pokazuju da su novinari i kvalitetno novinarstvo sve ugroženiji i u razvijenim, do juče uzornim demokratijama. Reporteri bez granica su stanje medijskih sloboda u svetu ocenili kao najgore u ovom veku
Da se lojalnost prorežimskih medija vlastima itekako isplati, i to ne samo na lokalnim konkursima za sufinansiranje medija, pokazalo je ove godine i Ministarstvo informisanja. Na devet konkursa Ministarstva raspodeljeno je više od 482 miliona dinara, a najviše je otišlo u džepove onih koji obavljaju propagandni rad za potrebe vlasti SNS-a. Milionima su nagrađeni ne samo stari i dobro poznati mediji i produkcije, već i neki novi igrači koji su se na medijskom tržištu pojavili tek pre nekoliko meseci.
