Zašto baš Vuk? 
Ko je Manja Grčić: Put od Pinka do RTS-a, uz bliske veze sa režimom 
Ana Novaković tuži Đukanovića i Selakovića: Neću da dozvolim da me blate i lažu o meni 
Preki sud za Verana Matića 
Suđenje Danasu i Cenzolovci: Kaić tuži medije, nije odgovorio na poziv novinara niti je tekst demantovao 
Zvaničnici Evropske unije i poslanici Evropskog parlamenta ocenili su danas da je odluka o zabrani ruskih državnih medija na teritoriji Unije neophodna da bi se pariralo informativnom ratu Moskve.
Grupa Litvanaca je 8. marta pokrenula kampanju telefonskih poziva Rusiji u borbi protiv moskovske propagande i u nadi da će na taj način doprinijeti okončanju rata u Ukrajini.
Saopštenje uredništva ruskog portala Meduza, koji se više ne otvara iz Rusije. Zapravo, većini ruskih nezavisnih sajtova i portala više ne može da se pristupi. Blokiran je i pristup BBC-u, Deutsche Welleu, Radio Slobodnoj Evropi, Twitteru, Facebooku, ne otvara se Wikipedia… Čitaoci se dovijaju instaliranjem VPN-a i softvera za šifriranje i sakrivanje IP adrese i deblokiranje cenzurisanih web stranica.
"Medijski zastupnici ruske vlade, poput Sputnjika, nastavljaju da raspiruju vatru iz 1990-ih na Zapadnom Balkanu u pokušaju da opravdaju ničim izazvan i neopravdani rat protiv Ukrajine", saopštio je 4. marta portparol Ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Beogradu.
Ne postoji bolja ilustracija alternativne stvarnosti koju predstavljaju ruski državni mediji od one u 17:00 po Griničkom vremenu u četvrtak.
Reporterka N1 Aleksandra Godfroa, koja se nalazi u Moskvi, kaže da u Rusiji reakcija na Rezoluciju UN gotovo da i nema. Prenose se izjave ruskog ambasadora u UN koji je rekao da ta rezolucija neće doprineti poboljšanju situacije na terenu, već da doprinosi eskaliranju, ali samo postoji kratka vest i to je to - kao da se nije ni desilo.
Koalicija za slobodu medija najoštrije osuđuje ratnohuškačke naslove i objave u medijima koji se pojavljuju povodom rata u Ukrajini. Ne postoji nijedan razlog koji bi opravdao podršku agresiji na ovu zemlju.
Ako je suditi po pisanju jednog dela medija bliskih vlasti, isključivi krivac za krizu u Ukrajini je Zapad, dok je Rusija žrtva, a ne agresor. U širenju proruske propagande od dnevnih novina prednjače Informer i Večernje novosti, a od televizija Pink i Hepi, pokazala je najnovija Crtina analiza medija.
Kiša šrapnela zasula je u nedelju (23. januar) medijski prostor Srbije. Prštalo je na sve strane, nije bilo lako sačuvati glavu (zdravu pamet). Posle kratke konfuzije brzo je identifikovano odakle je stiglo bombardovanje medijskim granatama.
Zatvoreni kritičar Kremlja Aleksej Navaljni uporedio je ruski zatvor sa kineskim radnim kampom i požalio se da mora da gleda program državne televizije osam sati dnevno.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zabranio je tri televizije označene kao proruske, u pokušaju borbe protiv uticaja Kremlja, saopštio je kabinet predsednika.
Udruženje novinara Srbije (UNS) i UNS na Kosovu zabrinuti su što Javni servis Kosova nastavlja da u onlajn izdanjima prenosi tekstove koji nisu u skladu sa profesionalnim standardima, u kojima se iznose konstrukcije, etiketiraju pojedinci, a u poslednjem slučaju pokreće hajka na organizaciju za ljudska prava iz Gračanice zbog navodne „proruske propagande“ i „sakupljanja podataka protiv OVK“.
Veza koja postoji između pozitivnog stava o Rusiji u srpskoj štampi i pokazanom stepenu pristrasnosti i emocionalnosti govori potreba da se da dodatni naboj u tekstovima gde se spominje Rusija. Stiče se utisak da ovakvim pristupom urednici i novinari dnevnih novina u Srbiji kreiraju proruski narativ odnosno da se taj narativ stvara upravo u Srbiji, odnosno da ne dolazi iz Rusije.
Ako Srbija u svakom smislu pripada Evropi i bliže su joj evropske države, postavlja se pitanje odakle dolazi tolika privlačnost Rusije za građane Srbije, od kojih mnogi nikada u Rusiji nisu ni bili, a o njoj znaju vrlo malo.
Vest o tome da penzionisani američki pilot dobio tužbu protiv Srbije, „zbog trauma koje je zaradio tokom učestvovanja u bombardovanju Beograda 1999. godine“ i da ga na ime odštete čeka 2,15 miliona dolara, objavljena je 6. i 7. septembra na nekoliko domaćih portala. Analizom ove vesti, koja je po prijavi čitaoca stigla do redakcije, ustanovili smo da je reč o dezinformaciji koja je potekla sa jednog onlajn medija na ruskom jeziku.
Ruska vlada je tajno finansirala nekoliko naizgled nezavisnih informativnih portala u Istočnoj Evropi koji su objavljivali priče po diktatu Kremlja, saznaje Bazfid Njuz. Tim portalima novac su „upumpavale” kompanije koje je osnivao ruski državni medij Rusija Segodnja, a jedna od njih je i „SPN Media Solutions“ iz Beograda.
Sinoć su se pojavili prvi rezultati održanih izbora za Evropski parlament, što je ujedno i dobra prilika da problematizujemo način na koji je Evropska unija predstavljena u domaćoj dnevnoj štampi.
Svedočenje komandanta NATO i američkih snaga u Evropi pred Senatom SAD u ovdašnjim medijima neistinito interpretirano kao napad na Srbe
Najzaslužnije za širenje lažnih vesti na internetu je kopi-pejst novinarstvo. Potom slede društvene mreže i loše edukovana publika-čitaoci. Pored internet portala koji namerno izmišljaju senzacionalne vesti ili pak spinuju realne vesti da bi doprli do veće publike, postoje i određene interesne grupacije koje se takođe bave plasiranjem lažnih vesti. Lako je demaskirati tabloidne i senzacionalistički nastrojene internet portale, no je uvek problem kada određene lažne vesti dolaze od izvora koji važe kao pouzdani. Takvi izvori lažnih vesti mogu biti i velike poznate medijske kuće. Dovoljno je setiti se izmišljotina koje su pojedine velike medijske kuće plasirale tokom ratova 90-ih godina u bivšoj Jugoslaviji, pa shvatiti da to što je neki medij ugledan ili ima dugu tradiciju, ne znači da je objektivan i da su njegove informacije pouzdane i tačne.
Posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD, Bregzita ili katalonske krize, Kremlj je optužen za mešanje u te događaje.
