Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
Studentski uticaj 
Javnost je često ili nezainteresovana ili čak sklona osuđivanju žrtve seksualnog nasilja, institucije na lokalu ne rade svoj posao, a nije lako naći ni sagovornike koji razumeju ovakve teme, prenose za Cenzolovku svoja iskustva novinarke lokalnih medija. Neke od njih su i same bile pod udarom nasilnika, ali je i tada solidarnost novinara i javnosti izostala
According to the analysis based on sources of Reporters Without Borders (RSF), at least three Serbian local outlets are attacked by fake websites with the likely objective to undermine both the trust in the media and their revenues. As the court claims it cannot react, the new weapon for attacking independent journalists also spreads to Kosovo and North Macedonia.
Predstavnici Udruženja novinara Srbije (UNS) posetili su tri niška medija i razgovarali sa kolegama iz Televizije Zona plus, portala Južne vesti i radija Smart siti o zaštiti od ekonomskih, političkih i ostalih pritisaka, napada i pretnji novinarima.
Radnica protokola Zorane Mihajlović, potpredsednice Vlade Srbije i ministarke energetike i rudarstva, prilikom njene posete Vranju, a pred konferenciju za medije, dogovarala je pitanja za Mihajlovićevu sa novinarima plaćeničkih medija.
Pod utiskom sam tekstova o lokalnim medijima koji su nedavno napisali Saša Stojković, glavni i odgovorni urednik portala Info Vranjske i Ljiljana Stojanović iz leskovačke agencije JUGpress, koji su sublimirali suštinu problema sa kojima se trenutno suočavaju.
Kako nezavisni lokalni mediji, izloženi raznim pretnjama i finansijskom iznurivanju, vode i svoje i naše bitke koje šira javnost, uglavnom, ne vidi ili za njihov ogroman doprinos slobodnom novinarstvu jednostavno – ne zna
U danu kada nastaje ovaj tekst u poštanskom sandučetu nas je sačekalo obaveštenje da je Centru za demokratiju i razvoij juga Srbije (NVO koja je osnivač Regionalne informativne agencije JUGpress), pokušano uručenje poziva iz Višeg suda u Beogradu, ali da nikog nije bilo u redakciji. I to baš u onih desetak minuta kada stvarno nikoga nije bilo.
Da je kvantitativno medijska scena u Nišu dobra, al da po kvalitetu i profesionalsti ima tek nekoliko kvalitetnih medija, slažu se sagovornici Fonetove emisije "Niš - grad za pesnike i novinare". O stanju lokalnih medija, izazovima profesije, budžetskom sufinansiranju medijskih projekata i odnosu vlasti prema medijama za serijal "In medias (p)res" govore Zorica Miladinović, Gordana Bjeletić, Dragan Đorđević, Milan Stojanović i Ivana Ilja Petrović.
Mnogo napada na novinare Južnih vesti i sam medij bilo je poslednjih godina, a predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je, ne pominjući druge, okarakterisala jedinu presudu kao znak da su mediji slobodni, a novinari zaštićeni. Glavna i odgovorna urednica Južnih vesti Gordana Bjeletić rekla je za Fonet da je premijerka pogrešne ljude uzela za alibi i podsetila sa kojim se problemima redakcija susretala poslednjih godina.
Poslednji poziv za sednicu Gradskog veća novinari su dobili 2. juna, a nakon toga je bilo još njih 10 - zatvorenih za novinare. Zatvoreno je bilo i pre 2. juna, a na pitanje zašto mediji ne dobijaju pozive, gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski odgovara da su u pitanju hitne telefonske sednice. U Poslovniku o radu Veća piše da je to moguće samo u izuzetnim, u naročito opravdanim i hitnim slučajevima, a Sotirovski kao jedan od razloga takve organizacije navodi godišnje odmore pojedinih većnika.
Preživljavanje lokalnih medija u Srbiji u ovom času pretvara se u pravu umetnost. Više faktora utiče na ovu situaciju, a primer Info Vranjskih jasno osvetljava gotovo svaki od njih.
Za gotovo 18 godina postojanja niškog Media centra, medijska scena na jugu Srbije, čini se, nikada nije izgledala bespomoćnije.
Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević ocenio je danas da su lokalni mediji suština medija u Srbiji i da oni prvi moraju da se oslobode.
Privatizacija, male plate, otkazi, zloupotreba sufinansiranja medijskih projekata, odlazak oglašivača iz medija. U toku celodnevne žučne rasprave na sednici Izborne skupštine UNS-a održanoj 29. maja osvrnulo se i na istinske probleme sa kojima se suočavaju novinari u našoj zemlji.
Posle decenije devastacije kritičkog dela medijske scene, Nacrt zakona o parničnom postupku dovešće do toga da najveći deo medija, među kojima su i gotovo svi lokalni, neće ni imati priliku da se pred sudom brane. Oni će unapred izgubiti sporove, jer neće imati nikakve šanse ni da plate takse na tužbe, kao što su one Milenijum tima, koji od svakog medija traži odštetu od 100.000 evra
Neču reči ništa novo ako konstatujem da se mediji na lokalu suočavaju sa problemima prilikom projektnog sufinansiranja, finansijskim pritiscima, uskraćivanjem ili dugim čekanjem na tražene informacije ili SLAPP tužbama kojima se zahtevaju velike sume.
Pojedine civilne organizacije i lokalni mediji, među kojima i Magločistač, uz podršku Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) proizveli su u proteklih par meseci medijske sadržaje koji su doprineli borbi građana za javni interes. Kroz inicijativu „Građani imaju moć“, problemi lokalne zajednice su tako postali vidljiviji za stanovništvo i za celu lokalnu zajednicu. U konkretnom slučaju Subotice, građani su zahvaljujući svom nezavisnom lokalnom mediju bili podstaknuti da i sami uzmu aktivno učešće u kreiranju budućeg izgleda zaštićenog gradskog jezgra, uz prisustvo stručne javnosti i predstavnika vlasti, te da se izbore za javni interes i odgovorne institucije, da pokažu da postoje primeri gde su građani pobednici.
Lokalni mediji godinama su suočeni sa finansijskim pritiscima, uskraćivanjem informacija ili dugim čekanjem na tražene informacije. Pored toga, poslednjih meseci sve češće su na meti tužbi u kojima se zahtevaju velike sume. Takve tužbe povlače plaćanje visokih sudskih taksi, čime se ozbiljno ugrožava i inače krhka ekonomsku održivost lokalnih medija. Ovo su samo neki od zaključaka online debate „Izazovi izveštavanja na lokalnom nivou“, koju je u sredu, 28. aprila organizovalo Poslovno udrženje Asocijacije lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“.
Nesumnjivo je da je postojanje kvalitetnih lokalnih medija od izuzetne važnosti za funkcionisanje lokalnih zajednica. Oni su tu da pruže svakodnevne informacije bitne za funkcionisanje pojedinca u društvu, od toga u kojem delu grada ili opštine nema vode, pa do toga da se ukaže na postojanje korupcije na lokalu.
Bahat, ponižavajući tretman kritičkih novinara od strane vlasti na svim nivoima ne samo da ne nailazi na snažan solidarni odgovor medijske zajednice već i kod građana često izaziva razumevanje ili sleganje ramenima u stilu „oni su vlast, mogu da rade šta hoće“. Informacije koje političari daju samo „svojim“ medijima ne predstavljaju tek ponižavanje profesionalnih novinara, već i građana kojima su kvalitetne informacije neophodne uvek, a posebno u vreme kriza
