Alpac Capital bi da što pre preuzme upravljanje nad nezavisnim medijima u Srbiji 
Cviljenje novinarstva 
Telekom Srbija, partner MAGA sveta u Poljskoj 
Odobrenje za prodaju N1 i Nove daje Vlada Luksemburga: Čemu žurba sa smenama direktora kad kupovina nije završena? 
Kakvi mediji, takva demokratija: Spajanje Paramaunta i Vorner brosa 
Milorad Komrakov, urednik informativnog programa RTS-a u njegovom najmračnijem periodu tokom devedesetih, tiho i skromno se vratio na male ekrane nakon višegodišnjeg izgnanstva sa televizije.
Sastanak u Vladi Srbije, održan 1. aprila 1999. s glavnim i odgovornim urednicima medija, pamtim po dve stvari. Najpre, po oštroj kritici Ratka Dmitrovića na račun Ekspres politike i njenog komentara „Ćuruvija dočekao bombe“, koji je ocenio kao „poziv na linč“.
Kad je počelo bombardovanje, 24. marta 1999. uveče, povukli smo iz štamparije sutrašnji broj. Ujutro smo održali sastanak kome su prisustvovali članovi kolegijuma, upravnog odbora, gotovo svi osnivači i mnogi novinari. Proglašeno je ratno stanje, obavešteni smo da će list svaki dan biti cenzurisan.
Verovatno najveći skandal u istoriji domaće televizije dogodio se u sredu uveče, 16. jula 1997, na BK televiziji, kad je telohranitelj Vojislava Šešelja napao advokata Nikolu Barovića.
Malo je lokalnih novinara u Bosni i Hercegovini koji su 30 godina od početka rata spremni da podijele svoja profesionalna iskustva iz tog perioda. Za one koji su odolijevali pritiscima i željeli ostati profesionalni vrata skoro svih medija tada su bila zatvorena. Nisu se uklapali u atmosferu propagande i svrstavanja, neki su odustajali od profesije, drugi nalazili načine da rade i zbog toga plaćali visoke cijene. U ratu je, kažu, bilo manje novinarstva, više propagande, a oni nisu željeli biti dio takvog načina oblikovanja javnosti.
Murat Tahirović, predsednik Udruženja svjedoka i žrtava genocida iz Sarajeva, kaže za Danas da to što je Radovan Karadžić objavio autorski tekst u “Večernjim novostima” nije ništa novo od “ratnog zločinca i onih koji mu daju medijski prostor”.
15. maja je 33. rođendan Radija B92. Prvi koju obeležavamo bez Dušana Mašića.
Pre dvadeset tri godine, u noći između 22. i 23. aprila, NATO je bombardovao zgradu RTS-a i ubio 16 naših kolega. U dva sata i šest minuta kod spomenika "Zašto" u Tašmajdanskom parku održan je pomen stradalim radnicima RTS-a. Poštu su im odali članovi porodice, zajedno sa predstavnicima RTS-a i drugih institucija i organizacija.
Jedna od najhrabrijih novinarki sa ovih prostora, Dada Vujasinović, ubijena je 8. aprila 1994. Imala je samo 30 godina, ali je već bila poznata po istraživanjima koja su neustrašivo razotkrivala kriminal i zločine pod okriljem režima Slobodana Miloševića. Advokat Dadine porodice Branislav Tapušković govori za Cenzolovku o opstrukciji istrage i uništavanju dokaza, što je i dovelo do toga da je, prema njegovom mišljenju, izgubljena svaka nada da se ovaj zločin razotkrije
Koliko su građani Srbije informisani o ratovima i zločinima devedesetih?
Novinar i kolumnista lista "Nova" Ivan Mrđen rekao je da danas imamo jedan medijski sistem u kojem imamo "nepogrešivog vođu" i njegove pristalice, sve ono što smo, kako je naveo, videli krajem 80-ih.
Ta naša starica Borba, čak i kada više ne postoji fiizički, uspeva da napuni sto godina, što je svakako žurnalistički, odnosno medicinski fenomen. Uspela je da nas okupi, da se pogledamo i prisetimo tih vremena u kom je Borba bila deo našeg profesionalnog ali i privatnog života.
Tribina „Borbaši govore“, koju organizuje list Danas“, održana je u Kombank dvorani u Beogradu, a povod je to što je na današnji dan 1922. godine izašao prvi broj lista Borba, čiji su novinari 1997. godine osnovali list Danas.
Možda su posleratni karijeristi zaista nosili u džepu presavijenu Borbu tako da se dobro vidi njen crveni logo.
List Danas poziva sve zainteresovane da prisustvuju tribini povodom 100 godina od prvog broja „Borbe“. Tribina će biti održana u subotu 19. februara u 18 časova u Kombank dvorani, ulaz je slobodan, a prenos možete pratiti uživo na portalu i društvenim mrežama Danasa.
„Poslednji put o novinarstvu sam ozbiljno razgovarala s Tirketom, nekoliko meseci pre nego što će otići“, kaže Radmila Stanković u drugoj epizodi podkasta Bermudski trougao. „I evo sad."
Pre 20 godina list Danas je kroz serijal tekstova pisao kako su rešavana stambena pitanja vedeta državne televizije.
U to vreme bilo mi je veliko olakšanje ako je zateknem da sedi tamo – nju, koleginicu Kseniju Janković. Svakodnevni radni zadatak mi je bio da napravim simbolični politički krug po centru Beograda.
O knjizi u kojoj se neko i sam pominje, trebalo bi da je, u principu, neukusno pisati. Utoliko pre ako je onaj ko o knjizi piše prijatelj sa autorom, a još i više ako lično poznaje gotovo sve one koji se pominju u tekstu. U takvoj situaciji prihvatio sam se recenzije knjige Dušana Mašića »Talasanje Srbije« svestan da bi svako ko bi o njoj pisao, bio u istoj situaciji. Jer, nije samo zgodna fraza tvrdnja da je Mašićeva knjiga - knjiga o svima nama.
Ima mnogo Dušana, ali jedan je Mašić, i zato smo ga svi tako zvali prethodne 33 godine – više od polovine naših života.
