Podneta krivična prijava protiv sudija koje su donele oslobađajuću presudu za ubistvo Ćuruvije zbog menjanja zapisnika 
Zastrašujuća poruka za sve nas: Presuda Vrhovnog suda u slučaju Ćuruvija je mrtvo slovo na papiru 
Odgovor Bratine na pitanje zašto nijedna institucija nije reagovala na napad na ekipu N1: Nemamo ovlašćenje da postupamo u konkretnom slučaju 
Vučićeva Božićna priča o REM-u: Kako je predsednik preuzeo krivicu i uspavao regulatora 
Slavko Ćuruvija fondacija: Pozdravljamo presudu Vrhovnog suda koji je utvrdio da je Apelacioni sud nezakonito presudio u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije 
Umesto u junu, odnosno u septembru, kako nalaže Zakon o elektronskim medijima, nadležni skupštinski odbor je tek juče pokrenuo proceduru za izbor novih članova Saveta REM-a. Za poslednjih godinu i po dana izabrana su četiri nova člana Saveta, a Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine nijednom nije ispoštovao rokove definisane zakonom. Predsednica tog odbora Sandra Božić je, međutim, na jučerašnjoj sednici konstatovala kako je to skupštinsko telo revnosno i da radi u skladu sa zakonom.
Drugooptuženi Milan Radonjić i četvrtooptuženi Ratko Romić ponovili su danas da nisu krivi za ubistvo Slavka Ćuruvije, dok su optužnicu ocenili kao neutemeljenu na dokazima. Njihovim završnim rečima okončano je, posle gotovo punih 13 meseci, ponovljeno suđenje za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina. Izricanje presude zakazano je za 2. decembar ove godine.
Glavni urednik epancevo.rs Aleksandar Čupić rekao je na suđenju, po tužbi koju je protiv njega podneo Nenad Živković, da stoji iza svake napisane reči o tom pančevačkom novinaru, te da nije shvatao da su ga ti napisi uvredili, već da je mislio da je to debata dva novinara – „on je pisao o meni, ja o njemu”
Bivši načelni Resora državne bezbednosti i prvooptuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije u završnoj reči i na ponovljenom suđenju za to ubistvo negirao je svoju krivicu i ponovio da je čitavo suđenje zapravo obračun sa Slobodanom Miloševićem i Službom kojom je komandovao. Kao predvodnike svog progona i progona svih protivnika 5. oktobra označio je Verana Matića i Ljiljanu Smajlović, a danas je pred sudom izneo i tezu da su Ćuruviju ubili zbog njegovog navodnog saznanja o planu za vojni udar u Jugoslaviji. U utorak će svoje završne reči dati Milan Radonjić i Ratko Romić
Činjenica da će radna verzija nacrta zakona, koju će Ministarstvo uputiti na javnu raspravu, sadržati niz „alternativnih rešenja“ znači da postoje različita, a u nemalom broju slučajeva i dijametralno suprotna rešenja istih problema. „To svedoči o stepenu nesaglasja između dve grupacije unutar Radne grupe“, ocenjuje Veran Matić, predsednik ANEM-a.
Sudija Vukadin Brajušković odbacio je danas sve predloge odbrane, što je advokata Igora Novakovića isprovociralo da poruči da „ne zna da li će više dolaziti na sud“. Odbačen je i predlog tužioca, te je glavni pretres na izdvojenom suđenje Novakoviću, jednom od četvorice optuženih za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića u decembru 2018, nakon svega tri ročišta zaključen i za 19. novembar je zakazano iznošenje završnih reči.
„Ograničeni napredak“ – ovogodišnja je ocena koju je Evropska komisija dala Srbiji za oblast slobode izražavanja i to zahvaljujući tek primeni ograničenog broja mera iz Akcionog plana za sprovođenje Medijske strategije. Inače, sve preporuke u vezi sa medijima koje je Evropska komisija dala prošle godine – još uvek su na snazi
Za takozvana pojedinačna davanja iz budžeta je izdvojeno blizu 13 miliona dinara, od čega je gotovo trećina otišla na projekte koji će biti realizovani u medijima u vlasništvu „kruševačkog Merdoka“ Radoice Milosavljevića
Tabloidizacija i senzacionalizacija su veliki problemi pri izveštavanju o rodno zasnovanom nasilju, rekla je Jovana Gligorijević, urednica nedeljnika Vreme, u podkastu „Ženergija”
„Izbodem ti majku žicom i spakujem u kofer...” i „Rak te načeo zajedno sa ukućanima” samo su neke od pretnji koje je novinar portala Nova.rs Pero Jovović dobio juče na Instagramu i Tviteru, pošto su ga Informer i drugi portali prozvali zbog sličice zastave Kosova u njegovoj Fejsbuk objavi.
Voditelji TDI radija reagovali su, u svojoj emisiji, odobravanjem i smehom na temu seksualnog nasilja. Tim povodom oglasila se grupa Novinarke protiv nasilja prema ženama koja je skrenula pažnju na odgovornost medija da spreče normalizovanje štetnih oblika ponašanja.
Zamenica apelacionog javnog tužioca Lidija Komlen Nikolić za Simonovića, kao javnog funkcionera koji je osramotio svoju funkciju, traži maksimalnu kaznu zatvora od osam godina. Odbrana smatra da optužene treba osloboditi ili poništiti presudu i postupak vratiti na ponovljeno suđenje
Lokalnim medijima prete tužbom i pre objavljivanja teksta, tuže ih zbog prenetog saopštenja, a svejedno koji se odštetni iznos traži u tužbi – presuda može da dovede do njihovog gašenja. I pored toga, ti mediji ostaju privrženi poštovanju profesionalnih standarda i kritičkom izveštavanju. „Javnost ima pravo da zna, a mi smo samo mogućnost da im to prenesemo“, objašnjava jedan od urednika i kaže da je stalno na sudu.
Bar tri lokalna medija, a zajedničko im je da nisu provladina, dobila su poslednjih godina kopije – sajtove istog ili sličnog naziva, čak i identičnog izgleda, ali s drugačijim, pa i klevetničkim sadržajem prema „originalima“. Južne vesti uspele su da spreče dalji rad svog „ružnog blizanca“. Iz nadležnog ministarstva ne odgovaraju kako je moguće da u Registar medija budu upisani oni za koje se sumnja da su plagijati postojećih. Možda zato što im je misija, kako reče urednica jednog od plagiranih sajtova, da hvale SNS i Vučića, a da blate one koji ih kritikuju?
Javna sednica, kojom će Apelacioni sud početi razmatranje žalbi na presudu iz februara, kojom je Dragoljub Simonović, bivši predsednik Opštine Grocka i visoki funkcioner vladajuće stranke, osuđen na kaznu zatvora od četiri godine i tri meseca zbog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, održaće se sutra u Apelacionom sudu, u Nemanjinoj 9, u Beogradu.
Na panel diskusiji koja je upriličena povodom dodele nagrade Katarina Preradović za profesionalni integritet, hrabrost i izuzetnost, koju je ove godine dobila novinarka KRIK-a Dragana Pećo, istraživački novinari tražili su odgovor na pitanje „Zašto je sve manje istraživačkih novinara u Srbiji“
Dosadašnji Krivični zakonik davao je previše prostora onima koji žele da naude ili zastraše novinare, a da za to ne budu kažnjeni. Upravo u tome i leži najveći doprinos ovih izmena što će se taj prostor značajno suziti i što će tužilaštvo i policija dobiti zakonski osnov da reaguju i u mnogobrojnim situacijama u kojima su im do sada bile „vezane ruke“, piše za Cenzolovku Miroslav Janković, pravni savetnik za slobodu medija Misije OEBS-a u Srbiji.
Nema metode koju nisu isprobali: pratili su glavnog urednika, proganjali novinare, političari ih prozivaju na svakom koraku, pretnje stižu redovno, poreska inspekcija im se uselila u redakciju, kopiraju im sajt... I pored tako ozbiljnih pritisaka sa svih strana, oni ne samo da opstaju i čuvaju svoju nezavisnost nego unapređuju svoj rad i sve su čitaniji – Južne vesti, Niš
