07. jul 2017.

Bizarna sudbina RTK: Novinari snimaju vesti koje neće emitovati, Grad nudi pomoć dok druge medije ignoriše

Novinari Radio-televizije Kragujevac, kojima će Grad, kako je najavljeno, novcem građana platiti dugove i pokrenuti program, pratili konferenciju za štampu gradonačelnika Radomira Nikolića, mada to nemaju gde da objave

Gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić (Foto: Miki Jevtović)

Kada su se na jučerašnjoj konferenciji za medije gradonačelnika Kragujevca Radomira Nikolića pojavili novinarka i kamerman Radio-televizije Kragujevac, sve oči bile su uprte u njih. Među kolegama je nastao žamor, pitali su se otkud oni tu. Mesecima na događajima u gradu ne viđaju novinare iz ove televizije, koja je još krajem prošle godine prestala da emituje program.

Ponadali smo se da je ova medijska kuća konačno izašla iz krize, pa smo ih pitali kada ćemo ih ponovo gledati. Odgovor je izazvao još veće čuđenje nego njihovo pojavljivanje: rekli su da još nisu počeli da emituju program, a da zbog tehničkih problema prilog koji naprave neće moći da puste ni na internetu.

[povezaneprice]

Zbog čega su onda došli ako snimljeni prilog ne mogu nigde da emituju?

Kolege su nam odgovorile da moraju nešto da rade. Kažu da su više od pola godine sedeli u redakciji i čekali da se problemi sa njihovom televizijom reše, da im je to dosadilo i zbog toga su se dogovorili da počnu da idu na događaje. Da li će to neko da im plati i kakva će biti dalja sudbina ove televizije – ne znaju.

Ostali bez 13 plata

Ovakva bizarna situacija i neizvesnost među zaposlenima na  Radio-televiziji Kragujevac vlada još od januara, kada je Ministarstvo privrede raskinulo privatizaciju sa bivšim vlasnikom Radoicom Milosavljevićem. Zaposleni su ostali bez 13 zarada, velikog dela opreme i dozvole za emitovanje signala.

Iako je nedavno Grad Kragujevac na osnovu uredbe Vlade Srbije preuzeo osnivačka prava nad ovom televizijom, još se ne zna kada će se rešiti finansijski problemi i hoće li Grad uspeti da za šest meseci pripremi televiziju za novu privatizaciju.

Kragujevac nije raspisao konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja, jer za to, navodno, nije bilo para u budžetu, lokalna samouprava se sprema da u Radio-televiziju Kragujevac investira 50 miliona dinara

Govoreći o stanju u kragujevačkom budžetu i dugu od sedam milijardi dinara, saradnica Cenzolovke pitala je gradonačelnika Radomir Nikolić zbog čega se grad, uprkos tako lošem stanju u javnim finansijama, ipak odlučio da preuzme Radio-televiziju Kragujevac.

„Grad Kragujevac je time što nije imao na teretu budžeta Radio-televiziju Kragujevac svih ovih meseci uštedeo 100 miliona dinara. U isto vreme zaradili smo od prve prodaje ove televizije, kao što ćemo zaraditi i od sledeće. Odlučili smo se da pronađemo sredstva da stavimo RTK na noge zato što su se građani izjasnili da žele televiziju. Ako neko izađe na ulicu i za tri dana sakupi 10.000 potpisa za opstanak televizije, nama je to jasna poruka. Da su sakupljali potpise 10 dana, sakupili bi sigurno 50.000. Ja bih im prvi potpisao. Mi smo ovde zbog građana i moramo da poštujemo njihove želje“, konstatovao je Nikolić.

Pitanje je hoće li građani Kragujevca biti zadovoljni i kada shvate da će svojim novcem finansirati ovu televiziju. Gradska vlast se, naime, sprema da uloži 50 miliona dinara u oživljavanje RTK – dva i po puta više nego što je ove godine budžetom bilo predviđeno za sve medije u gradu.

Istina, ni ove godine, kao ni prethodne tri, ni dinar iz gradske kase nije otišao kragujevačkim medijima, jer konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja nikada nije ni raspisan, iako je taj novac svake godine predviđen gradskim budžetom.

Procenjeni dug televizije je oko 70 miliona dinara, a gradonačelnik Nikolić je na sednici Skupštine grada, na kojoj je usvojena odluka o preuzimanju RTK, istakao da čak i ako Grad izmiri ta dugovanja i finansira televiziju u narednih šest meseci, do nove privatizacije, ta suma neće preći 100 miliona dinara

U 2015. godini za medije je predviđeno 40 miliona dinara, da bi rebalansom budžeta ta suma smanjena na 10 miliona. U  2016. predviđeno je čak 80, a ove godine skromnih 20 miliona. Međutim, taj novac je preraspodeljen u druge oblasti i novca za medije, po rečima gradonačelnika Nikolića, nije bilo.

Na pitanje šta se to promenilo i otkud sad odjednom novac za medije – preciznije, samo za jedan medij – gradonačelnik Nikolić je odgovorio da su se snašli i uspeli da obezbede sredstva. „Rešili smo to, kao što smo sve dosad uspeli da rešimo“, naveo je Nikolić.

Rešili su tako što će se novcem poreskih obveznika finansirati skupa gradska igračka. Da je gradu potrebna televizija niko ne poriče, ali dodatni problem u ovom slučaju predstavlja činjenica što će Kragujevčani plaćati dugove bivšeg vlasnika ove televizije, koji je zaposlene ostavio bez 13 plata.

Grad se na to obavezao ugovorom koji je potpisao o prenosu udela Radio-televizije Kragujevac, čime je prihvatio osnivački ulog i osnivačka prava nad ovom televizijom, ali i sve obaveze, uključujući i one prema poveriocima i zaposlenima po osnovu rada.

Neki novi Radoica?

Istina je da je veliki broj zaposlenih napustio televiziju uz socijalni program od 200 evra po godini staža, ali trenutno u njoj na konačno razrešenje situacije čeka još dvadeset četvoro zaposlenih, koji više od godinu dana nisu primili ni dinar.

Procenjeni dug televizije je oko 70 miliona dinara, a gradonačelnik Nikolić je na sednici Skupštine grada, na kojoj je usvojena odluka o preuzimanju RTK, istakao da čak i ako grad izmiri ta dugovanja i finansira televiziju u narednih šest meseci, do nove privatizacije, ta suma neće preći 100 miliona dinara.

Međutim, čak i da se reše finansijski problemi, pitanje je ima li budućnosti za ovu medijsku kuću. Kako će Grad garantovati da je posle nove privatizacije neće kupiti neki novi Radoica?

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend