„Ološ, bednik, odrod“: REM zaključio da emisija TV Informer ne sadrži informacije, već izliv uvreda 
Kleut: Moram da priznam, rastužuje me sama pomisao da možda više neću biti u učionici sa studentima 
Istina smeta Trampu: SAD uskraćuju vize onima koji proveravaju podatke i razotkrivaju propagandne laži 
Dovođenje u vezu N1 i Nove S sa ustašama i nacistima za REM je samo kritika i stav o uređivačkoj politici 
Gavrilo Andrić: Napad u Negotinu je bio najstrašniji, policajac je praktično saučesnik 
Dva i po godine nakon usvajanja Medijske strategije stanje u domenu projektnog sufinansiranja je sve gore. Pod izgovorom dopuna i izmena zakona koje nisu ni na vidiku, praktično se izigrava duh strateškog dokumenta uz okretanja glave od vidljivih zloupotreba ovog instituta koje se svojim obimom kandiduju za akciju policije i tužilaštva.
Više međunarodnih i domaćih medijskih organizacija tražilo je da se obustavi konkurs za dodelu nacionalnih frekvencija koje je raspisalo Regulatorno telo za elektronske medije 15. aprila, dok ne budu usvojene izmene Zakona o elektronskim medijima, i ne bude izabran novi sastav REM-a.
Medijski konkurs u Nišu se završio a rezultati komisije su i ove godine bez nekih iznenađenja. Najveće iznose su dobili mediji bliski SNS-u i porodici Radomirović i Gašić.
Projektno sufinansiranje je neophodno što pre resetovati, nedopustivo je da se dozvoli ispumpavanje novca i njegova zloupotreba, rečeno je u utorak na skupu "Šminkanje, kostim i scenografija javnog interesa", posvećen sufinasiranju medijskih projekata.
Targetirajući pojedine medije kao neprijatelje vlast targetira i novinare i konzumente tih medija, kaže Zoran Kesić, autor emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem“. “Da li to znači da su i ti ljudi takođe nasilnici, mrzitelji dece? Da li to znači da predsednik nije predsednik svih građana nego samo onih koji nemaju potrebu da ga kritikuju? To je direktno deljenje ljudi na podobne i nepodobne”, rekao je Kesić.
JP Elektroprivreda Srbije tvrdi da ga postojeći način naplate televizijske takse košta 4,4 milijarde dinara.
Opštine Rača, Gadžin Han, Sjenica, Lapovo i Bosilegrad nisu raspisale nijedan konkurs za sufinansiranje medijskih projekata od kada je donet Zakon o javnom informisanju i medijima 2015. godine.
Protiv članova Upravnog odbora RTV-a biće podnete krivične prijave zbog nesavesnog rada, a o stanju u pokrajinskom javnom servisu iduće nedelje biće obavešteni i predstavnici OEBS-a i EBU-a
Zaštita prava na privatnost, kao i časti i ugleda ličnosti, u poslednje vreme se zloupotrebljava tako što se tim povodom pokrene spor, ali i da bi se neki medij pod pritiskom tužbe i eventualne naknade štete primorao da prestane da izveštava o nekoj pojavi, događaju ili ličnosti, izjavila je advokatica Jukoma Milena Vasić
– Sa tom višemilionskom cifrom u evrima, Vučić i naprednjaci nam s jedne strane govore – ima se, može se, a s druge – niko nam ništa ne može, kaže za Danas predsednik NUNS-a Željko Bodrožić, komentarišuću sumu od skoro šest miliona evra koju je Aleksandar Vučić dao pododbnim medijima u predizbornoj kampanji za sopstvenu promociju.
Ukoliko ne bude reakcije iz REM-a, sindikalci RTV-a ne isključuju mogućnost organizovanja protesta u nameri da nateraju Upravni odbor da posle 11 meseci konačno raspiše konkurs za generalnog direktora, a pre toga imenuje vršioca dužnosti, kao i konkurse za još dve ključne pozicije u arhitekturi pokrajinskog javnog servisa
Međusektorska grupa za slobodu izražavanja i medija Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) zatražila je danas odlaganje javnog konkursa za dodelu nacionalnih televizijskih i radijskih frekvencija, koji je 15. aprila raspisalo Regulatorno telo za elektronske medije (REM), dok ne budu usvojene izmene Zakona o elektronskim medijima, i ne bude izabran novi sastav REM-a.
Organizacija "Kreni–Promeni" saopštila je da je za pet dana prikupljeno više od 56.000 potpisa na zahtev da se televizijama Pink i Hepi ne dodeli nacionalna frekvencija pri novoj dodeli frekvencija koju je raspisalo Regulatorno telo za elektronske medije (REM).
Da se godinama iz budžeta grada Kragujevca uplaćuju subvencije za rad Televizije Kragujevac, koja je nakon poništenja privatizacije i ponovnog preuzimanja od lokalne samouprave dobila status privrednog društva čiji je osnivač grad, javnosti je dobro poznato. Ali, Šumadijski centar za građanski aktivizam „Res publika” bavio se istraživanjem koliko tačno novca su do kraja prošle godine platili građani Kragujevca iz budžeta rad i poslovanje ove televizije.
Za četiri nevelika teksta, obima jedne novinarske šlajfne, od kojih su, prema dokazima do kojih je došla naša redakcija, najmanje dva prepisana iz naučnog rada „Od Sekića do Lovćenca“, pomenuto udruženje blisko Vladanu Stefanoviću u Opštini Mali Iđoš lane inkasiralo 600.000 dinara, odnosno 150.000 dinara po tekstu. Sav novac prebačen preduzećima Vladana Stefanovića i ostalim „podizvođačima“
Konkurs za dodelu nacionalnih frekvencija još uvek je otvoren, a nekadašnji član Saveta REM-a Slobodan Cvejić zaključuje da to što peta frekvencija nije ponuđena sa ostalima pokazuje da je ostavljen adut s kojim, kako kaže, može da se trguje. On smatra i da se u slučaju Telekomovih televizija prepoznaje zakonom zabranjen monopol.
Premijerka Ana Brnabić i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković razgovarale su sa članovima Radne grupe zaduženim za praćenje sprovođenja Akcionog plana za Medijsku strategiju o sprovođenju akcionog plana i o prioritetima za naredni period, saopšteno je iz Vlade.
Pre godinu dana, uz veliku pažnju javnosti održana je izborna skupština Udruženja novinara Srbije. Nakon napetog demokratskog glasanja, novi predsednik UNS-a postao je Živojin Rakočević
Predsednik NUNS Željko Bodrožić, povodom brojnih bilborda u Beogradu sa reklamom MTS za pet privatnih televizija koje, kako piše, spaja Telekom, kaže da na njih gleda kao na još jednu potvrdu da nam naprednjačka vlast poručuje "niko nam ništa ne može, kukajte, bunite se, ali mi teramo po svome". Dodaje da je to još jedan dokaz obesnosti vlasti, koja kreira medijsku scenu po svojoj meri i parama građana ulaže u televizije, a mi to ne rešavamo, "već dozvoljavamo svim vlastima da privatizuju ta javna preduzeća".
Šta nas spaja – pitanje je sa bilborda na kome su zaštitna lica pet televizija Juronjuza, K1, Kurir, Blumberga i Tanjuga. Odgovor: „Telekom – Jedna TV mreža – svi mi“, piše na bilbordu.
