Završeno suđenje po tužbi Vladimira Ðukanovića protiv Vuka Cvijića, očekuje se presuda 
Crna Gora privremeno zabranila TV Informer zbog napada na studente i Crnogorce i veličanja ratnih zločinaca 
Napad na Matića u Ćacilendu, zlokobnom mestu gde batinaši odlučuju koga će da prebiju, dok policija gleda u stranu 
Za tri medijska izdavača u Subotici više para nego svima ostalima tokom deset godina 
Slučaj Aleksinac: Kako je medijski konkurs oterao novinare na biro 
Jedna od najhrabrijih novinarki sa ovih prostora, Dada Vujasinović, ubijena je 8. aprila 1994. Imala je samo 30 godina, ali je već bila poznata po istraživanjima koja su neustrašivo razotkrivala kriminal i zločine pod okriljem režima Slobodana Miloševića. Advokat Dadine porodice Branislav Tapušković govori za Cenzolovku o opstrukciji istrage i uništavanju dokaza, što je i dovelo do toga da je, prema njegovom mišljenju, izgubljena svaka nada da se ovaj zločin razotkrije
Koliko su građani Srbije informisani o ratovima i zločinima devedesetih?
Novinar i kolumnista lista "Nova" Ivan Mrđen rekao je da danas imamo jedan medijski sistem u kojem imamo "nepogrešivog vođu" i njegove pristalice, sve ono što smo, kako je naveo, videli krajem 80-ih.
Ta naša starica Borba, čak i kada više ne postoji fiizički, uspeva da napuni sto godina, što je svakako žurnalistički, odnosno medicinski fenomen. Uspela je da nas okupi, da se pogledamo i prisetimo tih vremena u kom je Borba bila deo našeg profesionalnog ali i privatnog života.
Tribina „Borbaši govore“, koju organizuje list Danas“, održana je u Kombank dvorani u Beogradu, a povod je to što je na današnji dan 1922. godine izašao prvi broj lista Borba, čiji su novinari 1997. godine osnovali list Danas.
Možda su posleratni karijeristi zaista nosili u džepu presavijenu Borbu tako da se dobro vidi njen crveni logo.
List Danas poziva sve zainteresovane da prisustvuju tribini povodom 100 godina od prvog broja „Borbe“. Tribina će biti održana u subotu 19. februara u 18 časova u Kombank dvorani, ulaz je slobodan, a prenos možete pratiti uživo na portalu i društvenim mrežama Danasa.
„Poslednji put o novinarstvu sam ozbiljno razgovarala s Tirketom, nekoliko meseci pre nego što će otići“, kaže Radmila Stanković u drugoj epizodi podkasta Bermudski trougao. „I evo sad."
Pre 20 godina list Danas je kroz serijal tekstova pisao kako su rešavana stambena pitanja vedeta državne televizije.
U to vreme bilo mi je veliko olakšanje ako je zateknem da sedi tamo – nju, koleginicu Kseniju Janković. Svakodnevni radni zadatak mi je bio da napravim simbolični politički krug po centru Beograda.
O knjizi u kojoj se neko i sam pominje, trebalo bi da je, u principu, neukusno pisati. Utoliko pre ako je onaj ko o knjizi piše prijatelj sa autorom, a još i više ako lično poznaje gotovo sve one koji se pominju u tekstu. U takvoj situaciji prihvatio sam se recenzije knjige Dušana Mašića »Talasanje Srbije« svestan da bi svako ko bi o njoj pisao, bio u istoj situaciji. Jer, nije samo zgodna fraza tvrdnja da je Mašićeva knjiga - knjiga o svima nama.
Ima mnogo Dušana, ali jedan je Mašić, i zato smo ga svi tako zvali prethodne 33 godine – više od polovine naših života.
Ovaj uvod u novu knjigu BIRN-a „Last Despatches“, objavljena u znak sjećanja na novinare i medijske radnike koji su poginuli tokom i neposredno nakon balkanskih ratova, osvrće se na pitanje zašto su sukobi 1990-ih bili tako smrtonosni za reportere.
Povodom brojnih zahteva RTS-u da se emituje film „Quo vadis, Aida?“, ovogodišnji trostruki dobitnik nagrada Evropske filmske akademije, u Dnevniku nacionalnog Javnog servisa sinoć je emitovan prilog iz koga je ostalo nejasno hoće li ovo ostvarenje posvećeno genocidu u Srebrenici biti prikazano na nacionalnoj televiziji ili neće.
Tokom ratova devedesetih na prostoru nekadašnje Jugoslavije poginulo je 155 stranih i domaćih medijskih radnika.
Ovde niko nije hteo da prikaže film “Quo vadis, Aida”, a ja sam ga prikazao prošle godine na jednoj novinarskoj projekciji u bioskopu “Fontana” na Novom Beogradu, jer smatram da novinari i kritičari moraju da imaju priliku da ga sami procene, kao i druga važna ostvarenja, snimljena ovde, u regionu, ili bilo gde u Evropi.
"Kada bi RTS prikazao "Quo Vadis, Adida" to bi značilo da je rat gotov i bio bi veliki napredak. Ali RTS je pod kontrolom političkih snaga koje ne žele da se završi rat, opstaju na pričama o sukobu. Nek me demantuju", rekla je za N1 rediteljka filma Jasmila Žbanić.
Uoči sudske presude navodnim izvršiocima ubistva novinara Slavka Ćuruvije počinjenog 1999. godine, neki od njegovih najbližih saradnika osvrću se na njegovu karijeru i objašnjavaju zašto je on bio meta režima Slobodana Miloševića.
Donošenje uredničkih i reporterskih odluka o načinu i fokusu izvještavanja s ciljem stvaranja prilika da društvo u cjelini razmotri nenasilne odgovore na konflikt, predstavlja ideju o mirovnom novinarstvu. To u praksi znači da se prikazuju pozadina i kontekst sukoba, slušaju sve strane, istražuju skriveni planovi, i nudi se osnova za analizu sadržaja iz akademskih krugova. Tako kaže teorija.
Ušao sam u Vukovar neposredno po padu grada, 18. novembra 1991. Oružje je zaćutalo; detonacije i rafali su se čuli još samo u potmuloj daljini. Bio sam u grupi s prvim civilima, predstavnicima Crvenog krsta i Lekara bez granica. Ali još pre nego što smo kročili na tlo Vukovara, počela je da me hvata jeza. Nisam imao pojma šta se tu odigralo, samo sam osetio poprište velikog, neoprostivog varvarstva.
