Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je lavinu viralnih video snimaka na kojima se navodno vidi vojni uspeh - na obe strane. Ali, može li se verovati slikama udara dronova, snajpera i zaseda? DW - proverava.
Mediologija
15. apr 2022.
Lutak Albertik nije iskorišćen za lažiranje ratnih stradanja u Ukrajini
Morbidan video snimak na kojem dva čoveka obavijaju lepljivom trakom nešto poput drvenog ili gumenog lutka koji izgleda kao ljudsko telo, zaintrigirao je korisnike društvenih mreža nakon što ga je ruska državna televizija emitovala kao dokaz da Ukrajina lažira ratne žrtve. Činjenica je, pak, da se radi o sceni sa snimanja TV serije u Ruskom gradu Vsevološk.
Mediologija
12. apr 2022.
Kratka istorija propagande (4): Svi smo mi propagandisti i svi smo mi žrtve propagande
Svet je oduvek bio krcat propagandom. Propagandna mašinerija vlasti Aleksandra Vučića nije ništa novo, već nešto veoma drevno, antičko, srednjovekovno ili krajnje staromodno. Ona je pravilo, a ne izuzetak. Dok stvarni izuzetak, istorijsku novotariju predstavlja nezavisno ili objektivno novinarstvo. I zato ga moramo čuvati kao malo slobode na dlanu
Mediologija
06. apr 2022.
Više od 40 odsto korisnika u Srbiji misli da pružaoci internet usluga ne brinu o njihovoj bezbednosti
Skoro 44 odsto korisnika interneta u Srbiji misli da pružaoci internet usluga, kompanije koje su vlasnici društvenih mreža i aplikacija za komunikaciju, ne brinu uopšte ili ne brinu na zadovoljavajući način o bezbednosti korisnika interneta, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) početkom 2022. godine.
Mediologija
05. apr 2022.
Voja Žanetić: „Patriotizam“ se televizovao i postao neka vrsta rijalitija
Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i idealna je za ovaj postizborni period, pun drame i podela. Gost Miljane Nešković je komunikolog Voja Žanetić, koji ovog puta nije pričao viceve, već je otvorio svoje bogato akademsko i profesionalno iskustvo za preko potreban razgovor o uzrocima i okidačima podela u našem (i svakom društvu). Zbog čega neki ljudi lakše "gutaju propagandu od drugih? Ljudi se neretko svađaju sa najbližim članovima porodice i komšijama zbog političara, sportskih klubova i drugih. često vrlo apstraktnih stvari.
Mediologija
04. apr 2022.
Koliki je zapravo uticaj društvenih mreža na srpsko biračko telo: Na Tviteru samo pet odsto javnosti
Koliku moć društvene mreže imaju na izborni rezultat možda najbolje pokazuje činjenica da su objave Donalda Trampa na Tviteru presudile u njegovoj trci za 45. predsednika Sjedinjenih Američkih Država 2016, kada je odneo pobedu nad Hilari Klinton, iako je većina stručnjaka predviđala drugačiji ishod izbora.
Mediologija
31. mar 2022.
Klimatske promene, lažne vesti i teorije zavere: Fejsbuk dovodi do većeg nepoverenja u klimatske promene – studija
Skeptici na Fejsbuku mogu pronaći sve više dezinformacija i grupa koje šire teorije zavere, pokazalo je istraživanje organizacije za zaštitu ljudskih prava.
Mediologija
31. mar 2022.
Istraživanje: Građani najviše veruju režimskim medijima, o politici se najviše informišu preko televizija koje kontroliše vlast
Istraživanje organizacije CRTA pokazuje zbog čega je proteklih godina bilo toliko važno staviti sve nacionalne televizije pod kontrolu vlasti. Najviše građana Srbije se o političkim i društvenim temama informiše putem televizije, oni u najvećem broju veruju provladinim medijima i naklonjeni su strankama na vlasti. S druge strane, veb-portale preferiraju oni koji veruju kritičkim medijima i bliži su opoziciji
Mediologija
30. mar 2022.
Jedini način borbe protiv lošeg novinarstva je odabir izvora informisanja
O istraživačkom novinarstvu, lažnim vestima i značaju fektčekinga sa Milicom Šarić, glavnom i odgovornom urednicom CINS-a
Mediologija
25. mar 2022.
Debata: Izveštavanje građana je loše u svim uslovima u Srbiji, sada se veliča proruska propaganda
Na debati „Medijsko izveštavanje o Ukrajini“, saopšteno je danas da je izveštavanje građana loše i u mirnodopskim i u ratnim uslovima.
Mediologija
22. mar 2022.
Uputstvo za bezbednost reporterki i reportera na masovnim demonstracijama
U julu 2020, u Beogradu su izbile spontane demonstracije zbog onoga što su građani videli kao zapanjujuć diletantizam državnog rukovodstva u sučeljavanju sa epidemijom. Odnos ove vlasti prema takvom izazovu (demonstracijama) ubrzo je postao bolno jasan - policija je na ulice izvela sve što ima – oklopna vozila, konje, o suzavcu i pendrecima da i ne govorimo. Jedino gnjurce nismo videli, a još uvek nije razjašnjeno zašto su neki kriminalci, rame uz rame sa policijom u civilu, učestvovali u celoj stvari pod zaštitom države. Zakonska ovlašćenja su prekoračivana rutinski, tuklo se bezočno i bez potrebe, a surovi video-snimci su preplavili mreže, pa su i oni koji su ostali kod kuća mogli da se lepo šokiraju brutalnošću policije.
Mediologija
17. mar 2022.
Meta hakera možemo biti svi – kako da zaštitimo svoje naloge
Filip Milošević iz Share Fondacije upozorio je u Novom danu da meta hakera možemo biti svi, ali i objasnio kako se od napada možemo zaštititi. "Malo da pazimo gde klikćemo i šta, da vodimo računa o lozinkama, koristimo menadžere lozinki...", samo su neki od saveta.
Mediologija
16. mar 2022.
Švedska naučnica: U diktaturi gase medije, a u demokratiji ruše poverenje u njih
Živimo u paradoksalno vreme kada praktično nadohvat ruke imamo svo znanje i informacije ovoga sveta, a istovremeno je to znanje kod mnogih sve manje cenjeno, dok se istina i činjenice često tretiraju kao samouslužna trgovina. Bilo da se radi o poricanju klimatskih promena ili odbacivanju dokaza o učinkovitosti vakcinacije, u mnogim primerima se ne radi o nedostatku verodostojnih informacija, nego o tome da veliki deo ljudi ove informacije ne želi ni da čuje, odnosno namerno ih ne čuje. Znanju, koje je na raspolaganju, aktivno se opiru.
Mediologija
10. mar 2022.
Da li su nam društvene mreže uzgrozile jezik
Pojavom društvenih mreža u naš jezik su „brzinom interneta“ ušle nove reči – postovati, šerovati, tagovati, lajkovati... Iako je očigledno da blago srpskog jezika svi želimo da sačuvamo, ovim pitanjem se izgleda niko ne bavi previše.
Mediologija
03. mar 2022.
Važnost digitalne sigurnosti u izvještavanju iz konfliktnih zona
Bilo da ste novinar/ka koji izvještava o kulturi, ili pak politici, sportu, možete se naći na meti digitalnih napada. Tehnološki razvoj i postojanje online sfere donijeli su mnogo pozitivnih ali i negativnih posljedica. Ono što su ranije bili fizički napadi na novinare/ke danas postaju veoma ozbiljni digitalni napadi. Ovakvi napadi mogu ostaviti niz posljedica, ne samo za pojedinačne novinare/ke, već i na sam medij i druge kolege/ice iz redakcije.
Mediologija
02. mar 2022.
Treći svetski rat na 9GAG-u
9GAG je društvena mreža posvećena humoru, mimovima, video-klipovima u kojima mačke grebu svoje vlasnike, ljudi padaju na glavu s krovova, u pljačkaše na motociklu se zaleće beli automobil, „Karen“ vrišti na aerodromu i tako to.
Mediologija
02. mar 2022.
Medijsko informacijska pismenost
Da bismo odgovorili na pitanje zašto nam je medijska i digitalna pismenost neophodna, moramo da pođemo od pretpostavke kakvo nam je obrazovanje potrebno za XXI vek koji je obeležen tzv. četvrtom – digitalnom revolucijom. Ono što je u XX veku smatrano pismenošću (sposobnost čitanja, pisanja i računanja) ne zadovoljava elementarne uslove za uključivanje pojedinca u…
Mediologija
28. feb 2022.
Snježana Milivojević: U ovakvim uslovima mediji nemaju ni šanse da budu mnogo bolji. Medijski sistem je temeljno razoren
O medijskom sistemu koji je stavljen u službu izborne pobede, o agresivnom lupetanju tabloida u izveštavanju o okupaciji Ukrajine, o ličnom mišljenju i „pa šta logici“ umesto istine, o tome zašto je objektivno novinarstvo poljuljano do temelja, ali i o njegovoj važnosti kao ključnoj formi javnog znanja... za Cenzolovku govori profesorka Snježana Milivojević
Mediologija
18. feb 2022.
Onlajn prevare, društvene mreže i Srbija: Zašto vas prijatelji ovih dana upozoravaju da ne otvarate njihove poruke na Fejsbuku
Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal, potvrdio je za BBC na srpskom da je Tužilaštvo otvorilo predmet koji se bavi ovim problemom.
Mediologija
17. feb 2022.
Ptice nisu stvarne: Teorija zavere generacije Z od parodije do verovanja da su ptice špijunski dronovi
Pokret „Ptice nisu stvarne“, koji je osmislio 23-godišnji Piter Mekindu i koji prate milioni na društvenim mrežama, izuzetna je parodija na masovnu produkciju teorija zavera. Mladi, odrasli uz internet, uglavnom ga vide kao dobru zabavu, ali mnogi desničari, zadojeni Trampom i QAnonom, duboko veruju da ih duboka država prati pomoću ptica i njihovog izmeta na vetrobranima automobila