Informer politizuje smrt studentkinje, bezobzirno objavljuje fotografije sa uviđaja i lične podatke žrtve 
Zorica Popović o zločinu nad novinarima u Boru: Sekirom na ljude?! Tad sam videla da su nas napale ubice 
Zemlja preplavljena propagandom: Mapa lokalnih medija u vlasništvu novih/starih režimskih igrača 
Novi prorežimski mediji i lokalni izbori: S jedne strane Vučić i „naša porodica“, s druge „ružni, prljavi, zli“ blokaderi 
Darko Gligorijević: Bilo je jezivo, dobili su zeleno svetlo da biju kako bi sačuvali fotelje moćnicima 
Saturday, April 11 shall mark 16 years from the day when Slavko Ćuruvija was murdered. Almost exactly on the memorial day, 16 years on, the preparatory hearing will be held for the persons indicted for this murder. This trial is important not only for its potential to bring a closure for one of the darkest…
U subotu, 11. aprila, navršava se 16 godina od dana kada je ubijen Slavko Ćuruvija. Gotovo u dan sa godišnjicom održaće se pripremno ročište na suđenju optuženima za ubistvo. Značaj ovog suđenja nije samo u mogućnosti da se konačno zatvori jedno od najmračnijih poglavlja naše skorije istorije, već je i u uticaju koji ono može…
Premijer je na konferenciji za medije naglašenom agresivnošću jednim novinarima razbio koncentraciju, a druge zaplašio. Kada je ipak na kraju sateran u ćošak, prvo se napravio nevešt, a onda je sve kojima takve stvari padaju na pamet nazvao nenormalnima i zlima. Njegovim nastupom su dominirali pokušaji moralne diskvalifikacije i moralne ucene
Rastko Popović, predsednik veća koje će suditi optuženima, treba da odredi pripremno ročište najkasnije u roku od 30 dana, a zatim da zakaže početak suđenja
Rastko Popović, predsednik veća koje će suditi optuženima, treba da odredi pripremno ročište najkasnije u roku od 30 dana, a zatim da zakaže početak suđenja
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) najoštrije protestuje zbog podnošenja prekršajne prijave protiv novinarke agencije Beta Tamare Ognjanović, zbog navodnog učestvovanja u deljenju reklamnog materijala na protestnom skupu inicijative "Ne da(vi)mo Beograd".
Gotovo sve što je autorka Upitnika Olivera Jovićević tokom emisije uradila bilo je bojažljivo asistiranje premijerovim monolozima. I pored toga što je imala i profesionalnu i ljudsku obavezu da postavi najvažnija pitanja o helikopterskoj nesreći, ona to nije učinila
"Nekada smo tvrdili da sebe ne cenzurišemo, zatim smo se zgražavali, onda smo se nemoćno sprdali, a sada ćutimo", kaže u anketi Cenzolovke urednik u jednoj velikoj beogradskoj redakciji
Vidi se da vlast u Srbiji ima veoma negativan odnos prema slobodi medija, kao i da postoje brojni primeri cenzure i autocenzure u medijima, kaže za Cenzolovku Kristijan Mir, izvršni direktor Reportera bez granica, jedan od autora istraživanja o stanju medijskih sloboda u 180 zemalja sveta
Tekstovi u novinama i televizijski prilozi do neprepoznatljivosti se prerađuju da bi se dopali političarima i oglašivačima. Urednici iz njih ili izbacuju ili u njih dodaju toliko toga da autori posle tih intervencija ne žele da ih potpišu. Ali urednici brzo nađu nekog drugog novinara koji će potpisati prerađen tekst svog kolege
U prethodnim tekstovima o mehanizmima cenzure videli smo kako se najefikasnije suzbija sloboda medija: urednici jednostavno ne dozvole novinaru ni da se bavi temom koja bi nekom moćnom mogla da zasmeta.
Bogato cenzorsko iskustvo naučilo je urednike kako da na mnogo načina odaberu teme ili izbegnu objavljivanje svega što je zabranjeno. Najciničniji među njima na kraju optuže novinare za autocenzuru
Naša anketa pokazuje da selekcija tema u redakcijama prema ukusu političara, oglašivača, sponzora i marketinških agencija postoji u gotovo svim medijima. Cenzure je bilo oduvek, ali je sistematsko filtriranje tema, koje je počelo dok je Tadić bio na vlasti, pod Vučićem metastaziralo. Novinari ili ne odgovaraju na pitanja o cenzuri, ili o njoj govore anonimno
Mediji gotovo da nisu ni pokušali da odgovore na pitanja čije postavljanje nalaže profesija kada je premijer Vučić optužio istraživački portal BIRN za laži i Evropsku uniju za njihovo finansiranje. Sporni BIRN-ov tekst nije preneo baš niko, njegovi delovi gotovo da nisu citirani, a internet izdanja nisu objavila ni link ka originalnom tekstu
Čak 877 puta se premijer Srbije Aleksandar Vučiću prethodnoj godini našao na naslovnoj strani domaćih, dnevnih novina – kako tabloida tako i onih visokotiražnih koji važe za ugledne. Portal Cenzolovka koji je napravio istraživanje navodi i da je premijer tek šest puta pominjan u kritičkom tonu. „Očigledna dominacija jednog čoveka porazna je statistika koja pokazuje idolopoklonički…
Dnevne novine su neverovatnih 877 puta stavile premijera Aleksandra Vučića na naslovnu stranu tokom 2014. Od toga, tek 6 (šest) puta u negativnom kontekstu. Novak Đoković, Svetlana Ražnatović, Tomislav Nikolić i Ivica Dačić zajedno imaju manje naslovnih od Vučića
Advokati po prirodi posla ne bi trebalo da su neupućeni u to šta smeju, šta mogu, a šta ne mogu da čine ili ne čine.
Na sednicu skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje o slobodi medija, koja bi trebalo da se održi sutra, pozvano je više od 100 novinara, urednika, predstavnika novinarskih i medijskih udruženja i medijskih stručnjaka.
Imam sve brojeve „Naše Borbe“ i „Evropljanina“. U iskušenju sam da počnem da ih prelistavam, i znam, to je jedan od najluđih poslova, prvo „iskopavanje“, a onda bi to moglo potrajati danima.
