Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
„Nije bedž sa krvavom rukom ruganje institucijama, već krvavi srednji prst uperen u narod“: Deo zaposlenih na RTS-u obratio se Vučiću 
Za svakodnevno informisanje više od dve trećine građana Srbije koristi društvene mreže, što je najviše među građanima 21 evropske zemlje. Po vesti se najviše odlazi na Fejsbuk, Jutjub i Instagram, dok izvikani Iks koristi samo 14%. Polovina mladih je na TikToku. Najpopularnija mreža je - Jutjub, dok je Viber izbio na treće mesto, iza Fejsbuka i ispred Instagrama
Nedavno istraživanje Rojtersovog Instituta je pokazalo da sve veći broj ljudi širom sveta izbegava da prati vesti, opisujući ih kao dosadne i depresivne. Uzrok ovome, kako kažu naši sagovornici, može biti opadanje kvaliteta medijskog sadržaja, prezasićenost istim, ali i odbrana od loših vesti.
Ljudi širom sveta izbegavaju da prate vesti, pokazalo je istraživanje Instituta Rojters Univerziteta Oksford u kojem je učestvovalo blizu 100.000 ispitanika iz 47 zemalja. Kako do direktnog odnosa sa publikom?
Polovina korisnika medija je izložena kritici medija koje najviše kritikuju političari, a kritike se najviše čitaju na društvenim mrežama
Nove (loše dakako, sve drugo bi bilo iznenađenje) okolnosti skolile su sve umornije i malobrojnije tradicionalne medije sveta, a nije mnogo bolje ni novim, digitalnim
Dok klimatske promene bukvalno prete da unište ljudsku vrstu, istoj toj vrsti je teško da to prihvati, pa i ne želi da o tome više zna. U društvima u kojima veliki deo ljudi ima negativnu reakciju na ovu temu – mediji prestaju da izveštavaju o njoj. Ta „kvaka 22“ čini da vam, ako ste ozbiljni u svom poslu i izveštavate o klimatskim promenama, sopstveni profesionalizam ugrožava biznis i rasteruje konzumente
Najpopularniji novinari, vezani za, pre svega, TV brendove, beli su muškarci i, svi odreda, imaju ogromno sledbeništvo na društvenim mrežama koje koriste agilno, mnogo i vešto, pokazuje ovogodišnji izveštaj Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva
Godišnji digitalni izveštaj za ovaj deo 2022, obeležen je napadom na Ukrajinu, ali i drugim fenomenima u svetu digitalnih, internetskih medija, od kojih najviše brine nastavak gubitka veze između medija i građana
Izašao je novi izvještaj o digitalnim vijestima koje je objavio Reutersov institut za proučavanje novinarstva. Ovaj izvještaj uključuje 46 zemalja svijeta i prati digitalne medije i trendove na tržištu. Dok je jedna od ključnih poruka bila ta da, kako smo već pisali, ljudi sve manje čitaju vijesti postoji još dosta lekcija koje izvještaj nudi.
Prema izveštaju Rojtersovog instituta za istraživanje novinarstva, podkast je za mnoge postao obavezni deo kućnog karantina i počeo je da se sluša u krugu porodice. U Srbiji je znatno veći broj podkasta i publike koja ih prati, ali oglašivači i dalje ne prepoznaju potencijal ovog formata
Kovid-19 je dodatno pogoršao finansijski pritisak na hrvatske medije, zbog zahteva da se prilagode promeni čitaoca i prihoda od oglašivača. Novinari su izgubili poslove, plate i podložni su još većem političkom pritisku. Istovremeno, trenutnom zastarelom regulativom se reskira smanjivanje raspona medijskih kuća i predstavlja pretnju pluralizmu u Hrvatskoj, piše Rojters Institut u svom "Digital News Reportu" za 2021. godinu.
Rojtersov Institut za proučavanje novinarstva objavio je novi godišnji izveštaj neposredno pre pojave koronavirusa, zbog čega je ponovio deo posla nakon prva dva meseca pandemije. Rezultati su, kao i naši životi – naglo izmenjeni i nezabeleženi
Istraživanje Rojters Tompson instituta za novinarstvo kaže da nam je loše. Što mi znamo, ali volimo da i oni ukapiraju
Napadi političara, onlajn pretnje, neosnovane optužbe za ugrožavanje nacionalne bezbednosti i manjak solidarnosti ključne su reči u Rojtersovom izveštaju o slobodi medija u Centralnoj i Istočnoj Evropi za 2019. godinu.
U vremenu u kom su se prihodi od prodaje štampe drastično smanjili, a digitalno tržište preuzeli Fejsbuk i Gugl, kojima ide veliki deo prihoda od medijskih priloga, kada je publika navikla na to da vesti ne mora da plaća, najuspešniji urednici uspevaju da dođu do publike koja je spremna da plati za proverene informacije
Novo istraživanje Reutersovog instituta za studij novinarstva pokazao je kako publika za dijeljenje vijesti manje koristi Facebook, a više privatne poruke.
REUTERS je objavio novi, sedmi veliki godišnji izvještaj o stanju medijskog biznisa u Hrvatskoj.
