Satira pred sudom: Bivši načelnik policije traži pola miliona zbog izmišljenog intervjua 
Surdulica: Izveštavanje u neprijateljskoj atmosferi, pod pritiscima, pretnjama i uvredama 
Stiven Kolber uživo optužio svoju matičnu kuću CBS za cenzuru i njihovo saopštenje bacio u đubre 
Bivši pripadnici Službe tvrde da Fondacija Ćuruvija vodi medijski progon protiv njih, advokatica traži da sud odbaci tužbe 
Prorežimski Alo i Zaple Media Group nastavljaju pohod na lokalne medije 
Emotikoni imaju komunikativnu funkciju u internetskom jeziku – pokazuju naše emocije koje ne možemo da izrazimo u pisanoj komunikaciji. Psiholozi i lingvisti rekli bi, međutim, da emotikoni "kvare" jezik, odnosno smanjuju naše izražajne sposobnosti kada se dopisujemo, izjavio je za RTS Slobodan Novokmet iz Instituta za srpski jezik SANU.
Stefan Desančić ima 13 godina i svakog dana bar tri sata provede na internetu, nezavisno od školskih obaveza.
Na današnji dan 2004. godine četvorica studenata Harvarda, među kojima je bio i Mark Zakerberg, napravili su platformu Fejsbuk. Od društvene mreže koja se koristila samo na koledžu do oko tri milijarde korisnika širom sveta. Gde je danas Fejsbuk i zašto je kompanija promenila naziv u Meta?
Ako su mediji ogledalo društva, mladost u Srbiji nije pozitivna kategorija. Mladi se u njima tri puta češće pojavljuju u negativnom kontekstu nego u pozitivnom. O mladima se izveštava više nego ranije, ali najviše u crnoj hronici, navodi se u analizi KOMS-a
Da li jezik treba čuvati od uticaja spolja i čistiti od novotarija, naročito od reči stranog porekla?
Dok su tiraži padali, piplmetri su tokom višemesečnog zatvaranja beležili vrtoglav skok gledanosti televizija, sve kraće reklamne blokove, a novinari osećali ozbiljan pad prihoda kuća u kojima rade.
U aprilu 2016. godine, na tada već izuzetno popularnoj mreži Instagram, tiho je uvedena promena u redosledu prikazivanja sadržaja koje korisnici vide kada otvore aplikaciju. Do tog trenutka, slike su izlazile redosledom kojim su i objavljivane (hronološki), a od tada, posao biranja i serviranja sadržaja poveren je algoritmima veštačke inteligencije.
Novinarsko shvatanje objektivnosti je za nauku smetnja koja često vodi ničim zasluženoj afirmaciji pseudonauke. Čime bi tačno zagovornici astrologije, kreacionizma, Teslinog tajnog oružja ili antivakserstva zaslužili da se nađu u medijima – osim ako ne zbog puke činjenice da se protive „hegemonističkoj“ naučnoj „dogmi“?
Kovid mere, Aleksandar Mitrović, Crna svadba, Novak Đoković, Zadruga, Milica Mandić i Kristijan Eriksen.
Ivan Čolović, urednik najuticajnije biblioteke na Balkanu – XX vek, koja, od svog osnivanja 1971, objavljuje naučna i esejistička dela domaćih i stranih autora o širokom krugu antropoloških tema, za Dosije NUNS govori o stanju u oblasti izdavaštva (knjige i informativni štampani mediji) u Srbiji i okruženju, medijskim slobodama, „trovanju“ medijskog prostora…
Sve je bilo dozvoljeno i u antičkoj propagandi. I tada su tabloidno krivili i senzacionalistički klevetali za kukavičluk, razvrat, glupavost... Šta se promenilo i zašto ništa? Da li smo odmakli odatle i zašto nismo? I da li smo ikada postali moderni?
U tekstu možete da saznate i po čemu se solutions novinarstvo razlikuje od tradicionalnog, kako možete pronaći teme, šta je bitno da vaša priča uspije i još neke savjete koji će, nadam se, pomoći u radu.
Uređivačka politika je granica koja stoji između dva ekstrema koje stvara praćenje analitike čitanosti -jurenja za klikovima i njenog potpunog ignorisanja, poruka je sa današnjeg skupa “Inovacije u medijima – kako se prilagoditi, zaraditi i opstati”, u organizaciji Asocijacije medija.
Polovina građana Bosne i Hercegovine ne vjeruje medijima, a kao glavne razloge za to navode njihovu povezanost sa političkim partijama, širenje dezinformacija i propagande, kao i promovisanje ekonomskih moćnika. Takođe smatraju da mediji ne poštuju profesionalne etičke standarde, ne služe javnom interesu, te ne objavljuju informacije o vlasničkoj strukturi. Istraživanje Mediacentra Sarajevo pokazalo je i da mladi ljudi kritikuju rad medija, ali nisu u stanju da objasne šta su to novinarski standardi niti koje procedure mediji prolaze prilikom rada.
Pre nego što u svojim vestima prenesu objave sa društvenih mreža, bilo da je reč o tekstu, snimku ili fotografiji, novinari su dužni da provere njenu istinitost. To nalažu standardi profesije koji se, pokazuje praksa, ne poštuju uvek, pa sadržaji sa društvenih mreža u medijima često osvanu bez ikakve provere.
Najčešća pitanja mladih u vezi sa vakcinacijom ticala su se uticaja vakcina na reproduktivno zdravlje, i to je ujedno bila dezinformacija koja ih je uglavnom i odvraćala od vakcina. Druga stvar koja ih je odvraćala bio je utisak da se na njih vrši pritisak da prime vakcinu a da njima nije bilo jasno zašto to treba da urade. Na kraju dovodili su u pitanje i efikasnost vakcina jer su imali primere iz neposrednog okruženja osoba koje su vakcinisane a koje su se zarazile, rečeno je između ostalog danas na konferenciji za medije „Kako zaustaviti infodemiju“, koju je organizovalo Udrženje novinara Srbije.
Novinarsko izvještavanje o klimatskim promjenama u okviru bh. medija gotovo da u potpunosti izostaje – zaključci su s webinara o medijskom izvještavanju o klimatskim promjenama, održanog 3. decembra u realizaciji Mediacentra Sarajevo i Bosanskohercegovačko-američke akademije nauka i umjetnosti u okviru projekta „Razvoj naučnog novinarstva u BiH“. Iako globalno relevantan problem s potencijalno ireverzibilnim posljedicama, u bh. medijima svoj prostor nalazi tek u naznakama i uglavnom na dnevno-aktuelnom nivou pri čemu se nerijetko ne izvještava o suštini, već o pojedinim izolovanim događajima.
Osećaj da je nešto izgubljeno i duboko pogrešno sa medijima krenuo je da se preliva na sve strane. Otud i novi film Vesa Andersona "Francuska depeša", koji je elegija za vremenom velikih novinara i časopisa, kada je još bilo prostora za škakljive teme i za drugačije ljude u redakcijama čija glavna snaga nije bila u slepoj odanosti ovim ili onim ideološkim diktatima... Gubitak poverenja u mejnstrim medije deo je dublje krize koja se ocrtava i u gubitku poverenja ne samo u političke institucije, već i u bazični konsenzus na kom počiva društvo, sve do nauke - što se posebno istaklo tokom pandemije.
U okolnostima pandemije, lavine medijskih dezinformacija i širenja antinaučnog diskursa, Istinomer u saradnji sa organizacijom Transitions online iz Češke organizuje drugi dvodnevni online trening o naučnom novinarstvu.
Nove tehnologije razvijene krajem prošlog i početkom novog milenijuma transformisale su odnos između kreatora i konzumenata medijskih sadržaja, tj. nekadašnjih medija i nekadašnje publike. Ova transformacija je dovela do znatno horizontalnijih odnosa, interaktivnosti i demokratizacije informacija, ali i postavila brojne izazove pred medijske kuće. Da li se uloga medija nepovratno promenila, ili oni i u ovim okolnostima mogu biti čuvari javnog interesa, čitajte u tekstu Dunje Karanović.
