Antisrpkinja, teroristkinja, ustaša: Reakcije vlasti i tabloida na tekst Mile Pajić u kom kritikuje nacionalizam 
Milioni iz beogradskog budžeta za „kraduckanje“ tuđih tekstova 
Mediji Junajted grupe prodati vlasniku Juronjuza 
Suđenje po tužbi Tanasković protiv KRIK-a: Kakav utisak kod čitalaca stvara tekst koji ne sadrži ništa sporno 
Radivojević po tužbi sudije Đorđević i njenog supruga: „Novinarima ne treba saglasnost ljudi koje istražuju” 
U izveštaju Evropske komisije o Srbiji iz oktobra 2021. konstatuje se prvi put posle nekoliko godina „ograničeni napredak“ kada je u pitanju sloboda medija. Otkud ta ocena i kakvo je stvarno stanje novinarstva u Srbiji?
Privremeno nadzorno telo za praćenje medija utvrdilo je metodologiju rada u predizbornom periodu, a saopštili su i da dosadašnji apeli i preporuke medijima i političarima, nisu dali rezultate.
Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu i novinar Nedim Sejdinović ocenili su u Novom danu da su izmene i dopune medijskih zakona koje je usvojila Skupština Srbije urađene na brzinu, bez transparentnosti i konsultovanja sa medijskim udruženjima. "To je prilično veliko medijsko pospremanje u finišu godine", napomenula je Milivojević. "Sve je doneseno u uskim političkim krugovima i kao posledica međupartijskih dogovora", istakao je Sejdinović.
Zakon o javnom informisanju predviđa da „pojedinačna davanja” u domenu projektnog sufinansiranja ne mogu prelaziti 5% ukupno opredeljenih sredstava za ostvarivanje javnog interesa putem javnih konkursa. Po tom osnovu je tokom ove godine MInistarstvo kulture i informisanja raspodelilo skoro 13 miliona dinara.
Iako je država Srbija izašla iz vlasničke strukture medija tokom procesa koji je započet pre dve decenije, u Inđiji će po svemu sudeći lokalna samuprava imati svoj medij ukoliko bude usvojena izmena statuta Turističke organizacije opštine Inđija. Ideja za otvaranja internet televizije koja će biti u vlasništvu opštinske Turističke ogranizacije prihvaćena je od strane članova opštinskog Veća a da bi se realizovala mora da prođe i sud odbornika na narednoj sednici lokalnog parlamenta međutim, takva odluka je mimo opredeljenja države Srbije.
Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o javnim medijskim servisima i Zakona o elektronskim medijima.
Sistem osmišljen kao dobar i pravedan način finansijske pomoći države, uz istovremeno zadovoljenje različitih potreba specifičnih grupa korisnika u javnosti, gotovo odmah se prelio u svoju suprotnost, mehanizam za finansiranje propagande vlasti i nagrađivanje njoj lojalnih medijskih kuća. Dobar primer preuzet iz evropske prakse, ali pravno i proceduralno nedorečen i nestandardizovan, lako je zloupotrebljen, a stručna javnost smatra da će aktuelna vlast gotovo sigurno naći način da izigra i buduća zakonska rešenja, ma koliko ona bila spretnije sročena.
Žali se tako, otoič, po ko zna koji put, predsednik Srpske napredne stranke, što ga nema – ne razumeh, da li još više, ili odnedavno uopšte – na Javnoj medijskoj kući kad mu, po zakonu, i inače “vreme nije”. Ili, pak, jeste?
Sudeći prema naslovnim stranama prorežimskog tabloida Informer tokom 2021. godine, predsednik države Aleksandar Vučić imao je najčešće dve uloge - ili se pojavljivao kao spasilac ili kao žrtva brojnih zavera. Kada je reč o ovom drugom, Vučić je ove godine svašta „preživeo“ - spremali su mu rušenje, infarkt, atentat, streljanje, a o glavi su mu radili mnogi: opozicija, Amerikanci, Belivukov klan, bivši predsednik FSS-a Slaviša Kokeza, predsednik Višeg suda Aleksandar Stepanović, reditelj Goran Marković, stranci i tajkuni… Dramatičnih najava ubistva i nasilnog rušenja na naslovnim stranama Informera ove godine je u proseku bilo najmanje jednom mesečno.
Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković izjavila je da je izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima predviđeno da ovi servisi u redovnom informativnom programu i posebnim emisijama posvećenim izbornoj kampanji postupaju u skladu sa principima nepristrasnog, pravičnog i uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata.
Radio televizija Srbije (RTS) i Radio televizija Vojvodine (RTV), finansiraće se i naredne godine delimično iz takse za javni medijski servis, a delimično iz budžeta, piše u predlogu Vlada.
Biro za društvena istraživanja saopštio je da je Srpska napredna stranka najzastupljenija u medijima, posvećeno joj je skoro sedam sati vremena, a više od 90 odsto u pozitivnom ili neutralnom tonu.
“Na isti način smo postupali i pri davanju dozvola televizijama N1 i Nova S, poštujući isključivo zakon i konvenciju, ne zalazeći u političke stavove tih televizija, niti u njihovu uređivačku politiku”, Predsednica Saveta REM o dozvoli ruskom mediju za emitovanje (N1, FoNet, 17. decembar 2021.) - NEISITINA
Državna institucija Nemačke nadležna za medije (MABB) zatražila je od emitera ruskog državnog programa "RT DE" (ranije poznat pod imenom "Russia Today") objašnjenje i razlog zbog kog, nakon dobijanja dozvole u Srbiji, emituje program za nemačko tržište.
Predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić izjavila je danas FoNetu da je REM izdao dozvolu na zahtev RT auf Deutsch, programa ruske državne televizije na nemačkom jeziku, i da je to telo postupilo na isti način kao i pri davanju dozvola televizijama N1 i Nova S.
Kao da se neko uvek potrudi da, pored kršenja zakonskih rokova, izborni proces za Savet REM-a sa sobom donese i neku do tada nezamislivu temu. Spisak utvrđenih kandidata koga zajedničkim dogovorom predlažu univerziteti poslednji je primer te vrste.
Na četrnaestoj sednici Drugog zasedanja Narodne skupštine Srbije, zakazanoj za 21. decembar, dvanaesta tačka biće Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o elektronskim medijima, objavljeno je na sajtu skupštine.
Deset dana pre najavljenog početka emitovanja programa ruskog državnog medija RT na nemačkom jeziku REM izdaje dozvolu za emitovanje RT auf Deutsch. Judita Popović iz Saveta REM-a navodi da Regulator po zakonu nije mogao da odobri izdavanje dozvole ruskom mediju, kao i da je u pitanju pokušaj da se zaobiđu nemački propisi i da se do njihovog tržišta dođe putem prekograničnog reemitovanja programa
Da li je voditeljka kviza Slagalica pravilno akcentovala reč kontinent? Jeste, akcenat je tačan, ta reč se tako izgovara - sa kratkouzlaznim akcentom na I. Zašto je, međutim, ta njena reakcija izazvala toliku buru usred zime?
Povodom brojnih zahteva RTS-u da se emituje film „Quo vadis, Aida?“, ovogodišnji trostruki dobitnik nagrada Evropske filmske akademije, u Dnevniku nacionalnog Javnog servisa sinoć je emitovan prilog iz koga je ostalo nejasno hoće li ovo ostvarenje posvećeno genocidu u Srebrenici biti prikazano na nacionalnoj televiziji ili neće.
