Šta je sve sporno u presudi Apelacionog suda u slučaju Ćuruvija 
Sud odbacio Kaićevu tužbu: Novinarka Danasa ima pravo da Kaićev tekst nazove pamfletom 
Ni tri nedelje od zločina nad novinarima u Boru nema optužnice, iako postoje snimci nasilnika 
Marko Somborac: E pa ne može kad tebi dođe 
Nevladine organizacije: Razrešenje dugogodišnjeg direktora N1, Igora Božića, predstavlja najoštriji udar na uređivačku politiku, ruši kredibilitet medijske kuće i ukazuje na moguću zloupotrebu vlasničkih prava 
Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal, potvrdio je za BBC na srpskom da je Tužilaštvo otvorilo predmet koji se bavi ovim problemom.
Pokret „Ptice nisu stvarne“, koji je osmislio 23-godišnji Piter Mekindu i koji prate milioni na društvenim mrežama, izuzetna je parodija na masovnu produkciju teorija zavera. Mladi, odrasli uz internet, uglavnom ga vide kao dobru zabavu, ali mnogi desničari, zadojeni Trampom i QAnonom, duboko veruju da ih duboka država prati pomoću ptica i njihovog izmeta na vetrobranima automobila
Kolažni video u kom se nošenje zaštitne maske upoređuje sa drevnim ritualima i potencira da “im je važno da nosimo maske” jer je to inicijacija u novi svetski poredak sadrži niz dezinformacija. Jedna od njih je da je korona virus manje opasan od sezonskog gripa.
Informaciona revolucija i društvene mreže u – 16. veku. Ugledni filozof kao kreator najpoznatije lažne vesti u istoriji. Crkveni temelji propagande. Veštičji čekić i teorije zavere. Pornografija koja podstiče pismenost. Eksplozija ratne propagande. Markiz de Sad kao mučenik slobode govora
Lokalni mediji, suočeni sa ogromnom krizom koja u Srbiji dovodi do gašenja medija u mnogim gradovima, treba da urade naizgled nemoguće – da pronađu pravi biznis model, koji bi im obezbedio finansijsku stabilnost dok se paralelno bore sa dezinformacijama, napadima i narastajućim pritiskom autoritarnih režima
Emotikoni imaju komunikativnu funkciju u internetskom jeziku – pokazuju naše emocije koje ne možemo da izrazimo u pisanoj komunikaciji. Psiholozi i lingvisti rekli bi, međutim, da emotikoni "kvare" jezik, odnosno smanjuju naše izražajne sposobnosti kada se dopisujemo, izjavio je za RTS Slobodan Novokmet iz Instituta za srpski jezik SANU.
Stefan Desančić ima 13 godina i svakog dana bar tri sata provede na internetu, nezavisno od školskih obaveza.
Na današnji dan 2004. godine četvorica studenata Harvarda, među kojima je bio i Mark Zakerberg, napravili su platformu Fejsbuk. Od društvene mreže koja se koristila samo na koledžu do oko tri milijarde korisnika širom sveta. Gde je danas Fejsbuk i zašto je kompanija promenila naziv u Meta?
Ako su mediji ogledalo društva, mladost u Srbiji nije pozitivna kategorija. Mladi se u njima tri puta češće pojavljuju u negativnom kontekstu nego u pozitivnom. O mladima se izveštava više nego ranije, ali najviše u crnoj hronici, navodi se u analizi KOMS-a
Da li jezik treba čuvati od uticaja spolja i čistiti od novotarija, naročito od reči stranog porekla?
Dok su tiraži padali, piplmetri su tokom višemesečnog zatvaranja beležili vrtoglav skok gledanosti televizija, sve kraće reklamne blokove, a novinari osećali ozbiljan pad prihoda kuća u kojima rade.
U aprilu 2016. godine, na tada već izuzetno popularnoj mreži Instagram, tiho je uvedena promena u redosledu prikazivanja sadržaja koje korisnici vide kada otvore aplikaciju. Do tog trenutka, slike su izlazile redosledom kojim su i objavljivane (hronološki), a od tada, posao biranja i serviranja sadržaja poveren je algoritmima veštačke inteligencije.
Novinarsko shvatanje objektivnosti je za nauku smetnja koja često vodi ničim zasluženoj afirmaciji pseudonauke. Čime bi tačno zagovornici astrologije, kreacionizma, Teslinog tajnog oružja ili antivakserstva zaslužili da se nađu u medijima – osim ako ne zbog puke činjenice da se protive „hegemonističkoj“ naučnoj „dogmi“?
Kovid mere, Aleksandar Mitrović, Crna svadba, Novak Đoković, Zadruga, Milica Mandić i Kristijan Eriksen.
Ivan Čolović, urednik najuticajnije biblioteke na Balkanu – XX vek, koja, od svog osnivanja 1971, objavljuje naučna i esejistička dela domaćih i stranih autora o širokom krugu antropoloških tema, za Dosije NUNS govori o stanju u oblasti izdavaštva (knjige i informativni štampani mediji) u Srbiji i okruženju, medijskim slobodama, „trovanju“ medijskog prostora…
Sve je bilo dozvoljeno i u antičkoj propagandi. I tada su tabloidno krivili i senzacionalistički klevetali za kukavičluk, razvrat, glupavost... Šta se promenilo i zašto ništa? Da li smo odmakli odatle i zašto nismo? I da li smo ikada postali moderni?
U tekstu možete da saznate i po čemu se solutions novinarstvo razlikuje od tradicionalnog, kako možete pronaći teme, šta je bitno da vaša priča uspije i još neke savjete koji će, nadam se, pomoći u radu.
Uređivačka politika je granica koja stoji između dva ekstrema koje stvara praćenje analitike čitanosti -jurenja za klikovima i njenog potpunog ignorisanja, poruka je sa današnjeg skupa “Inovacije u medijima – kako se prilagoditi, zaraditi i opstati”, u organizaciji Asocijacije medija.
Polovina građana Bosne i Hercegovine ne vjeruje medijima, a kao glavne razloge za to navode njihovu povezanost sa političkim partijama, širenje dezinformacija i propagande, kao i promovisanje ekonomskih moćnika. Takođe smatraju da mediji ne poštuju profesionalne etičke standarde, ne služe javnom interesu, te ne objavljuju informacije o vlasničkoj strukturi. Istraživanje Mediacentra Sarajevo pokazalo je i da mladi ljudi kritikuju rad medija, ali nisu u stanju da objasne šta su to novinarski standardi niti koje procedure mediji prolaze prilikom rada.
Pre nego što u svojim vestima prenesu objave sa društvenih mreža, bilo da je reč o tekstu, snimku ili fotografiji, novinari su dužni da provere njenu istinitost. To nalažu standardi profesije koji se, pokazuje praksa, ne poštuju uvek, pa sadržaji sa društvenih mreža u medijima često osvanu bez ikakve provere.
