Lokalna propagandna mreža Informera i Aloa stigla i u Šabac 
Miloš Medenica: Uputstvo za upotrebu 
Klonovi Informerovog Kolegijuma šire se Srbijom, na meti lokalni novinari i kritičari vlasti 
Pismo Bojane Maljević 
Oštar izveštaj Evropske komisije o Srbiji: Istaknut niz problema u odnosu države prema medijima 
Nezavisno udruženje novinara Srbije osuđuje kritike koje je premijer Aleksandar Vučić juče izrekao na račun nedeljnika Vreme. U demokratskom društvu, nedopustivo je da najviši predstavnik izvršne vlasti na takav način javno diskvalifikuje jedan medij.
Nakon teksta „Otkrivena tajna ministarskog sefa“ (VREME, br. 1231) premijer Aleksandar Vučić je sazvao konferenciju za medije i obelodanio ugovor sa kompanijom „Etihad“; nadamo se da će nastaviti takvu praksu i ubuduće kada je reč o drugim ugovorima koje sklapa država.
Novinarka Radio-televizije Kragujevac Snežana Ćeriman dobila je od svoje direktorke Jovanke Marović upozorenje pred otkaz zbog toga što je tražila javno dostupne podatke od preduzeća EPS Snabdevanje.
Mi koji volimo novine – one „prave“, štampane – i uživamo u ritualu njihovog čitanja, obično smo radoznali i prema navikama drugih čitača, i na osnovu njih zaključujemo štošta: kako o novinama, tako (ili još više) i o samim čitaocima. Važno nam je šta ko čita, ali ništa manje i šta ko preskače.
Smatram da ponavljanje jednoličnog sadržaja koji zastupa od samog početka pojavljivanja na medijskoj sceni gospodinu Škoru ne ide u korist. Umesto da skrati muku i demantuje glavnog urednika „Večernjih novosti” u onim detaljima koje je eksplicitno izneo kao fakte, on nastavlja da pravi od sebe žrtvu kojoj je naneta neopisiva nepravda, zahtevajući da ja saosećam s tim.
Dan nakon što je ministar policije Nebojša Stefanović na konferenciji za štampu uživo saopštio da je maloletna T. J. iz Subotice (ovako je trebalo svuda da piše) ubijena, pa još ulazio u detalje svirepog ubistva – stojim na kiosku, kupujem štampu.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenio je danas da je neprihvatljivo da novinarka Radio-televizije Kragujevac Snežana Ćerman snosi negativne posledice zato što je koristila prava koja garantuju Ustav i Zakon o slobodnim informacijama.
„Prilikom izveštavanja o počinjenom nasilju, novinar mora da vodi računa o potrebi javnosti za informacijom, odnosno interesu i osećanjima žrtava i neposredno pogođenih osoba. Zabranjeno je da se, radi senzacionalizma ili ‘atraktivnosti‘ sadržaja, objavljuju informacije koje nisu neophodne za razumevanje događaja, a pritom mogu da dovedu do uznemirenosti kako žrtava i njihovih bližnjih, tako i šire javnosti.“
Brankica Stanković ušla je već u petu godinu života pod neprestanim policijskim obezbeđenjem. Kada je objavljeno da joj je život ugrožen, podržali smo je. Ono osnovno postalo je najviše što smo mogli da učinimo. Onda smo je izgubili iz vida zabavljeni nekim drugim „vestima”. Objavljivanje knjige „Insajder – moja priča” podsetilo nas je da taj…
Tužilaštvo za organizovani kriminal tokom ove sedmice nastavlja dopunu istrage u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, koju je naložio sud, kada je ukinuo podignutu optužnicu protiv četvorice okrivljenih. Kako saznajemo, u tužilaštvu je juče saslušana kao svedok Aleksandra Radojičić, a za danas su planirana saslušanja Dragana Karleuše i Lazara Jankovića.
Medijski zakoni – o javnom informisanju i medijima, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima, stupili su danas na snagu.
RRA promenila je, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima koji je danas stupio na snagu, naziv u Regulatorno telo za elektronske medije.
Program regionalnog Radija Slobodna Evropa (RFE) više se ne emituje na Radiju Studio B. Nezvanično objašnjenje glasi da je Studio B prekinuo saradnju, dok Ivana Vučićević, vršilac dužnosti direktora i glavni i odgovorni urednik RTV Studio B, za naš list tvrdi da te informacije nisu tačne.
Odgovor na večno pitanje šta razlikuje uspešna društva od neuspešnih mogao bi biti i to da uspešna društva svoje probleme postavljaju na takav način da se mogu razrešiti, dok su neuspešna društva zatvorena uvek u krugu istih pitanja i problema.
Medijsko „seciranje“ slučaja maloletne Tijane Jurić (15), koja je mučki ubijena, spekulacije o porodičnim odnosima i dugovima njenog oca, ucene, iznošenje poverljivih podataka iz istraga, presuđivanje osumnjičenom pre odluke suda, neki su od elemenata zbog kojih mogu biti pokrenuti procesi pred sudom, bilo od strane tužilaštva bilo od porodice Jurić.
Odlična stvar s prirodnim zakonima jeste to što se njima veoma često mogu modelovati društveni fenomeni. Recimo, zakon održanja energije koji kaže da se „energija zatvorenog sistema ne menja, niti da se može stvoriti ni uništiti, već da samo može menjati stanje“.
Priručnik pod nazivom „Izvještavanje o humanitarnim krizama: priručnik za trenere i novinare i uvod za humanirarce“ za cilj ima da pripremi novinare za izvještavanje o prirodnim i drugim katastrofama na informisan i objektivan način, te da pokaže važnost profesionalnog pristupa informacijama i njihovom širenju u situacijama kada one mogu biti od životne važnosti.
Srbija upravo ulazi u pregovore o priključenju EU, a Brisel je medijske slobode i uređivanje medijske scene postavio kao jedan od bitnih kriterijuma u tom procesu. Bez „sugestija“ iz EU vlasti bi teško pristale na promene o kojima je reč.
Ovde je nekako postalo prirodno da tabloidi rade ono što nije u njihovoj prirodi – da ”bistre politiku”, a da, kad rade ono što jeste u njihovoj prirodi, mi to proglasimo protivprirodnim ponašanjem. Šta nije u redu sa tom slikom?
Građani se na kršenje etičkih standarda u izveštavanju o ubistvu petnaestogodišnje Tijane Jurić, ali i u svim drugim slučajevima, mogu žaliti Sudu časti UNS-a, odnosno sudovima časti drugih novinarskih udruženja.
