Zašto baš Vuk? 
Ko je Manja Grčić: Put od Pinka do RTS-a, uz bliske veze sa režimom 
Ana Novaković tuži Đukanovića i Selakovića: Neću da dozvolim da me blate i lažu o meni 
Preki sud za Verana Matića 
Suđenje Danasu i Cenzolovci: Kaić tuži medije, nije odgovorio na poziv novinara niti je tekst demantovao 
Za konzervativnog voditelja Aleksa Džounsa bilo je to konzumiranje slobode govora (usput, i prilika da se obogati), dok je za roditelje deteta ubijenog u pucnjavi u osnovnoj školi to što je on uporno govorio bilo notorno širenje laži i teorija zavere, od kojih su imali neviđene probleme, uznemiravanja i proganjanja. Porota u Ostinu stala je na stranu roditelja. U Srbiji je odgovornost za širenje laži i blaćenje i dalje u sferi misaone imenice, a naknada štete – simbolična
Kako je dezinformacija sa lažnog Twitter naloga Aide Ćorović dovela do online prijetnji.
Veliki broj mladih smatra da ume da prepozna lažne vesti, uprkos tome što se među njima povećava broj onih koji informativne sajtove posećuju ređe od jednom nedeljno. Nemaju poverenja ni u političke institucije niti u medije, pokazuje izveštaj o mladima u Srbiji koji je predstavio KOMS. Sve više koriste i Telegram, platformu poznatu po tome što je u sve većem broju koriste desničari i rusofili
Savjeti o lijekovima u medijima su često samo naizgled bezopasni.
O dezinformacijama na internetu se malo ili nedovoljno govori, što je bio povod za produkciju dokumentarnog filma koji pokazuje da takav štetni, fabrikovani sadržaj nema granica.
Smrt novinara Vladimira Matijanića ponovo je otvorila niz pitanja o (ne)funkcionisanju zdravstvenih sistema širom regije, rasprostranjenom korupcijom, nepotizmom, ali i odnosu zdravstvenih radnika prema pacijentima. Zdravstvo, uslovi u bolnicama, usluge u zdravstvenim ustanovama, neka su od najvažnijih pitanja od javnog interesa o kojima bi novinari i novinarke trebali izvještavati.
Tokom prvih 150 dana rata u Ukrajini objavljene su 1.573 netačne i manipulativne tvrdnje. Mediji iz Srbije najčešći su izvor dezinformacija, pre svih srpsko izdanje Sputnjika, Informer, portal Večernjih novosti i Alo. Novac je takođe motiv onih koji plasiraju dezinformacije, pokazalo je istraživanje SEE Check mreže
Društvene mreže bile su 31. jula preplavljene lažnim vestima o događajima na severu Kosova. Na Tviteru su se širile objave da je počeo rat, da je srpska vojska prešla na teritoriju Kosova, da ima povređenih…
Francuski naučnik je uputio izvinjenje javnosti pošto je tvitovao fotografiju preseka čorizo kobasice, tvrdeći da je u pitanju udaljena zvezda koju je uslikao "Džejms Veb" svemirski teleskop.
Bezbroj portala i raznih naloga na društvenim mrežama donosi nam veliki broj naslova i tekstova od kojih mnogi nisu pouzdani, niti provereni.
Dok se većina medijskog izveštavanja o lažnim video snimcima i dipfejku fokusira na moguće užasne scenarije njihovog korišćenja u SAD ili drugim zapadnim zemljama, zapravo bi takve lažne vesti mogle da izazovu najveći haos u zemljama u razvoju, koje su često dom krhkih vlada i nedovoljno digitalno pismenih građana.
Blokade puteva na severu Kosova koje su bile uspostavljene u nedelju 31. jula, dan pre stupanja na snagu odluka kosovske vlade o srpskim tablicama i dokumentima, bile su povod za specijalnu emisiju na televiziji Pink u kojoj je objavljen „početak oružanog sukoba“, koji se na kraju nije ni dogodio.
Dok je u evropskim zemljama zabranjeno emitovanje moskovskih državnih medija, u Srbiji se najavljuje otvaranje ogranka Russia Today.
Evropski parlament je početkom jula usvojio dve nove regulative od izuzetnog značaja za funkcionisanje interneta.
Internet je preplavljen lažnim vestima, koje su vrlo često plasirane tako da čitalac ne sumnja u njihovu istinitost. Dezinformisanje nije nova pojava, ali su internet i društvene mreže promenili način na koji se lažne vesti stvaraju i šire. Internet je omogućio nove načine objavljivanja, deljenja i konzumiranja vesti i informacija, te nije uvek lako odrediti koje su priče verodostojne, a koje lažne. Nudimo vam kratak vodič koji vam u tome može pomoći.
Većina populacije u Sbiji nema mogućnost da dobije drugu vrstu informacija osim onih koje „izvor koji sve kontroliše“ plasira preko propagandne mašinerije medija sa nacionalnim pokrivanjem i raznoraznih tabloida, izjavio je u intervjuu FoNetu stručnjak za medije i komunikacije Igor Avžner.
Savet Evropske unije je danas usvojio zaključke o manipulaciji inostranim informacijama i uplitanju (FIMI). Savet odobrava zaključke kojima se pojačava angažman i sposobnost EU da pruži odgovor.
Mržnja nikome nije donela ništa dobro. Mržnja rađa mržnju, a šire je ljudi — poput virusa. A vakcine protiv nje nema. Prateći migrantsku krizu proteklih sedam godina, često se zapitam — gde je nestao čovek u ljudima, piše Natalija Jakovljević, koja iz Subotice za Cenzolovku svedoči o pogubnom uticaju dezinformacija na širenje mržnje koja dovodi do nasilja prema migrantima, o političarima koji dolivaju ulje na vatru, dok Narodne patrole tvrde da su jače od policije... Takva atmosfera je i dovela do jučerašnjeg napada nožem na Tunižanina u centru Subotice
Šest dnevnih listova - Informer, Srpski telegraf, Kurir, Alo, Večernje novosti i Objektiv su u 2021. na svojim naslovnim stranicama objavili ukupno 987 lažnih, neutemeljenih i manipulativnih vesti, pokazala je analiza Raskrikavanja. Istovremeno, izdavači ovih tabloida su u prošloj godini iz budžeta dobili gotovo milion evra.
Iako je sadržaj u kojima je prisutan govor mržnje, huškanje i političke dezinformacije u suprotnosti sa smjernicama TikTok-a, još nije uklonjen.
