Satira pred sudom: Bivši načelnik policije traži pola miliona zbog izmišljenog intervjua 
Stiven Kolber uživo optužio svoju matičnu kuću CBS za cenzuru i njihovo saopštenje bacio u đubre 
Istovremeni napadi hakera na nacionalne i lokalne portale koji kritikuju vlast 
Dejani Cvetković, stalnoj saradnici Cenzolovke, na protestu u Surdulici pretili i uznemiravali je 
Piše Igor Božić: Zašto sada? Predsednikov poziv samom sebi na N1 
Državno veće tužilaca (DVT) odlučilo je danas da se zameniku javnog tužioca Predragu Milovanoviću omogući da zastupa optužnicu na ponovljenom suđenju bivšem predsedniku Opštine Grocka Dragoljubu Simonoviću i još trojici koje optužnica tereti da su učestvovali u paljenju kuće novinara Milana Jovanovića.
Praksa senzacionalističkog i besramnog izveštavanja o samoubistvima ne jenjava uprkos brojnim apelima organizacija koje se bave medijima ili mentalnim zdravljem. Država samo može da osudi takvo izveštavanje, jer ne poseduje mehanizme kojima bi to sprečila, pa ni sankcionisala
Dok iz Velike Britanije stižu najave da bi pretplata za tamošnji javni servis BBC mogla da bude ukinuta, u Srbiji je tek prošle godine jedan od dva javna servisa uspeo da se skine s državnog budžeta i sad prihode ostvaruje najvećim delom od pretplate, odnosno TV takse. Donosi li finansijska nezavisnost i uređivačku samostalnost?
Tokom pandemije koronavirusa i publika i novinari su u izvesnoj meri sagoreli, navodi se u istraživanju Rojtersovog instituta za studije novinarstva. Dok publika većinu vesti doživljava kao depresivne, novinari se suočavaju sa brojnim izmenama u svom poslovanju, sa napadima na protestima, kontrolom i zlostavljanjem na društvenim mrežama... Ipak, institut predviđa da se u 2022. novinarstvo može fokusirati na svoje osnove i vratiti jače.
Ponedeljak je, neočekivano, protekao u znaku Zakona o javnom informisanju i medijima. Najpre je Koalicija za slobodu medija izašla sa svojim predlogom nacrta izmena i dopuna postojećeg zakona, a onda se, na inicijativu kabineta predsednice Vlade, u podne preko Zooma sastao uži sastav postojeće radne grupe za izradu novog zakona, sa zadatkom da se taj posao, nakon proćerdane pola godine, konačno privede kraju
Sudija Tatjana Jeremić, predsednica Drugog osnovnog suda u Beogradu, poslala je demanti na tekst Cenzolovke „Ponovljeno suđenje za paljenje kuće Milana Jovanovića zakazano za 24. februar“ u kome ističe da je odluka o dodeljivanju ovog predmeta novom sudiji, trećem po redu u ovom sudu, deo uobičajenog postupka u situaciji kad „sudija koji je doneo odluku više nije sudija ovog suda“.
U Skupštini Srbije su krajem decembra prošle godine izabrana dva nova člana Saveta REM-a – već iskusni član Saveta Radoje Kujović i dr Nemanja Tasić. Ipak, novi članovi Saveta Regulatora, kako se moglo čuti u skupštinskoj raspravi, neće rešiti suštinski problem u oblasti medija – razaranje sistema vrednosti, destrukciju porodičnog modela društva i rijalitizaciju medijskog prostora
U prazničnoj euforiji Instagram sanduče novinara Nova.rs Pera Jovovića napunilo se svakojakim „čestitkama i željama”: od guranja očiju u grkljan, preko ubacivanja kostiju njegove babe u veš-mašinu, do pravljenja palačinki od njegove lobanje. Ranije slične pretnje na društvenim mrežama novinar je već prijavljivao, a u kojoj su fazi ti predmeti – još uvek ne zna.
Ponovljeno suđenje Dragoljubu Simonoviću, Vladimiru Mihailoviću i Aleksandru Marinkoviću u Drugom osnovnom sudu u Beogradu trebalo bi da počne tačno dva meseca nakon što je Apelacioni sud objavio svoju odluku o ukidanju prvostepene presude, kojom su trojica optuženih bili osuđeni na ukupno 12 i po godina zatvora. Kao što je Cenzolovka ranije objavila, postupak će voditi sudija Luka Pantelić i on će praktično biti treći sudija koji će ovaj predmet voditi u osnovnom sudu.
Godinu dana nakon što je dobila prve pretnje izrečene kao „Koluvijine molitve“, novinarka nedavno pokrenute Insajder televizije Jelena Zorić za Cenzolovku govori o ovim i drugim pretnjama koje su joj upućene, o okruženju u kojem novinari rade i njihovoj (ne)bezbednosti. Zorić otkriva i detalje odlaska sa televizije N1 čije je bila zaštitno lice, kao i razloge zbog kojih je primila državno odlikovanje, oko čega se u javnosti danima vodila velika polemika.
Tri godine posle zločina, Milan Jovanović kaže da prvi put malo bezbrižnije može da dočeka Novu godinu, pošto će mu prikupljeni novac pomoći da dovrši obnovu kuće izgorele u podmetnutom požaru. Pored Beograda i Grocke, najveći donator Dragan Đilas, koji je uplatio milion dinara
Srbija je i dalje zemlja u kojoj – prema svim zvaničnim nalazima – ne postoji sloboda medija; medijski sadržaji ostali su uglavnom nepromenjeni, broj napada na novinare nije se umanjio, pritisci na medije traju nesmanjenim intenzitetom, rijaliti programi postali su deo života, a polarizacija društva putem medija očiglednija je nego ikad. Sedam godina suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije prošlo bez pravosnažne presude, dok Milan Jovanović nije dočekao pravdu ni tri godine posle paljenja njegove kuće. Čini se da smo na medijskom planu 2021. živeli neprestani „Dan mrmota“
Novinari su često u prvom redu kada pravdu treba tražiti u ime drugih, ali poslednji kada čekaju pravdu za sebe, zaključuje se u istraživanju sprovedenom u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, u kojima je u poslednje tri godine zabeleženo mnoštvo pretnji upućenih novinarima, kao i napada na njih dok su na radnom zadatku
Reporteri bez granica pozivaju srpske vlasti da hitno organizuju novo suđenje i vrate policijsku zaštitu Milanu Jovanoviću, kaže se u njihovom reagovanju povodom odluke Apelacionog suda da iz procesnih razloga ukine presudu optuženima za paljenje kuće novinara
Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara izrazila nezadovoljstvo što odluka Apelacionog suda o presudi optuženima za paljenje kuće Milana Jovanovića, doneta još krajem novembra, nije pravovremeno dostavljena svim stranama u postupku. Organizuje se akcija prikupljanja pomoći novinaru, čiju će procenu bezbednosti MUP ponovo uraditi.
Država je predvidela da poslednji rok za privatizaciju preostalih medija u njenom vlasništvu bude kraj ove godine. Radio-televizija Kragujevac imala je pred sobom samo dve mogućnosti: novu privatizaciju ili gašenje. Država i Grad Kragujevac odlučili su se za treću – ignorisanje zakona
