Marko Vidojković: Odlazak iz Srbije mi je najbolja odluka u životu. A nije bilo sile koja bi me oterala iz Beograda 2008. 
Alpac Capital bi da što pre preuzme upravljanje nad nezavisnim medijima u Srbiji 
Telekom Srbija, partner MAGA sveta u Poljskoj 
Kakvi mediji, takva demokratija: Spajanje Paramaunta i Vorner brosa 
Kome smeta časopis o lovu: I specijalizovani mediji u Srbiji na udaru politike 
Nedavno je na sajtu OEBS-a objavljeno istraživanje „Digitalne kompetencije novinara“. Istraživanje je pokazalo da su najrazvijenije veštine novinara operisanje informacijama, dok se najslabije nose sa tehničkim problemima.
U političkoj (ne)kulturi ili zoon-političkom vrtu naše Republike, postoji istaknuto mesto za jednu posebnu vrstu organizma – političke analitičare. I tako je od 2000, pošto su ove žive vrste dotad bile gotovo nepoznate u crevnoj flori i medijskoj fauni našeg društva.
Tresli se izbori, rodio se Vučić. Usput nam se dogodilo i previše nijansi ekstremne desnice, ali i jedna odvažna leva koalicija u popularno zelenoj boji. Evrovizijskim vokabularom, i šta ćemo sad? Jer, naša skaradna sociopolitička stvarnost je ostala jedna te ista. S druge strane, pustinja ovdašnje medijske stvarnosti je u predizborno doba bila (oprezno) otvorenija prema kandidatima opozicije, simulirajući demokratiju, te iluziju slobode govora i izražavanja u našoj Republici ili javnoj stvari (Res publica). Pa smo posvedočili sporadičnim gostovanjima i onih opozicionih kandidata na prorežimskim i ružičastim medijima, kao i po narajcanim TV debatama – iako sa (ne)opravdanim izostankom Aleksandra Vučića lično.
Klaas Van Dijken je istraživački novinar iz Holandije kojeg je posao početkom maja doveo u Suboticu. On, naime, već mesecima radi na svojoj priči o izbeglicama i migranatima koji se nalaze na ovom području i koji svakodnevno pokušavaju da se domognu neke od država Evropske unije.
Priručnik medijske informacione pismenosti za roditelje treba da im skrene pažnju na to u kakvom medijskom svetu deca danas odrastaju i da im približi neke nove teme o kojima ne pričaju sa svojom decom, izjavila je danas jedna od autorki priručnika, psihološkinja Ana Mirković
Izgleda da je lakše naći 44 milijarde dolara za kupovinu Tvitera nego taj društveni medij učiniti prosperitetnim, profitabilnim, a apsolutno slobodnim. Ilon Maks, od ponedeljka „gazda na Tviter", moraće da pronađe odgovore na mnoga pitanja, a mi smo izabrali pet ključnih.
„Budućnost novinarstva zavisi od raznolikosti talenata u medijskoj industriji“, objavila je Evropska federacija novinara (EFJ) u izveštaju pod naslovom „Redakcije kojima je stalo: kako će raznolikosti i inkluzija definisati budućnost novinarstva“.
Zamenik gradonačelnika o vakcinaciji (Izvor: TV Hepi, 18. april 2022.) (NEISTINA)
Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je lavinu viralnih video snimaka na kojima se navodno vidi vojni uspeh - na obe strane. Ali, može li se verovati slikama udara dronova, snajpera i zaseda? DW - proverava.
Morbidan video snimak na kojem dva čoveka obavijaju lepljivom trakom nešto poput drvenog ili gumenog lutka koji izgleda kao ljudsko telo, zaintrigirao je korisnike društvenih mreža nakon što ga je ruska državna televizija emitovala kao dokaz da Ukrajina lažira ratne žrtve. Činjenica je, pak, da se radi o sceni sa snimanja TV serije u Ruskom gradu Vsevološk.
Svet je oduvek bio krcat propagandom. Propagandna mašinerija vlasti Aleksandra Vučića nije ništa novo, već nešto veoma drevno, antičko, srednjovekovno ili krajnje staromodno. Ona je pravilo, a ne izuzetak. Dok stvarni izuzetak, istorijsku novotariju predstavlja nezavisno ili objektivno novinarstvo. I zato ga moramo čuvati kao malo slobode na dlanu
Skoro 44 odsto korisnika interneta u Srbiji misli da pružaoci internet usluga, kompanije koje su vlasnici društvenih mreža i aplikacija za komunikaciju, ne brinu uopšte ili ne brinu na zadovoljavajući način o bezbednosti korisnika interneta, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) početkom 2022. godine.
Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i idealna je za ovaj postizborni period, pun drame i podela. Gost Miljane Nešković je komunikolog Voja Žanetić, koji ovog puta nije pričao viceve, već je otvorio svoje bogato akademsko i profesionalno iskustvo za preko potreban razgovor o uzrocima i okidačima podela u našem (i svakom društvu). Zbog čega neki ljudi lakše "gutaju propagandu od drugih? Ljudi se neretko svađaju sa najbližim članovima porodice i komšijama zbog političara, sportskih klubova i drugih. često vrlo apstraktnih stvari.
Koliku moć društvene mreže imaju na izborni rezultat možda najbolje pokazuje činjenica da su objave Donalda Trampa na Tviteru presudile u njegovoj trci za 45. predsednika Sjedinjenih Američkih Država 2016, kada je odneo pobedu nad Hilari Klinton, iako je većina stručnjaka predviđala drugačiji ishod izbora.
Skeptici na Fejsbuku mogu pronaći sve više dezinformacija i grupa koje šire teorije zavere, pokazalo je istraživanje organizacije za zaštitu ljudskih prava.
Istraživanje organizacije CRTA pokazuje zbog čega je proteklih godina bilo toliko važno staviti sve nacionalne televizije pod kontrolu vlasti. Najviše građana Srbije se o političkim i društvenim temama informiše putem televizije, oni u najvećem broju veruju provladinim medijima i naklonjeni su strankama na vlasti. S druge strane, veb-portale preferiraju oni koji veruju kritičkim medijima i bliži su opoziciji
O istraživačkom novinarstvu, lažnim vestima i značaju fektčekinga sa Milicom Šarić, glavnom i odgovornom urednicom CINS-a
Na debati „Medijsko izveštavanje o Ukrajini“, saopšteno je danas da je izveštavanje građana loše i u mirnodopskim i u ratnim uslovima.
U julu 2020, u Beogradu su izbile spontane demonstracije zbog onoga što su građani videli kao zapanjujuć diletantizam državnog rukovodstva u sučeljavanju sa epidemijom. Odnos ove vlasti prema takvom izazovu (demonstracijama) ubrzo je postao bolno jasan - policija je na ulice izvela sve što ima – oklopna vozila, konje, o suzavcu i pendrecima da i ne govorimo. Jedino gnjurce nismo videli, a još uvek nije razjašnjeno zašto su neki kriminalci, rame uz rame sa policijom u civilu, učestvovali u celoj stvari pod zaštitom države. Zakonska ovlašćenja su prekoračivana rutinski, tuklo se bezočno i bez potrebe, a surovi video-snimci su preplavili mreže, pa su i oni koji su ostali kod kuća mogli da se lepo šokiraju brutalnošću policije.
Filip Milošević iz Share Fondacije upozorio je u Novom danu da meta hakera možemo biti svi, ali i objasnio kako se od napada možemo zaštititi. "Malo da pazimo gde klikćemo i šta, da vodimo računa o lozinkama, koristimo menadžere lozinki...", samo su neki od saveta.
