Bivši pripadnici Službe tvrde da Fondacija Ćuruvija vodi medijski progon protiv njih, advokatica traži da sud odbaci tužbe 
Surdulica: Izveštavanje u neprijateljskoj atmosferi, pod pritiscima, pretnjama i uvredama 
Prorežimski Alo i Zaple Media Group nastavljaju pohod na lokalne medije 
Savet za štampu: 25 medija prekršilo Kodeks učestvujući u kampanji koju je protiv Matića pokrenulo „Zlo doba“ 
Razvoj veštačke inteligencije i novinari: Pokradeš, zaradiš, odbaciš 
Evropska federacija novinara (EFJ) podržala je izjavu o okončanju nekažnjivosti zločina i targetiranja novinara u Srbiji koju su zajednički podneli Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženja novinara Srbije (NUNS), Sindikat novinara Srbije (SINOS) i GS KUM Nezavisnost na Godišnjoj skupštini EFJ održanoj u Hagu.
Činjenica da je služba pratila novinara Slavka Ćuruviju na dan ubistva - bila je poznata još od 2000. kada je dosije "Ćuran" iznet iz službe. To je značilo da je, na kratko, bio prekinut zavet ćutanja. Ispostaviće se, međutim, u godinama koje su usledile da je i pored dokaza bila neophodna politička volja da se ubistvo reši.
Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić saopštio je da je danas od Apelacionog suda u Beogradu, povodom različitih informacija vezanih za odluku o puštanju na slobodu Ratka Romića i Milana Radonjića, nepravosnažno osuđenih u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, zatražio informaciju da li je Apelaciono veće u ovom slučaju donelo odluku i koju.
Očekujem da će konačna presuda, kada je reč o visini kazne, biti ili potvrđujuća ili veća, kao što je tražio tužilac, jer su rasvetljene sve okolnosti ubistva Slavka Ćuruvije, kao i to kako je državni bezbednosni aparat - kao i u slučaju Ibarska magistrala, pokušaja atentata u Budvi i ubistva Ivana Stambolića - nabrutalnije zloupotrebljen za ubistvo novinara zbog argumentovane kritike Miloševićevog režima, kaže predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić
Advokat Slobodan Ružić kaže da je odluka o ukidanju pritvora dvojici od četvorice optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije logična posledica odluke Evropskog suda za ljudska prava, kao i da sudsko veće koje je sada donelo odluku o ukidanju "nanogice" nije isto veće koje odlučuje po žalbama na prvostepenu presudu i da ono "nema nikakva saznanja o činjenicama koje su u tom predmetu utvrđene"
Američki ambasador Kristofer Hil izjavio je da novinari u Srbiji još uvek rizikuju radeći svoj posao i da se nada presudi zbog ubistva novinara i izdavača Slavka Ćuruvije.
Devet uglednih međunarodnih organizacija, koje su tokom posete Beogradu odale počast ubijenom novinaru Slavku Ćuruviji, u zajedničkoj izjavi pozvale na pravednu presudu u ovom procesu i upozorile na to da je bezbednost novinara u Srbiji pogoršana
U znak solidarnosti i podrške porodici Slavka Ćuruvije i Fondaciji koja nosi njegovo ime, u Beogradu su se na konferenciji Odbrana istine okupile ugledne međunarodne organizacije koje se bave zaštitom novinara i slobode izražavanja
Slavko Ćuruvija fondacija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije organizovali su na godišnjicu ubistva novinara Slavka Ćuruvije šetnju od restorana Kolarac u Knez Mihailovoj do Svetogorske 35, istim putem kojim je Ćuruvija prošao pre nego što je ubijen 11. aprila 1999. godine
Novinar i vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. u haustoru zgrade u kojoj je stanovao, a ni 24 godine posle toga nema konačne presude u tom slučaju. Njegova ćerka Jelena kaže u intervjuu za N1 da je 24 godine - maraton koji nisu očekivali. Upitana da li konačnu presudu čeka u pozitivnom duhu, ona kaže da jeste pozitivna i da želi da veruje u profesionalnost sudija i njihov zdrav razum, da će doneti odluku kakvu svi očekujemo, a to je da potvrde drugu prvostepenu presudu kojom su na 100 godina zatvora osuđeni bivši načelnik Državne bezbednosti (DB) Radomir Marković, koji se već nalazi u zatvoru zbog izdržavanja kazne zbog ubistva Ivana Stambolića i atentata na Vuka Draškovića u Budvi, kao i nekadašnji načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i bivši inspektor DB-a Ratko Romić. Osuđen je i bivši pripadnik rezervnog sastava DB-a Miroslav Kurak, koji je u bekstvu.
Porodica i kolege nadaju se da će ova godišnjica biti poslednja koju dočekuju bez presude za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Ovo je i prilika da se podsetimo šta je prethodilo tom strašnom događaju, kakva je uloga državnog aparata bila, ali i kako je izgledalo samo ubistvo.
Advokat porodice Ćuruvija Slobodan Ružić kaže da zbog raznih "jakih uticaja" ima sumnju da će presuda za ubistvu novinara Slavka Ćuruvije biti onakva kakvu očekuje porodica. Objašnjava da čak i ako konačno, posle 24 godine, bude pravosnažna osuđujuća presuda, postoje vanredni pravni lekovi.
U mraku služba ubija, a institucije ćute. Poluge moći su u rukama partije na vlasti dok traje progon neistomišljenika, gašenje medija i uništavanje slobode govora. 11. aprila 1999. godine, na Uskrs, dok traje NATO bombardovanje tadašnje SRJ, ubijen je novinar Slavko Ćuruvija.
U Beogradu je danas održana šetnja u znak sećanja na ubijenog novinara Slavka Ćuruviju, a sagovornici Danasa smatraju da je situacija za novinare u Srbiji i danas jako teška.
Novinar i izdavač listova Dnevni telegraf i Evropljanin Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Prošlo je skoro četvrt veka od ubistva novinara Slavka Ćuruvije, a da još uvek ne postoji presuda počiniocima ovog zločina.
Sutra je 24 godine od ubistva novinara i izdavača Slavka Ćuruvije. Bez rasvetljavanja političke pozadine ubistva Slavka Ćuruvije ne možemo da razumemo zašto ni gotovo četvrt veka kasnije nemamo pravosnažnu presudu za ovaj zločin. Ipak, o tome se sve ređe priča
Za nekoliko dana obeležićemo dvadeset i četiri godine od ubistva novinara i izdavača Slavka Ćuruvije.
To što je 24 godine potrebno da pravda krene svojim tokom predstavlja i pogrešnu poruku da za ubistvo novinara možda hoće a možda i neće biti pravde i da će možda do nje biti potrebno četvrt veka, kaže za Cenzolovku Ajrin Kan, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za zaštitu i unapređenje slobode mišljenja i izražavanja
Na dan ubistva Slavka Ćuruvije, 11. aprila, mediji se pozivaju da objave NAJVAŽNIJU NEOBJAVLJENU VEST, a novinari i medijski profesionalci da se u 17.45 pridruže šetnji trasom kojom je išao Ćuruvija 11. aprila 1999. godine, od restorana Kolarac u Knez Mihailovoj ulici do Svetogorske 35
Ubijenih novinara sećaju se njihove porodice, prijatelji i kolege. Ovog 11. aprila obeležiće se 24 godine kako je na Uskrs 1999. likvidiran Slavko Ćuruvija. Za sadašnje vlastodršce to više nije tema, ali jeste veličanje vinovnika zločina sa kraja prošlog veka, kada su i sami bili deo vlasti. Tek ova vlast se nikada nije bavila sudbinom novinarke Radislave Dade Vujasinović koja je pronađena mrtva 8. aprila 1994, piše nedeljnik NIN.
