„Ološ, bednik, odrod“: REM zaključio da emisija TV Informer ne sadrži informacije, već izliv uvreda 
Kleut: Moram da priznam, rastužuje me sama pomisao da možda više neću biti u učionici sa studentima 
Istina smeta Trampu: SAD uskraćuju vize onima koji proveravaju podatke i razotkrivaju propagandne laži 
Dovođenje u vezu N1 i Nove S sa ustašama i nacistima za REM je samo kritika i stav o uređivačkoj politici 
Gavrilo Andrić: Napad u Negotinu je bio najstrašniji, policajac je praktično saučesnik 
Tabloidizacija i senzacionalizacija su veliki problemi pri izveštavanju o rodno zasnovanom nasilju, rekla je Jovana Gligorijević, urednica nedeljnika Vreme, u podkastu „Ženergija”
Interesovanje za izveštavanje o nasilju prema ženama poraslo je poslednjih godina, posebno otkako su obelodanjeni slučajevi zlostavljanja i silovanja za koje su optužene pojedine javne ličnosti u Srbiji. Pre samo 15-20 godina o takvim događajima pisalo se retko ili se uopšte nije pisalo, dok su oni danas na naslovnim stranama i tema su velikih rasprava u medijima i na društvenim mrežama.
Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) saopštila je danas da, prema njihovom istraživanju, mediji u Srbiji izveštavanjem doprinose većoj diskriminaciji žena.
Javnost je često ili nezainteresovana ili čak sklona osuđivanju žrtve seksualnog nasilja, institucije na lokalu ne rade svoj posao, a nije lako naći ni sagovornike koji razumeju ovakve teme, prenose za Cenzolovku svoja iskustva novinarke lokalnih medija. Neke od njih su i same bile pod udarom nasilnika, ali je i tada solidarnost novinara i javnosti izostala
Iako su mediji saveznici u borbi protiv nasilja prema ženama i jedini dostupan javni izvor podataka o femicidu u Srbiji, njihov rad često skreće ka senzacionalizmu i tabloidizaciji ovog ogromnog društvenog problema.
Četiri najveće svetske društvene mreže kažu da će raditi na pooštravanju postojećih obećanja o internet bezbednosti na njihovim platformama nakon što je više od 200 istaknutih žena potpisalo otvoreno pismo u kojem osuđuje zlostavljanje.
Napad na radnicu u teretani, tuče sekirama usred dana, nasilje nad ženom na Adi Ciganliji, sličan prizor viđen je i na Banjici. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković navodi za RTS da nema opravdanja za nasilje, ali ističe odgovornost medija prilikom izveštavanja o ovim slučajevima.
Scene fizičkog i psihičkog nasilja nad ženama, njihovo omalovažavanje i vređanje, svakodnevnica su rijaliti programa koji se emituje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Nedavno usvojeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti temeljno i sistematično normira prava žena u Srbiji, dok, sa druge strane, rijaliti program šalje sasvim drugačiju sliku o njihovom položaju u našoj zemlji.
Zbog promocije nasilja prema ženama, Autonomni ženski centar zahteva hitno povlačenje pesme „Svadba velika“ u izvođenju Bore Dugića i Balkubano iz takmičenja za Beoviziju 2020 i sa svih platformi Radio televizije Srbije gde se pesma promoviše, saopšteno je iz ove organizacije.
O tome kako mediji izveštavaju o slučajevima nasilja prema ženama, u emisiji "Među nama" govorili su Zorica Mršević iz Instituta društvenih nauka, Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra i grupe "Novinarke protiv nasilja nad ženama", i Goran Tomin, psiholog.
„Naslovne strane i tekstovi, kojima smo svedočili prethodnih dana, ne doprinose stvaranju uslova za oporavak otete devojčice iz Niša“, ocenjuje Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, koja podseća da je zadatak svih nas da zaštitimo decu. U intervjuu za Cenzolovku ona kaže da smo sve tolerantniji prema uvredama na račun žena u medijima, koji, uz to, pružaju prostor nasilnicima i od žrtve prave – krivca.
Stepen napetosti, verbalnog nasilja i netolerancije je takav da više nikakvi medijski sadržaji tu ne mogu pomoći. Mediji i društvo se ogledaju jedni u drugima. Mi smo u tački u kojoj su mediji odradili svoje – aktivno su i vrlo prilježno učestvovali u stvaranju napetosti i netrpeljivosti, sejanju mržnje i prostakluka, potpirivanju agresije, i sada svi zajedno čekamo „rezultate“, ocenjuje Tamara Skrozza u intervju za Cenzolovku
Novinarka Jovana Gligorijević i Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra ocenile su u Danu uživo da se mediji bave temom nasilja nad ženama, ali da kvalitet ne prati kvantitet. Pavlović je navela da je 50 odsto medijskih objava otkrilo identitet žrtve, ili članova porodice. "Bilo je slučajeva da je sačuvan identitet nasilnika, a otkriven identitet žrtve. Detaljno opisivanje događaja može da traumatizuje žene, a s druge strane daje ideje nasilnicima", kaže ona.
Čak 70 odsto medijskih objava o nasilju prema ženama od 1. januara do 30. juna ove godine imalo je neke elemente neetičkog izveštavanja, dok je gotovo polovina sadržala senzacionalističke ili stereotipne izraze, pokazalo je istraživanje koje je sprovela Grupa Novinarke protiv nasilja prema ženama. Mediji ne trpe nikakve sankcije zbog neetičkog izveštavanja.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da se o nasilju nad ženama u pojedinim medijima i dalje izveštava senzacionalistički i da se i dalje koriste reči i izrazi koji utiču na relativizaciju zločina, krši dostojanstvo i privatnost žrtve.
Žene se u komercijalnim medijima često omalovažavaju i prikazuju pornografski, dok se nasilje nad njima opravdava kao „zločin iz strasti“ ili kao posledica nečega što je žena uradila. Ubistvo žene se predstavlja kao romansa ili melodrama, a ljubomora se označava kao glavni uzrok niza femicida, neki su od zaključaka monografije dr Zorice Mršević „Nasilje i mi – mediji o nasilju nad ženama“
Neodgovorim izveštavanjem mediji sve češće doprinose formiranju i jačanju predrasuda o marginalizovanim društvenim grupama i tako dodatno pogoršavaju njihov položaj u društvu i podstiču njihovu diskriminaciju.
Kako temu nasilja nad ženama tretiraju mediji u Srbiji? "Ako je slika takva da se žene koje prežive nasilje i gledaju tu vrstu programa ili čitaju članke osećaju još više uplašeno i krivo nakon gledanja ili čitanja, onda to znači da je slika loša", smatra Aleksandra Nestorov iz Autonomnog ženskog centra.
Mreža Žene protiv nasilja i Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije osuđuju izostanak adekvatne reakcije Ministarstva kulture i informisanja i Regulatornog tela za elektronske medije na nasilje nad ženama i decom u rijaliti programima koji se godinama emituju na TV Pink i TV Happy. Tim povodom tražimo da REM izrekne najoštrije mere u odnosu na rijaliti programe Parovi i Zadruga u cilju zaustavljanja nasilja nad ženama i decom u medijima.
Rano jutros, jedan od učesnika rijalitija "Zadruga", koji se emituje na Televiziji Pink, fizički je nasrnuo na dve učesnice. Miroslav Miki Đuričić prvo je ošamario jednu od učesnica da bi potom štakama udario drugu. Kako saznaje N1, on je nakon incidenta priveden i nalazi se na saslušanju u policiji, nakon čega će biti doneta odluka o pritvoru.
