Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Marić (SNS): Priča o nezavisnim kandidatima za Savet REM-a je za malu decu 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
Najpopularniji novinari, vezani za, pre svega, TV brendove, beli su muškarci i, svi odreda, imaju ogromno sledbeništvo na društvenim mrežama koje koriste agilno, mnogo i vešto, pokazuje ovogodišnji izveštaj Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva
Kada je Tviteraš koji se predstavlja kao Kaldrmaš napravio nalog na ovoj društvenoj mreži 2009. godine, tada je ova platforma bila „prepuštena sama sebi", kaže.
Godišnji digitalni izveštaj za ovaj deo 2022, obeležen je napadom na Ukrajinu, ali i drugim fenomenima u svetu digitalnih, internetskih medija, od kojih najviše brine nastavak gubitka veze između medija i građana
Sva saopštenja iz regije na jednom mjestu, mogla bi poslužiti i kao odlična baza za analizu određenih društvenih kretanja u zemljama regije.
Nove tehnologije su snažno prodrmale novinarstvo i postale izazov sa kojim se i dalje suočava najveći deo novinara, koji ne uspevaju uvek da isprate sve novine u digitalnoj sferi. Istraživanje o digitalnim kompetencijama novinara, o kojem za Cenzolovku govori dr Snežana Perin Milinković, pokazuje da je neophodna sistemska podrška za ulaganje u tehniku i obuku zaposlenih, posebno kada su u pitanju digitalna bezbednost, provera podataka ili verifikacija fotografija i objava na društvenim mrežama
U eri interneta i onlajn medija i društvenih mreža, društvene mreže pomažu tradicionalnim medijima da dođu do novih pratilaca i šire publike. Osnovne tehnike digitalnog marketinga mogu se primeniti i u novinarstvu, a njihova i primena može nam pomoći da privučemo publiku, kaže Danijela Vujošević, konsultantkinja za digitalni marketing.
Koja je omiljena babaroga neobaveštenih društvenih naučnika, i laika koji se tako osećaju? Masovni mediji. „Uticaj medija (na)...“ je istraživačka hipoteza, ali i izanđala frazetina koja se koristi za objašnjenje ama baš svega skarednog u društvu. Od uspona desnice na političkoj sceni Srbije, preko nečuvene cene malina na lokalnoj pijaci, sve do coktanja zbog one male sa trećeg sprata pošto je minđušom probušila pupak (kako je samo nije sramota). I, ko je kriv? Krivi su mediji, zar ne?
Jednom je vlasnik jedne velike korporacije odlučio da ne odgovori na pitanje kredibilnog medija o poslovnoj transakciji koja bi mogla biti nezakonita.
Ulazak u carstvo društvenih mreža sve više čini ljude zaboravnim, pa se tako mnogi posle i ne sećaju šta su čitali, ni šta su radili, a taj osećaj kasnije se širi i na život van interneta, upozoravaju naučnici.
Mladi se sve manje obaveštavaju preko televizije, radija i štampe. Više od 98 odsto njih vesti saznaje preko telefona, internet portala i društvenih mreža, pokazalo je istraživanje Krovne organizacije mladih. Kako to utiče na njihove stavove, posebno o važnim temama?
Nedavno je na sajtu OEBS-a objavljeno istraživanje „Digitalne kompetencije novinara“. Istraživanje je pokazalo da su najrazvijenije veštine novinara operisanje informacijama, dok se najslabije nose sa tehničkim problemima.
U političkoj (ne)kulturi ili zoon-političkom vrtu naše Republike, postoji istaknuto mesto za jednu posebnu vrstu organizma – političke analitičare. I tako je od 2000, pošto su ove žive vrste dotad bile gotovo nepoznate u crevnoj flori i medijskoj fauni našeg društva.
Tresli se izbori, rodio se Vučić. Usput nam se dogodilo i previše nijansi ekstremne desnice, ali i jedna odvažna leva koalicija u popularno zelenoj boji. Evrovizijskim vokabularom, i šta ćemo sad? Jer, naša skaradna sociopolitička stvarnost je ostala jedna te ista. S druge strane, pustinja ovdašnje medijske stvarnosti je u predizborno doba bila (oprezno) otvorenija prema kandidatima opozicije, simulirajući demokratiju, te iluziju slobode govora i izražavanja u našoj Republici ili javnoj stvari (Res publica). Pa smo posvedočili sporadičnim gostovanjima i onih opozicionih kandidata na prorežimskim i ružičastim medijima, kao i po narajcanim TV debatama – iako sa (ne)opravdanim izostankom Aleksandra Vučića lično.
Klaas Van Dijken je istraživački novinar iz Holandije kojeg je posao početkom maja doveo u Suboticu. On, naime, već mesecima radi na svojoj priči o izbeglicama i migranatima koji se nalaze na ovom području i koji svakodnevno pokušavaju da se domognu neke od država Evropske unije.
Priručnik medijske informacione pismenosti za roditelje treba da im skrene pažnju na to u kakvom medijskom svetu deca danas odrastaju i da im približi neke nove teme o kojima ne pričaju sa svojom decom, izjavila je danas jedna od autorki priručnika, psihološkinja Ana Mirković
Izgleda da je lakše naći 44 milijarde dolara za kupovinu Tvitera nego taj društveni medij učiniti prosperitetnim, profitabilnim, a apsolutno slobodnim. Ilon Maks, od ponedeljka „gazda na Tviter", moraće da pronađe odgovore na mnoga pitanja, a mi smo izabrali pet ključnih.
„Budućnost novinarstva zavisi od raznolikosti talenata u medijskoj industriji“, objavila je Evropska federacija novinara (EFJ) u izveštaju pod naslovom „Redakcije kojima je stalo: kako će raznolikosti i inkluzija definisati budućnost novinarstva“.
Zamenik gradonačelnika o vakcinaciji (Izvor: TV Hepi, 18. april 2022.) (NEISTINA)
Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je lavinu viralnih video snimaka na kojima se navodno vidi vojni uspeh - na obe strane. Ali, može li se verovati slikama udara dronova, snajpera i zaseda? DW - proverava.
Morbidan video snimak na kojem dva čoveka obavijaju lepljivom trakom nešto poput drvenog ili gumenog lutka koji izgleda kao ljudsko telo, zaintrigirao je korisnike društvenih mreža nakon što ga je ruska državna televizija emitovala kao dokaz da Ukrajina lažira ratne žrtve. Činjenica je, pak, da se radi o sceni sa snimanja TV serije u Ruskom gradu Vsevološk.
