Snježana Milivojević: Srbija je najopasnije mesto u Evropi za novinare (1) 
Živeti novinarstvo do poslednjeg daha 
Skupštinski odbor pozvao nezavisne članove da se vrate u Savet REM-a: Ostavke im nisu verifikovane 
Vojkan Kostić: Zastrašuju novinare, šalju poruku kako će se provesti oni koji se bave temom zvučnog oružja 
Aleksandar Radić napustio Srbiju, obrazložio zašto je to učinio 
Navršava se 21 godina od ubistva novinara i vlasnika "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" Slavka Ćuruvije. Predstavnici novinarskih udruženja položili su venac u Svetogorskoj ulici (ranije Ulica Ive Lole Ribara) u Beogradu, na mestu gde je Ćuruvija ubijen 1999. godine.
- Ne znam da li ćemo ikada saznati pravu istinu ko je naredio i ko je ubio mog oca. Nemamo početak i kraj, glavu i rep, a to je, nažalost, posledica što se dugo čekalo sa istagom - kaže za "Blic" Jelena Ćuruvija, ćerka ubijenog Slavka Čuruvije, vlasnika i novinara "Dnevnog telegrafa".
Od danas na redovnim konferencijama kriznog štaba u 15 časova više nije dozvoljeno prisustvo novinara.
Ne znam jeste li do sada primetili da svakog dana u 15 sati programi gotovo svih televizija izgledaju isto. Zapravo znam, naravno da ste primetili, osim ako niste među onima „ja nemam televizor i ne želim da se opterećujem vestima“. Ako ste među njima, nemojte dalje ni da čitate ovaj tekst - ništa vam neće biti jasno, baš kao što takav stav nikada neće biti jasan autoru teksta.
Udruženje novinara Srbije (UNS) poziva Vladu Srbije da ponovo razmotri odluku da novinari više ne mogu da prisustvuju konferencijama na kojima lekari i zvaničnici odgovaraju na njihova pitanja.
Zašto se u Srbiji testira izuzetno mali broj građana, šta se dešava sa zaraženim lekarima i ulaskom koronavirusa u bolnice i da li vlast vanredno stanje koristi za ličnu promociju i gušenje slobode govora? Samo su neka od pitanja koja svakodnevno postavljaju novinari medija koji rade u javnom interesu. Međutim, da li sama činjenica da je javnost u prilici da čuje ta pitanja smeta vlastima, kako smatraju pojedini medijski profesionalci i da li vlast diriguje reakciju tabloida koji vode kampanju protiv nezavisnih medija?
Međunarodni institut za štampu (IPI), sa sedištem u Beču, navodi u najnovijem izveštaju da su vlade "zabrinjavajuće velikog broja evropskih zemalja", naročito u istočnoj i centralnoj Evropi, iskoristile trenutnu zdravstvenu krizu kao izgovor za ograničavanje slobodnog protoka informacija, kao i za udar na nezavisne medije.
Dopis nove slovenačke vlade Savetu Evrope u kojem tvrdi da većina medija u Sloveniji potiče iz "komunističkog režima" i da su vodeći urednici i novinari navodno pod uticajem levice i pristrasni izazvao je burne reakcije među novinarskim udruženjima ali i na političkoj sceni Slovenije.
Osim Kruševca u kojem je konkursna komisija ocenjivala medijske projekte na daljinu zbog vanredne situacije izazvane virusom korona, Opštinska uprava Trstenik odlučila je da na isti način organizuje odlučivanje o dodeli novca za medije, saznaje Udruženje novinara Srbije (UNS).
Bela kuća je napala Glas Amerike (VOA) da izveštava "sramno" i "daje glas autoritarnim režimima" zbog izveštaja o ukidanju restrikcija u kineskom gradu Vuhanu, odakle je krenula pandemija koronavirusa. Direktorka Glasa Amerike odgovorila je da se izveštaji baziraju na činjenicama i da na to obavezuje i zakon.
Na današnji dan pre 21 godinu ubijen je Slavko Ćuruvija, urednik i vlasnik listova Dnevni telegraf i Evropljanin. Istraga ovog ubistva trajala je punih 16 godina, a nakon četvorogodišnjeg suđenja optuženima, u aprilu 2019. godine pripadnici bivšeg Resora državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak prvostepenom presudom osuđeni su na ukupno 100 godina zatvora. Prvostepena presuda nedvosmisleno je potvrdila da je Ćuruviju ubila država u obračunu sa kritičarima režima Slobodana Miloševića.
Nakon privremenog predaha, medijska scena vratila se tamo gde je bila i pre uvođenja vanrednog stanja.
Zbog sve veće zabrinutosti novinara, snimatelja i fotoreportera za svoje zdravlje, i nakon prigovora o ugroženosti na konferencijama za medije predsednika i članova vlade, kao i stručnjaka, kako je saopštila Vlada, od sutra za redovne konferencije za medije koje se održavaju svakoga dana u 15.00 časova, novinari će postavaljati pitanja onlajn.
Aleksandar Gajović, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, kaže za Kurir da mediji vanredne situacije poput ove ne smeju zloupotrebljavati.
Tabloid Kurir Igora Žeželja je u okviru svoje kampanje protiv N1 lažima i proizvoljnim ocenama optužio naše novinare i urednike da šire paniku i ugrožavaju živote ljudi. N1 saopštava da će inicirati odgovarajuće pravne postupke pred državnim organima Srbije i EU, zbog teksta pod naslovom "OVAKO SE URUŠAVA KREDIBILNOST ZDRAVSTVENOG SISTEMA: Evo kako N1 izveštava o koroni - proizvodnjom neistina šire PANIKU".
Mi smo u vanredno stanje ušli iz jedne ekstremne podeljenosti.
Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zagovaranje medijskih sloboda i bezbednost novinara oštro je osudila pretnje upućene redakciji srpskog portala Direktno.rs i pozvala na brzu istragu i sankcionisanje počinioca, uz apel da se državni zvaničnici uzdrže od etiketiranja medija i novinara.
U subotu, 11. aprila, navršiće se 21 godina otkako je novinar Slavko Ćuruvija izrešetan ispred svoje kuće. Posle mnogih opstrukcija istrage, suđenje je počelo tek 16 godina nakon zločina, da bi prošlog aprila, četiri godine kasnije, bila doneta prvostepena presuda optuženim pripadnicima RDB-a. I dalje se, posle žalbi odbrane i tužioca, čeka odluka Apelacionog suda, odložena zbog epidemije
Osim što su se najviši predstavnici vlasti poslednjih dana trudili da javnosti objasne da je nedavno hapšenje novinarke novosadskog portala Nova.rs Ane Lalić, zbog navodnog širenja panike i iznošenja lažnih tvrdnji o stanju u Kliničkom centru Vojvodine opravdano, napade zbog objavljenog teksta o tome da su zaposleni te zdravstvene ustanove danima radili bez zaštitne opreme, nastavili su i prorežimski orijentisani mediji.
Poverenik Srpske napredne stranke za Šabac Boban Birmančević zbog širenja lažnih vesti i tvrđenja, kao i širenja panike podneo dve krivične prijave protiv „Podrinskih novina“ i protiv novinara Hanibala Kovača.
