Andrej Hložan autor fotografije godine u Srbiji: Dok sam objektivom tražio pištolj mislio sam – neće valjda mene 
Slavko Ćuruvija fondacija: Pozdravljamo presudu Vrhovnog suda koji je utvrdio da je Apelacioni sud nezakonito presudio u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije 
Perica Gunjić: Odluka Vrhovnog suda u slučaju Ćuruvije potvrđuje kolaps pravosuđa 
Hronologija napada na medijske radnike u prostoru između Pionirskog parka i Skupštine Srbije 
Vučićeva Božićna priča o REM-u: Kako je predsednik preuzeo krivicu i uspavao regulatora 
Bilo da ste novinar/ka koji izvještava o kulturi, ili pak politici, sportu, možete se naći na meti digitalnih napada. Tehnološki razvoj i postojanje online sfere donijeli su mnogo pozitivnih ali i negativnih posljedica. Ono što su ranije bili fizički napadi na novinare/ke danas postaju veoma ozbiljni digitalni napadi. Ovakvi napadi mogu ostaviti niz posljedica, ne samo za pojedinačne novinare/ke, već i na sam medij i druge kolege/ice iz redakcije.
9GAG je društvena mreža posvećena humoru, mimovima, video-klipovima u kojima mačke grebu svoje vlasnike, ljudi padaju na glavu s krovova, u pljačkaše na motociklu se zaleće beli automobil, „Karen“ vrišti na aerodromu i tako to.
Da bismo odgovorili na pitanje zašto nam je medijska i digitalna pismenost neophodna, moramo da pođemo od pretpostavke kakvo nam je obrazovanje potrebno za XXI vek koji je obeležen tzv. četvrtom – digitalnom revolucijom. Ono što je u XX veku smatrano pismenošću (sposobnost čitanja, pisanja i računanja) ne zadovoljava elementarne uslove za uključivanje pojedinca u…
O medijskom sistemu koji je stavljen u službu izborne pobede, o agresivnom lupetanju tabloida u izveštavanju o okupaciji Ukrajine, o ličnom mišljenju i „pa šta logici“ umesto istine, o tome zašto je objektivno novinarstvo poljuljano do temelja, ali i o njegovoj važnosti kao ključnoj formi javnog znanja... za Cenzolovku govori profesorka Snježana Milivojević
Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal, potvrdio je za BBC na srpskom da je Tužilaštvo otvorilo predmet koji se bavi ovim problemom.
Pokret „Ptice nisu stvarne“, koji je osmislio 23-godišnji Piter Mekindu i koji prate milioni na društvenim mrežama, izuzetna je parodija na masovnu produkciju teorija zavera. Mladi, odrasli uz internet, uglavnom ga vide kao dobru zabavu, ali mnogi desničari, zadojeni Trampom i QAnonom, duboko veruju da ih duboka država prati pomoću ptica i njihovog izmeta na vetrobranima automobila
Kolažni video u kom se nošenje zaštitne maske upoređuje sa drevnim ritualima i potencira da “im je važno da nosimo maske” jer je to inicijacija u novi svetski poredak sadrži niz dezinformacija. Jedna od njih je da je korona virus manje opasan od sezonskog gripa.
Informaciona revolucija i društvene mreže u – 16. veku. Ugledni filozof kao kreator najpoznatije lažne vesti u istoriji. Crkveni temelji propagande. Veštičji čekić i teorije zavere. Pornografija koja podstiče pismenost. Eksplozija ratne propagande. Markiz de Sad kao mučenik slobode govora
Lokalni mediji, suočeni sa ogromnom krizom koja u Srbiji dovodi do gašenja medija u mnogim gradovima, treba da urade naizgled nemoguće – da pronađu pravi biznis model, koji bi im obezbedio finansijsku stabilnost dok se paralelno bore sa dezinformacijama, napadima i narastajućim pritiskom autoritarnih režima
Emotikoni imaju komunikativnu funkciju u internetskom jeziku – pokazuju naše emocije koje ne možemo da izrazimo u pisanoj komunikaciji. Psiholozi i lingvisti rekli bi, međutim, da emotikoni "kvare" jezik, odnosno smanjuju naše izražajne sposobnosti kada se dopisujemo, izjavio je za RTS Slobodan Novokmet iz Instituta za srpski jezik SANU.
Stefan Desančić ima 13 godina i svakog dana bar tri sata provede na internetu, nezavisno od školskih obaveza.
Na današnji dan 2004. godine četvorica studenata Harvarda, među kojima je bio i Mark Zakerberg, napravili su platformu Fejsbuk. Od društvene mreže koja se koristila samo na koledžu do oko tri milijarde korisnika širom sveta. Gde je danas Fejsbuk i zašto je kompanija promenila naziv u Meta?
Ako su mediji ogledalo društva, mladost u Srbiji nije pozitivna kategorija. Mladi se u njima tri puta češće pojavljuju u negativnom kontekstu nego u pozitivnom. O mladima se izveštava više nego ranije, ali najviše u crnoj hronici, navodi se u analizi KOMS-a
Da li jezik treba čuvati od uticaja spolja i čistiti od novotarija, naročito od reči stranog porekla?
Dok su tiraži padali, piplmetri su tokom višemesečnog zatvaranja beležili vrtoglav skok gledanosti televizija, sve kraće reklamne blokove, a novinari osećali ozbiljan pad prihoda kuća u kojima rade.
U aprilu 2016. godine, na tada već izuzetno popularnoj mreži Instagram, tiho je uvedena promena u redosledu prikazivanja sadržaja koje korisnici vide kada otvore aplikaciju. Do tog trenutka, slike su izlazile redosledom kojim su i objavljivane (hronološki), a od tada, posao biranja i serviranja sadržaja poveren je algoritmima veštačke inteligencije.
Novinarsko shvatanje objektivnosti je za nauku smetnja koja često vodi ničim zasluženoj afirmaciji pseudonauke. Čime bi tačno zagovornici astrologije, kreacionizma, Teslinog tajnog oružja ili antivakserstva zaslužili da se nađu u medijima – osim ako ne zbog puke činjenice da se protive „hegemonističkoj“ naučnoj „dogmi“?
Kovid mere, Aleksandar Mitrović, Crna svadba, Novak Đoković, Zadruga, Milica Mandić i Kristijan Eriksen.
Ivan Čolović, urednik najuticajnije biblioteke na Balkanu – XX vek, koja, od svog osnivanja 1971, objavljuje naučna i esejistička dela domaćih i stranih autora o širokom krugu antropoloških tema, za Dosije NUNS govori o stanju u oblasti izdavaštva (knjige i informativni štampani mediji) u Srbiji i okruženju, medijskim slobodama, „trovanju“ medijskog prostora…
Sve je bilo dozvoljeno i u antičkoj propagandi. I tada su tabloidno krivili i senzacionalistički klevetali za kukavičluk, razvrat, glupavost... Šta se promenilo i zašto ništa? Da li smo odmakli odatle i zašto nismo? I da li smo ikada postali moderni?
