Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
Studentski uticaj 
Srpski jutjuberi „kidaju“ na mrežama sa video-klipom „Klikbejt“. I poručuju da je etičko ponašanje na društvenim medijima mnogo, mnogo važnije od toga ko ima više klikova. U tome im pomaže i DW Akademija.
U nedavno objavljenom tekstu pisali smo o posljedicama koje govor mržnje, u različitim oblicima, može da ima na one kojima je upućen. Ovoga puta fokusirat ćemo se na samo jedan aspekt širenja govora mržnje – komentare na online portalima.
Evropska unija ocenila je da su glavne društvene mreže povećale napore u uklanjanju govora mržnje sa svojih platformi.
Trendu falsifikovanja istorije koji je u poslednje vreme primetan u pokušajima da se petooktobarski protest proglasi rušilačkim ili u tome da se čak i osuđeni ratni zločinci promovišu u javnom životu Srbije pridružilo se i Regulatorno telo za elektronske medije, koje ne samo da ne vidi ništa sporno u uključenju Ratka Mladića u jutarnji program TV Hepi, već optužuje „učesnike u javnom dijalogu i svoje bivše članove“ da se paušalno i olako bave stvarima koje očigledno nedovoljno poznaju.
Kompanija Fejsbuk je saopštila da čini pomake na otkrivanju govora mržnje, grafičkog nasilja i drugih oblika kršenja njenih pravila, čak i pre nego što korisnici ove društvene mreže to primete i prijave.
Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić rekao je da je dao predlog da se proveri bezbednost naših novinara i da je vreme da se radi na prevenciji zaštite novinara.
“Poturice genocidna, samo da te podsetim da si bednik, koliko vidim roda, a ni poroda takva fukara nema i raduje me ta činjenica”, samo jedan je deo poezije mržnje koju su izveli direktorka Kulturnog centra za dekontaminaciju Borka Pavićević i predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović.
Po prvi put u Beogradu biće organizovan poznati berlinski format Hate poetry, javno čitanje hejt mejlova i komentara.
Kompanije kao što su Google, YouTube, Facebook i Twitter dugo su bile globalne platforme za slobodu govora, ali u poslednje vreme sve više moraju da rade na uklanjanju uvredljivih sadržaja. I to nije samo američki, već globalni problem, piše Glas Amerike.
Fondacija Mediacentar, zajedno sa JaBiHEU, je objavila novi priručnik za novinare i novinarke s uputstvima i praktičnim savjetima kako prepoznati i prijaviti online nasilje
Kompanija Fejsbuk kaže da je obrisala ili dodala upozorenje na 29 miliona objava koje krše pravila zabrane govora mržnje, nasilja, terorizma ili golotinje, a koji su objavljeni u prva tri meseca 2018. godine.
Stanje medija u Srbiji je uznemirujuće i nije bilo ovoliko loše od pada Slobodana Miloševića, izjavio je za Danas Florijan Biber profesor Univerziteta u Gracu.
Dva vodeća dnevna lista u Hrvatskoj juče su nezvanično objavila da vlada te zemlje priprema novi zakon kojim će se kažnjavati govor mržnje na internetu i širenje lažnih vesti.
Ekstremni govor prisutan je u svakoj četvrtoj vesti najtiražnijih medija u Srbiji, a njegova jedina namera je podizanje dramatičnosti i senzacionalizma po svaku cenu, uz širenje straha i osećaja nesigurnosti i netrpeljivosti, zaključak je istraživanja "Ekstremni govor u medijima: Kako se generiše kultura straha u Srbiji".
U porastu je broj medija koji ukidaju komentare zbog količine mržnje u sadržajima istih. U komentarima koji se mogu čitati ispod objavljenih sadržaja na portalima, često umjesto rasprave i komunikacije medija i zainteresirane javnosti, koja svojim komentarima može pridonijeti temi objavljenog sadržaja, prevladava vrijeđanje i širenje govora mržnje.
U vreme kada i najveći komercijalni mediji i nacionalne televizije promovišu govor mržnje, ratno huškanje i hajke na političke protivnike, na internetu se ide i dalje: slobodom govora se opravdava čak i zagovaranje najbrutalnijih obračuna sa neistomišljenicima
Predlog zakona o kojem raspravlja nemački Bundestag predviđa milionske kazne za društvene mreže koje ne uklanjaju govor mržnje sa svoje platforme. O tome naširoko piše nemačka štampa koja je podeljena po ovom pitanju.
Vlasti u Srbiji trebalo bi da priznaju genocid u Srebrenici, iskorene rasizam među fudbalskim navijačima i da usmere pažnju na nasilje protiv romske i LGBT populacije, navodi se u izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije (ECRI) za za Srbiju koji je objavljen 16. maja, a u koji je Radio Slobodna Evropa imao uvid.
Govor mržnje, koji je sve prisutniji širom svijeta, doprinosi globalnom kršenju ljudskih prava.
Hrvatsko novinarsko društvo (HND) oštro je osudilo zahtjev desnokonzervativne prolajferske udruge U ime obitelji da se zbog širenja mržnje prema većinskom hrvatskom narodu prestane iz državnog proračuna financirati tjednik srpske manjine Novosti. Izrugivanje nacionalistima i onima koji šire mržnju nije širenje mržnje, poručuju iz Novosti.
