Andrej Hložan autor fotografije godine u Srbiji: Dok sam objektivom tražio pištolj mislio sam – neće valjda mene 
Slavko Ćuruvija fondacija: Pozdravljamo presudu Vrhovnog suda koji je utvrdio da je Apelacioni sud nezakonito presudio u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije 
Hronologija napada na medijske radnike u prostoru između Pionirskog parka i Skupštine Srbije 
Perica Gunjić: Odluka Vrhovnog suda u slučaju Ćuruvije potvrđuje kolaps pravosuđa 
Mreža za izveštavanje o različitosti proglasila Dragana J. Vučićevića za „trola godine“ 
Broj plagijatora u medijima, od početnika do iskusnih, od nepoznatih trudbenika lokalnih medija do pulicerovaca, od onih iz štampe do ovih sa TV-a, jednostavno je zapanjujući
Ovo su tačno i okruglo 500. Fusnote ovog sociologa i kolumniste. To jest, ovo je moja 500. redovna kolumna u Danasovom dodatku Nedelja. Malo li je na ovu skupoću?
Sagovornik "Bermudskog trougla" je novinar Dojče velea, koji piše i za "Vreme" i "Danas" i veoma je aktivan na Tviteru. U podkastu govori zašto novinari ne treba da učestvuju zu protestima, zašto ne veruje novinarskim udruženjima, ali i kakva je razlika u novinarstvu Nemačke i Srbije.
Oni mediji koji su odlučili da svoju uređivačku politiku usmere ka ostvarivanju javnog, a ne politikantskog interesa, izvore prihoda traže van domašaja državnih struktura moći. Neregulisano medijsko tržište otvoreno je za sve vrste meke cenzure pogubne za slobodu medija.
Šta je medijska pismenost, kako ona izgleda i kako podići svest ljudi kada je reč o medijskoj pismenosti za Danasov podkast govorio je Marko Nedeljković, docent Fakulteta političkih nauka sa Katedre za novinarstvo i komunikologiju.
Neki ugledni svetski novinari postavljaju pitanje: „Zašto je novinarima zabranjeno da iznose političke stavove privatno, kad svi znamo da ih imaju?”
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je danas da slobodni mediji imaju izuzetan značaj za budućnost regiona i imaju jednu od najvažnijih, ako ne i centralnu ulogu u uspehu regiona kao dela Evrope i transantlanske zajednice.
Staro pitanje, novi odgovori – da li je ipak odzvonilo štampanim medijima? ...
Urednici, novinari, vlasnici medija, domaći i strani medijski stručnjaci analiziraju budućnost medijskog biznisa na konferenciji “Kako upravljati medijima budućnosti? Održivo inovativno poslovanje, digitalna transformacija, nove tehnologije”...
Ukoliko želite da naučite ili usavršite tehnike istraživačkog novinarstva, prijavite se na trening koji organizuju CINS i Transparentnost Srbija.
Evropska komisija objavila je Smernice za nastavnike i vaspitače u osnovnim i srednjim školama o tome kako da se bave dezinformacijama i promovišu digitalnu pismenost u učionicama.
Pinpoint je novi Googleov alat koji može pomoći novinarima da istražuju, filtriraju i analiziraju veliku kolekciju dokumenata i da konvertuju audio datoteke u tekst uz mogućnost lakog pretraživanja
Otkako postoje kultovi i religije postoje i pojedinci koji tvrde da imaju magične i natprirodne sposobnosti – magovi, čarobnjaci, vidovnjaci, gatare i slični. Oni se nude da uz pomoć svojih magičnih sposobnosti reše određeni problem koji čovek ima.
Članak dnevnog lista “Informer” u kome se tvrdi da će “Rusija mobilisati i hrabru braću Srbe”, po već utvrđenom spisku, iako se već danima širi Fejsbukom — ne postoji. U pitanju je foto-montaža koja je u nekoliko različitih verzija našla svoj put do ogromnog dela korisnika društvenih mreža.
Samo u 2019. godini „procurelo“ je 1,76 milijardi zapisa, a imajući u vidu veliki deo sveta koji ne koristi internet, to znači da je neki podatak svakog od nas te godine bio otkriven, rekao je Rade Dragović iz Instituta za standarde i tehnologije novinarima i studentima novinarstva na predavanju o informacionoj bezbednosti u Pres centru Udruženja novinara Srbije (UNS).
Grupa međunarodnih organizacija koje podržavaju održivi razvoj medija pokreće Akcelerator medijske održivosti (Media Viability Accelerator), onlajn alat čiji je cilj poboljšanje finansijske stabilnosti nezavisnih medija na tržištima širom sveta.
U subotu počinje popis stanovništva i sem toga što će se raditi elektronski, nekih većih novina nema. Međutim, iako smo popise imali i pre, odjednom su se pojavili teoretičari zavere koji tvrde da iza toga stoje razne organizacije koje žele da zloupotrebe naše podatke.
Mudri državnici, hrabre vođe, lažni doktorati, odvažni uzbunjivači, kvarni preletači, devastacija prirodne sredine, kriminal i korupcija takođe imaju formu mitova, bajki, legendi i basni, te jednog holivudskog filma. Neke od ovih priča su čista propaganda ili lažne vesti, a neke su važne istraživačke priče u interesu javnosti. Ali, zajedničko im je da su sve to – dobre priče o herojima i antiherojima, dobrim momcima i zlikovcima. I što zatim utiče na naše moralne kompase
Američki biznismen Denijel Penja na viralnom video snimku tvrdi da su klimatske promene najveća prevara u istoriji čovečanstva. Kao glavni argument, Penja navodi "podatak" da banke i dalje nude dugoročne hipoteke na područjima koja su ugrožena poplavama u Americi. Prema njegovim rečima, “nivo mora ne raste”, a “finansijski investitori to vrlo dobro znaju i zato nastavljaju sa ulaganjima”. Penjine tvrdnje, međutim, nisu naučno utemeljene. Promena klime na Zemlji dovela je do viših temperatura, porasta nivoa mora i ekstremnih vremenskih nepogoda. Trenutno se koncentracije ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte povećavaju zbog emisija izazvanih ljudskim faktorom. Banke i drugi finansijski investitori identifikovali su klimatske promene kao poslovni izazov i rizik.
Reality programi kao bijeg od svakodnevnice? Pitanje kojim se globalno treba pozabaviti jeste od čega se i u šta bježi.
