18. maj 2021.

RTV pet godina nakon smena urednika: Ušuškan u sopstvenoj nebitnosti postao „onaj drugi“ javni servis o kome se nikad ne govori

Pobeda SNS na pokrajinskim izborima 2016. bila je uvertira za kadrovsku čistku na Radio-televiziji Vojvodine u maju te godine. Od televizije koja je u godinama pred naprednjačko preuzimanje postala prepoznatljiva po kvalitetnim emisijama, koje su širile gledanost na teritoriju cele Srbije, pala je na margine medijske scene i izgubila značaj za informisanje građana Vojvodine

Sa jednog od protesta u organizaciji #PodržiRTV (foto: Cenzolovka)

„Nikom neće hvaliti ni dlaka s glave, niko neće ostati bez posla, nikome neće biti smanjen koeficijent za zaradu i neće biti ukidanja emisija.“

Danas skoro već legendarna izjava tadašnjeg šefa centralnog deska u Radio-televiziji Vojvodine Budimira Markovića trebalo je da umiri dobar deo zabrinutih novinara Informativne redakcije u pokrajinskom javnom servisu.

Sastanak tog 18. maja 2016. usledio je nakon smene urednika prethodnog dana, a sve je bilo povezivano sa smenom vlasti u Vojvodini: na aprilskim izborima te godine pobedila je Srpska napredna stranka.

U susret i formalnom preuzimanju vlasti od strane pobednika izbora, već početkom maja novoizabrani Upravni odbor RTV-a smenjuje direktora programa Slobodana Arežinu. Potom ostavku podnosi generalni direktor RTV-a Srđan Mihajlović, a onda i glavna urednica Prvog programa televizije Marjana Jović.

Nikada nisam dobio precizne podatke o otpuštanjima, iako sam ih tražio. Znam da je na desetine kolega ostalo bez posla (Darko Šper, Sindikat Nezavisnost)

U otvorenom pismu naslovljenom „Zašto smo smenjeni preko noći?“, koje je potpisalo 77 urednika, novinara i saradnika pokrajinskog javnog servisa, navodi se da je do smene urednika i voditelja Informativnog programa došlo bez ikakvog obrazloženja, „i to pre postavljenja nove v. d. glavne i odgovorne urednice Prvog programa televizije, a već u prvoj nedelji rada v. d. rukovodstva“.

Šef centralnog deska je donekle pokušao da odgovori:

„Ubuduće će se morati raditi drukčije, moraćemo se potruditi da budemo objektivniji, da imamo izbalansiranu uređivačku politiku na koju neće uticati ni opozicija ni vlast, ni nevladine organizacije, pa ni Nezavisno društvo novinara Vojvodine. Ako se za sve ovo izborimo, uspećemo da očuvamo pokrajinski javni servis.“

Jeste, pokrajinski javni servis je ostao očuvan – evo, do danas nije ukinut, čak je dobio i novu zgradu. Kakav je taj javni servis, potpuno je drugo pitanje, a o tome verovatno najbolje svedoči drastičan pad gledanosti.

Kako se nezvanično može čuti – jer zvaničnih podataka o gledanosti odavno nema – nedavno je prvi put u istoriji zabeleženo da je Drugi program televizije (na jezicima nacionalnih manjina) bio gledaniji od Prvog programa, koji emituje program na srpskom jeziku.

Biće da gledaocima ne prija pre pet godina uvedena „izbalansirana uređivačka politika“ o kojoj je, pored ostalog, novinarima u neverici, maja 2016. govorio Budimir Marković.

BUDIMIR MARKOVIĆ: USPELI SMO DA OD RTV-A NAPRAVIMO PRAVI JAVNI SERVIS

„Za ovih pet godina uspeli smo da od RTV-a zaista napravimo javni servis“, ocenio je za Cenzolovku Budimir Marković, bivši šef centralnog deska u RTV-u, koji je već nekoliko godina u penziji. Iznenađen što je od čuvenog sastanka sa novinarima Informativne redakcije, sa kojeg je Cenzolovka izveštavala, „već toliko prošlo“, Marković je istakao da je Radio-televizija Vojvodine od 2016. godine uspela da postane kuća „kojoj se može verovati“.

„U uređivačkoj politici RTV-a promenilo se to da nema više isključivosti, pronađena je mera u izveštavanju i vodi se računa o zastupljenosti svih strana, nema agresivne politike prema vladajućoj stranci i, sve u svemu, RTV ispunjava sve zakonske obaveze koje ima kao javni servis“, napominje Marković.

Marković je, inače, kandidat za člana Upravnog odbora RTV-a, gde, kako nam je rekao, veruje da može da bude od koristi kući u kojoj je proveo čitav radni vek.

Kljajić: Protesti najpoštenije što smo tada mogli da uradimo

Za smene u maju 2016. godine, tadašnji premijer Srbije, a današnji predsednik, Aleksandar Vučić kazao je da su smene urednika „po propisu“ i da „nije bilo upliva politike“. Sud je već godinu dana kasnije, a onda još jednom posle toga, rekao da je smena Slobodana Arežine bila – nezakonita.

Velik broj javnih ličnosti je ipak podržao smenjene urednike i novinare. Izrodio se pokret #PodržiRTV, usledile su serije protesta, tribina i koncerata na ulicama Novog Sada.

Čistka je, međutim, samo intenzivirana.

„Izgleda mi neverovatno da se to zaista dogodilo. Nisam imala iluziju da ćemo protestima da zaustavimo propadanje RTV-a, ali i dalje čvrsto verujem da je to bilo najpoštenije što smo u tom trenutku mogli da uradimo“, govori za Cenzolovku Sanja Kljajić, jedna od liderki protesta iz 2016.

„I sad kad vidim ko je sve potpisao ta čuvena pisma, ne mogu da verujem da smo sastavili sve te ljude na jednom mestu da se zajedno suprotstave, svesni da će vrlo lako zbog toga izgubiti posao. Ljudi znaju šta se dešavalo ispred zgrade, ali ne znaju kako su izgledali naši dani u zgradi. Prvi protest smo organizovali  pomoću štapa i kanapa, u potpunom emotivnom rasulu, bez ikakve namere da prerastemo u bilo šta.“

Demonstranti su zahtevali ostavku kompletnog Upravnog odbora i izbor novog rukovodstva kroz transparentan i zakonit proces, zatim poštovanje nezavisnosti javnog servisa i Regulatornog tela za elektronske medije (REM), debatu „O javnom servisu na javnom servisu“, kao i izvinjenja za klevete upućene novinarima koji su optuženi da su im prilozi bili „poručivani“.

Zahtevi nisu ispunjeni, ali Sanja Kljajić ističe da i danas pokret duguje zahvalnost onima koji su došli da podrže RTV.

„I nemojmo da zaboravimo, na sudu smo isterali pravdu i dokazali da su promene bile nezakonite. S druge strane, ljudi su pokazali da su mnogo medijski pismeniji nego što se smatra u pogledima s visine. Šteta što je u Srbiji važno samo ono što se dešava u ’krugu dvojke’, inače bismo možda danas imali smisleniju borbu za čuvene medijske slobode od štancanja saopštenja i igrokaza po radnim grupama“, smatra sagovornica Cenzolovke.

Gledanost pojedinih emisija je takva da je to nešto što bi zaista moralo da zabrine rukovodstvo (Darko Šper, Sindikat Nezavisnost)

Sanja Kljajić je danas novinarka Dojče velea i asistentkinja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Dala je otkaz na RTV-u zajedno s koleginicom Vanjom Đurić, koja je bila jedno od zaštitnih lica protesta, a sada je reporterka Televizije N1.

Za Cenzolovku je tada govorila o razlozima zbog kojih je odlučila da ode sa RTV-a, o (auto)cenzuri, udvorištvu, propagandi i neradu na javnom servisu.

Pet godina kasnije, RTV je na marginama domaće medijske scene. Dopola preseljen u novu zgradu i bez Upravnog odbora, gurnut je u senku iz koje je tek bio izašao. Ušuškan u sopstvenoj nebitnosti, tek je „onaj drugi“ javni servis o kojem se nikad ne govori.

„RTV je zaista postao negledljiv. Jedno vreme sam pokušavala da pratim, ali je postalo besmisleno, jer niti ću dobiti informacije koje očekujem, niti imam strpljenja za amaterske gigove. Ali ljudi mi s vremena na vreme i dalje šalju vesti ili delove programa, neki se smeju, neki zgražavaju. Meni je to jednostavno previše lično da bih mogla da se smejem.“

U Srbiji se, kako kaže Kljajić, stvari za dan promene – nekad nabolje, nekad nagore, a da to „nabolje“ ne bi bilo kratkog daha kao u prethodnom krugu, neophodan je menadžment koji neće praviti kompromise i koji će podršku tražiti među građanima, a ne političarima.

„Da naš stari menadžment nije pravio te kompromise, možda bi epilog bio drugačiji. Ali neka nam one protestne kolone koje su te 2016. prvi put od rata ponovo protutnjale Novim Sadom da brane svoj javni servis ostanu kao podsetnik da javni servis postoji zbog njih, a ne zbog političkih potkusurivanja. U suprotnom, on se ne može zvati javnim servisom, već državnim aparatom“, zaključuje Sanja Kljajić.

Šper: Najveći rezultat – program mnogo manje gledan

Posle promena, pad kvaliteta programa i pad gledanosti brzo su postali očigledni. Već naredne godine Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) upozorilo je da je „cenzura na RTV-u postala opšte mesto“ i ocenilo da se „ono što bi trebalo da bude javni medijski servis građana Vojvodine“ zapravo „pretvorilo u naprednjačku partijsku prćiju“.

Aleksandra Đurić Bosnić, nekadašnja predsednica Programskog saveta RTV-a, izjavila je da su mladi ciljna grupa RTV-a, ali da smo „došli u gotovo bizarnu situaciju da upravo oni negoduju zbog izveštavanja RTV-a, da RTV izveštava zakasnelo i neobjektivno“.

Kako se nezvanično može čuti, jer zvaničnih podataka nema, nedavno je prvi put u istoriji zabeleženo da je Drugi program televizije (na jezicima nacionalnih manjina) bio gledaniji od Prvog programa, koji emituje program na srpskom jeziku

Istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije iz 2018. otkrilo je da 60 odsto sadržaja glavnih informativnih emisija RTV-a čine pseudodogađaji, to jest prilozi promotivnog karaktera.

Monitoring pokrajinskog javnog servisa pokazao je da je više vesti iz Beograda nego iz Vojvodine, da uređivačka politika sledi agendu vlasti, kao i da studenti novinarstva ne gledaju RTV i ne žele tamo da rade.

„U principu, najbitnija promena u ovih pet godina jeste ta da je program mnogo manje gledan“, kaže za Cenzolovku novinar Darko Šper, poverenik Sindikata „Nezavisnost“ u RTV-u. „Podaci agencije AGB Nielsen Media Research, u koje sam ja imao uvid, to nedvosmisleno pokazuju. Gledanost pojedinih emisija je takva da je to nešto što bi zaista moralo da zabrine rukovodstvo.“

Vojvođanski istraživačko-analitički centar VOICE pisao je kako je 24. aprila 2016, dakle pre političke čistke, Dnevnik 1 pratio 45.251 gledalac, da bi u istom mesecu naredne godine taj broj pao na 17.363. Već na jesen, 18. oktobra 2017, centralnu informativnu emisiju gledale su tek 8.063 osobe, što je samo 1,9 odsto auditorijuma u Vojvodini.

Rekordna zarada – od restorana

Istovremeno, RTV beleži poslovne gubitke i praktično bi teško funkcionisao bez pomoći države. U republičkom budžetu sada se već redovno izdvaja 900 miliona dinara za RTV. Najveći deo prihoda i dalje dolazi iz takse (ove godine povećana sa 255 na 299 dinara). Plan poslovanja za 2021. predviđa naplatu takse od 2.267.824.104 dinara od ukupno 3.430.824.104 dinara planiranih prihoda.

Za razliku od RTS-a, komercijalni prihodi od marketinga i zakupa gotovo su beznačajni. Očekuje se prihod od 80 miliona dinara, što je dvostruko manje od sume izražene u planu za 2016. godinu. Zanimljivo, u RTV-u ipak očekuju rekordnu zaradu od restorana – celih 18 miliona dinara (dva i po puta više nego lane).

„Finansijska situacija jeste veoma loša, ali moram reći da je mi i ne osećamo u tolikoj meri. Kao javni servis, a zapravo kao paradržavno preduzeće, RTV ima povlašćen položaj kad je otplata dugova u pitanju. Plate zaposlenih su redovne, a nedavno smo potpisali i aneks o produženju važnosti kolektivnog ugovora, kao i odluku o povećanju plata“, podseća Šper.

Otpuštanja i kadrovska rešenja

U međuvremenu, u pauzi dva talasa pandemije, RTV je zahvatio novi talas otpuštanja. Prošlog septembra se NDNV obratio međunarodnim novinarskim organizacijama, kao i OEBSU-u, Savetu Evrope i Delegaciji EU u Srbiji zbog masovnog otpuštanja radnika, ukazujući na to da bi ono posebno moglo ugroziti informisanje na manjinskim jezicima.

„Nikada nisam dobio precizne podatke o otpuštanjima, iako sam ih tražio. Znam da je na desetine kolega ostalo bez posla“, objašnjava Šper. „Više od 200 njih, koji su bili angažovani preko agencije, pozvano je da potpišu ugovore o privremenim poslovima. Mnogo zaposlenih je pristalo, verovatno jer nisu imali druga rešenja. Mi smo od početka upozoravali na pogubnost takvih ugovora. Da su pokazali zube, možda bi se našlo neko povoljnije rešenje, poslodavac bi shvatio da proizvodnja ne može da trpi.“

Šteta što je u Srbiji važno samo ono što se dešava u „krugu dvojke“, inače bismo možda danas imali smisleniju borbu za čuvene medijske slobode od štancanja saopštenja i igrokaza po radnim grupama (Sanja Kljajić, bivša novinarka RTV)

Poslednjih pet godina na pokrajinskom javnom servisu obeležila su kontroverzna kadrovska rešenja.

Podsećamo, Apelacioni sud u Novom Sadu naložio je dva puta RTV-u da vrati Slobodana Arežinu na mesto direktora programa. Nakon što je generalni direktor odbio njegov zahtev da mu se omogući preuzimanje funkcije, Arežina je u decembru 2018. podneo ostavku.

S druge strane, imenovanje Nenada Ćaćića za glavnog i odgovornog urednika Prvog programa televizije svojevremeno je nazvano „šamarom“ i „novim poniženjem“. Ćaćićeva biografija dugo je bila tajna, pa je morala da reaguje i Kancelarija poverenika za informacije od javnog značaja.

U javnosti su se pojavile sumnje da Ćaćić ne zadovoljava uredničke kriterijume. Od urednika se, između ostalog, očekuje visoka stručna sprema, najmanje pet godina iskustva na uredničkim ili složenim novinarskim poslovima, znanje svetskog jezika, poznavanje tehnologije proizvodnje i emitovanja programa.

RTV bi uskoro trebalo da raspiše konkurse za tri najvažnije pozicije u kući – za generalnog direktora, direktora programa (tu funkciju trenutno obavlja Sonja Kokotović) i glavnog urednika Prvog programa televizije, ali pre toga Savet REM-a mora da imenuje šest novih članova Upravnog odbora. U tri dosadašnja pokušaja u tome nije uspeo.

SLOBODAN AREŽINA: CILJ SMENA BIO DA SE OD RTV-A NAPRAVI TELEVIZIJA KOJA NIJE GLEDANA

Dve pravosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu, koje su nalagale RTV-u da ga vrati na mesto direktora programa, donele su Slobodanu Arežinu polovičnu satisfakciju – pokazale su da je čak dva puta s tog mesta smenjen nezakonito, ali, s druge strane, one u praksi ništa nisu mogle da promene.

Niti je RTV-u padalo na pamet da ga zaista vrati na staro radno mesto, pa da, daleko bilo, krene u realizaciju ideja koje je u međuvremenu predstavio, niti je za to, realno, imao vremena, budući da mu je mandat isticao u proleće 2019. godine, a opravdano je sumnjao u mogućnost reizbora.

„Onaj ko je gledao RTV pre maja 2016. godine zna kakav je u to vreme bio programa javnog servisa, a kakav je danas. Mnogo je ipak važnije da građani znaju da im je u međuvremenu oduzet javni servis koji je po svemu njihov i koji je do maja 2016. za njih bio koristan“, kaže za Cenzolovku Slobodan Arežina, od novembra prošle godine penzioner.

Arežina podseća da su pre pet godina građani ostali bez programa, visoko ocenjenog i od građana i od kritike, ali i daleko gledanijeg nego što je današnji. Za njega je, priznaje, lično najveći gubitak onaj koji je doživela mlada generacija novinara, koja je usled promena u RTV-u bila sprečena da se unutar te kuće dalje profesionalno razvija, pa su sreću morali da pronađu u drugim medijima.

„Šta je bio cilj smena u maju 2016? S današnje tačke gledišta, da se od RTV-a napravi televizija koja nije gledana. I u tome je to novo rukovodstvo u potpunosti uspelo“, navodi nekadašnji direktor programa RTV-a Slobodan Arežina.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend