Marko Vidojković: Odlazak iz Srbije mi je najbolja odluka u životu. A nije bilo sile koja bi me oterala iz Beograda 2008. 
Alpac Capital bi da što pre preuzme upravljanje nad nezavisnim medijima u Srbiji 
Telekom Srbija, partner MAGA sveta u Poljskoj 
Kakvi mediji, takva demokratija: Spajanje Paramaunta i Vorner brosa 
Kome smeta časopis o lovu: I specijalizovani mediji u Srbiji na udaru politike 
Nedavna istraživanja sugerišu da je „prebunking” kroz „psihološku vakcinaciju”, čiji je cilj povećanje sposobnosti ljudi da identifikuju uobičajene tehnike dezinformisanja, deo rešenja u borbi protiv lažnih vesti i dezinformacija.
Platforma TikTok iz godine u godinu postaje sve važnija u novinarstvu, naročitu u segmentu izgradnje i kontakta sa mlađom publikom. Na TikToku možete ostvariti blizak dijalog sa vašom ciljnom skupinom, dobiti povratne informacije, odgovoriti na pitanja i biti dostupni. Nigdje drugo danas mladi ljudi nisu tako aktivni u komentarima kao na TikToku. Upravo tu možete imate priliku dobiti direktne odgovore na vaš sadržaj. Na taj način možete dalje razvijati sadržaj, ali i graditi odnos sa vašom publikom.
Eno sam se, naivan, silno iznenadio kada sam otkrio koliko vesti dnevno pogledam, ono makar samo naslov, a da ih nije otkucalo deset ljudskih prstiju ili izdiktirao glas proizveden vibriranjem čovekovih glasnih žica. One ekonomske vesti sa berzi i tržišta prepune brojki i trendova, vremenske prognoze ili sportske izveštaje koji mi dolaze na Tviter-lajni sa naloga uglavnom aglofonskih medija i agencija koje tamo pratim, izgleda, pisala je mašina i ja to uopšte nisam primetio. Tek kada sam pročitao prognozu da će američki lokalni mediji u 2023. godini uložiti u veštačku inteligenciju (AI) kako bi nadoknadili smanjenu produkciju, pre svega servisnih informacija, čiji je broj drastično opao posle talasa otpuštanja zbog smanjenih prihoda od marketinga poslednjih godina, promislio sam da se uputim o čemu se radi i zatekao se nedopustivo neobaveštenim. Izmaklo mi je da je 2022. godina bila ključna kada se radi o razvoju veštačke inteligencije (AI), kao i godina u kojoj su u najširem forumu otvorena pitanja šta to znači za budućnosti novinarstva. I još važnije, kako će promene uticati na to kako je društvo obavešteno o pojavama i događajima koji su ključni za živote ljudi?
Ako nitko normalan ne vjeruje u budalaštine koje nam se obilato serviraju pod krinkom informacija, priča i vijesti, ali bez obzira na to nemamo bolji odgovor na takve izazove nego zauzeti ironičnu i ciničnu pozu, e onda smo definitivno poraženi do dosad neslućenih razina
Uloga medija je ključna u borbi protiv stereotipa, s obzirom na svakodnevnu konzumaciju različitih medijskih sadržaja.
Objektivnost i neutralnost prilikom izveštavanja o problemima u društvu, kao i o aktivnostima zloupotrebe moći funkcionera koji bi trebalo da rade u interesu svih građana osnovno je načelo i norma profesionalnog novinarstva. Međutim ovakvo shvatanje novinarstva redefiniše se konstruktivnim novinarstvom koje pruža mogućnost novinarima ne samo da ukazuju na problem, već i na potencijalna rešenja tog problema.
Građani Srbije veruju da znaju odakle dolaze lažne vesti, koji su kanali i motivi za njihovo plasiranje i širenje, međutim, nisu uvek sposobni da ih prepoznaju, pokazalo je Demostatovo istraživanje percepcije fenomena lažnih vesti. Učesnici fokus grupe smatraju da su u korenu dezinformacija interesi, veći profit, uticaj i moć, a da su agresivni senzacionalizam i hiperprodukcija vesti dodatni problem, jer su građani zaslepljeni ogromnom količinom informacija i nemaju vremena da se posvete njihovoj proveri.
Demostat je pokrenuo inicijativu da se u školski sistem u Srbiji uvede predmet medijska pismenost, kao vid odbrane od lažnih vesti, dezinformacija i manipulacije informacijama, koje postaju sve veći problem u srpskom društvu, kao i širom sveta.
Klasični mediji brzo gube uticaj, posebno kod mlađe populacije, koja ih gotovo više ne uzima u obzir, rečeno je prilikom predstavljanja rezultata istraživanja Istraživačko-izdavačkog centra Demostat, u okviru projekta „Odbrana od dezinformacija“.
Godine, zdravlje ili nezainteresovanost glavni su razlozi što većina starijih građana u Srbiji ne koristi tehnologije i prednosti interneta. Tako pojedinim ljudima nije problem čekanje u redu za određene dokumente što mogu da završe i samo jednim klikom preko mobilnih uređaja. Druga epizoda treće sezone serijala Robin hud, u produkciji NVO 35mm, upravo se bavi digitalni veštinama starijih ljudi za koje stručnjaci kažu da nikad nije kasno da se poboljšaju.
Veštačka inteligencija je postala neizbežna u našem svakodnevnom životu. Možemo je videti u mnogim različitim oblastima, od medicinske tehnologije do automobilske industrije.
O beogradskim kafanama i Dragoljubu Žarkoviću, Bliskom istoku, političkom angažmanu, jednom akrostihu i anegdotama po kojima će on pamtiti legende novinarstva iz Politike, u Bermudskom trouglu razgovaramo sa Boškom Jakšićem.
Živimo u prividu slobode govora i slobodnog novinarstva, čak i onda kad govoriš ili pišeš sve ono što misliš, smatra zamenica glavnog i odgovornog urednika nedeljnika NIN Vesna Mališić, dok predsednik NUNS Željko Bodrožić ukazuje da su i oni koji govore slobodno, limitirani činjenicom da njihove reči ne dopiru do dve trećine ljudi.
U viralnom videu sa Fejsbuka manipuliše se hronologijom događaja vezano za teroristički napad na Kule bliznakinje, kako bi se pobudila sumnja da je tragičan događaj - izrežiran. Suprotno insinuacijama na društvenim mražama, američki biznismen Lari Silverstajn osigurao je Svetski trgovinski centar u junu 2001. godine zato što ga je tada zakupio, a ne zato što je unapred znao kada će se napad dogoditi. Prema američkom Institutu za informacije o osiguranju, sve komercijalne polise osiguranja prodate u SAD pre 11. septembra pokrivale su terorističke incidente kao nešto što se podrazumeva. “Proročke reči” koje su, navodno trenutak pre napada, izgovorila deca tokom časa sa tadašnjim predsednikom Džordžom Bušom, zapravo su izmišljene.
Nova epizoda podkasta Danasa dostupna je na platformama Podcast.rs, Apple Podcasts, Google Podcasts i Stitcher.
Građani Srbije se najčešće informišu preko društvenih mreža, a polovina ispitanika veoma retko ili nikad ne proverava izvore informacija koje su čuli ili pročitali. Trend koji se primećuje jeste i da je u 2022. godini porasla učestalost informisanja putem televizije, ali i poverenje u taj medij, pokazuju rezultati istraživanja CeSID u okviru programa „Nova pismenost“, koji partnerski sprovode Propulsion i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).
Lokalni mediji i mediji civilnog društva zavise od donatorske pomoći i kad ta pomoć istekne, moraju odustati od upotrebe alata veštačke inteligencije. Fokus nije na profesionalnom novinarstvu, nego na ekonomskim interesima. Algoritam i veštačka inteligencija promeniće život svih u medijskoj sferi, neki su od zaključaka konferencije „Dizajnirano društvo – veštačka inteligencije i sloboda izražavanja”
I ove godine se 21. novembar obeležava kao Svetski dan televizije da bi nas sve podsetio na to koliko televizija privlači pažnju globalno. Deo ovogodišnje inicijative Ujedinjenih nacija je poluminutni video koji će se emitovati širom sveta.
Položaj lokalnih medija u Srbiji je jako loš i on se ništa nije promenio u odnosu na prethodni period, ocenio je u izjavi za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress Dragan Đorđević, vlasnik Sremskih novina.
Skoro polovina sajtova koji pripadaju Gradu Beogradu odnosno gradskim službama i javnim preduzećima poseduje marketinške trekere koji omogućavaju oglašivačima da prikupljaju podatke o korisnicima sa veb stranice, pokazala je analiza Šer fondacije. Podaci koji se na ovaj način prikupe koriste se za plasiranje targetiranih oglasa, a mogu ih koristiti i brokeri podataka i drugi sakupljači informacija na internetu.
